Pavel Durov: Šta u Rusiji kažu o hapšenju osnivača Telegrama

Otkako je Pavel Durov, milijarder i osnivač aplikacije za razmenu poruka Telegram koji je rođen u Rusiji, uhapšen po sletanju u Pariz u subotu uveče, bilo je više spekulacija nego čvrstih činjenica o njegovoj sudbini.

Naslov u jednom ruskom listu najbolje je sumirao čitavu priču: „Hapšenje (ili pritvor) ‘ruskog Zakerberga’ Pavela Durova jedna je od najvažnijih, ali i najmisterioznijih svetskih vesti“, objavila je Nezavisimaja gazeta.

Istina.

S tim što je „misteriozna“ najblaži mogući opis.

Zašto ga je francuska policija uhapsila?

Kakve optužbe ga čekaju?

Ima li to ikakve veze sa njegovom skorašnjom posetom Azerbejdžanu, gde se sastao (ili nije sastao) sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom?

• Hapšenje vlasnika Telegrama Pavela Durova: „Optužbe su apsurdne“
• Šta je TikTok, hoće li biti zabranjen u Americi i kakva je poruka Kine
• „Bolno je biti vlasnik Tvitera“, kaže Ilon Mask za BBC

Dva dana su novinari citirali „izvore bliske istrazi“ o prekršajima za koje bi Pavel Durov mogao biti optužen (navodno od upletenosti u trgovinu drogom do prevare).

Telegram je izdao saopštenje rekavši da Durov „nema šta da krije“.

U ponedeljak uveče, pariski tužilac rekao je u saopštenju da se Durov drži u pritvoru u sklopu istrage o sajber kriminalu.

U saopštenju je pomenuto 12 različitih prestupa pod istragom za koje se tvrdi da imaju veze sa organizovanim kriminalom.

U njih spadaju ilegalne transakcije, dečja pornografija, prevara i odbijanje da se obelodane informacije vlastima, rekao je tužilac.

U saopštenju se dodaje da je Durovljev ostanak u pritvoru produžen i da bi sada mogao da potraje do srede.

Bez ulaženja u detalje, predsednik Emanuel Makron objavio je na društvenim mrežama da je video „lažne informacije“ o Francuskoj posle Durovljevog hapšenja i dodao: „Ovo ni na koji način nije politička odluka. Na sudijama je da odluče.“

Kremlj je oprezan.

„Još ne znamo tačno za šta je Durov optužen“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u ponedeljak, u prvim komentarima o pritvaranju osnivača Telegrama.

„Nismo još čuli nikakva zvanična saopštenja. Pre nego što mogu da kažem bilo šta o ovome, treba nam malo više pojašnjenja.“

Ne misle svi u Rusiji da im je potrebno dodatno pojašnjenje.

U ponedeljak je udarna politička emisija na državnoj televiziji imala štošta da kaže po ovom pitanju.

„Sve te optužbe na račun Durova zvuče apsurdno“, izjavio je jedan politički analitičar u studiju.

„Optužiti ga za sve te zločine koji su počinjeni na njegovoj platformi je kao da optužite francuskog predsednika Makrona za sve zločine koji su počinjeni u Francuskoj. To je ta ista logika.“

Ruski listovi su takođe posvetili veliku pažnju ovoj priči.

Nekoliko dnevnika izrazilo je zabrinutost da bi hapšenje Pavela Durova moglo da ima ozbiljne posledice po Rusiju.

„Ovaj udarac za Telegram preti da postane udarac za Rusiju“, napisala je Nezavisimaja gazeta.

„Sa hapšenjem Pavela Durova, zapadne obaveštajne službe mogle bi da dođu do šifri za enkripciju na aplikaciji.“

„Telegram bi mogao da postane alat NATO-a, ako Pavel Durov bude bio prisiljen da se povinuje francuskoj obaveštajnoj službi“, objavio je Moskovski komsomolec, dodavši: „Četovi Telegrama sadrže ogromnu količinu vitalno važnih, strateških informacija.“

U aprilu 2018. godine, ruske vlasti su počele da blokiraju pristup Telegramu, samo da bi tu zabranu ukinule 2020. godine.

Danas ne samo da ruski zvaničnici koriste ovu aplikaciju, već i ruska vojska, a među njima i vojnici koji se bore u takozvanoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ (ruski rat u Ukrajini).

„Ako Telegram bude bio oboren“, zapitao se danas Moskovski komsomolec, „kako će se boriti naša vojska?“

Na Zapadu je pritvaranje Pavela Durova pokrenulo raspravu o slobodi govora.

I u Rusiji je predsednička ombudsmanka za ljudska prava Tatjana Moskalkova tvrdila da je „pravi razlog hapšenja Pavela Durova gašenje Telegrama, platforme na kojoj možete da saznate istinu o tome šta se stvarno dešava u svetu“.

„Svako ko se zalaže za slobodu govora mora tome da se usprotivi.“

Moskalkova nije pomenula aplikaciju za razmenu poruka Signal, koju su ruske vlasti blokirale ranije ovog meseca, ili Jutjub, kojem je pristup žestoko ograničen danas u Rusiji.

Fejsbuk i Instagram su blokirani već odranije.

A šta je sa glasinama o sastanku Putina i Durova u Bakuu početkom avgusta?

Da li ga je uopšte bilo?

„Nije“, odgovorio je mi je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Kako god da se ova misteriozna priča završi, Moskva će je iskoristiti da pojača jedan od njenih zvaničnih narativa: da ruski građani treba da se čuvaju Zapada.

Kao što je to napisao popularni tabloid Komsomolskaja pravda: „Za Zapad više ne postoji tako nešto kao što su ‘dobri Rusi’.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]