Dok su Vašington i Moskva pregovarali o najvećoj razmeni zatvorenika još od vremena Hladnog rata, umiranje pijaniste Pavela Kušnira u zatvoru prošlo je nezapaženo.

Izvođač klasične muzike je bio protivnik ruske invazije na Ukrajinu i više puta je izražavao protest.

Štrajk glađu počeo je ubrzo nakon što je uhapšen u maju, a kasnije je odbijao i vodu.

Gasio se polako i bez medijski pažnje, a umro je 28. jula, samo četiri dana pre nego što je grupa poznatijih disidenata razmenjena za špijune Kremlja, špijune spavače i ubice koji su bili u zatvorima na Zapadu.

Nakon što je sklopio oči potpuno sam u istražnom zatvoru u Birobidžanu, na Dalekom istoku Rusije, kremaciji 39-godišnjaka prisustvovalo je samo 11 ljudi.

Svetlana Kaverzina, nezavisna političarka u Sibiru, kaže da niko nije pokušao da ga odgovori od takvog vida protesta jer niko nije znao šta se dešava.

„Nismo mogli da pomognemo i pošaljemo mu advokata – nismo znali“, napisala je na društvenoj mreži Telegramu.

„Bio je sam“.

‘Strani agent Molder’

Jutjub kanal na kojem je Kušnir objavio samo četiri videa protiv rata u Ukrajini imao je samo pet pretplatnika u trentuku kada je uhapšen.

Objave je postavljao pod nazivom „Strani agent Molder“ što je bila aluzija na lika iz američke TV serije Dosije iks, popularna u Rusiji 1990-ih, kao i na ruski zakon koji omogućava da se ljudi koji su politički sumnjivi proglase „stranim agentima“.

U jednom snimku Kušnir se čak pojavljuje sa rukom nacrtanom značkom ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).

Njegov poslednji snimak, objavljen u januaru, bavi se masakrom civila za koji su optužene ruske snage 2022. godine u Buči, u Kijevskoj oblasti u Ukrajini.

Istraga o tome je u toku, a Kremlj je više puta negirao odgovornost i tvrdi da je reč o lažnim optužbama.

Nekoliko meseci kasnije, Operativni izveštaj, Telegram kanal blizak tajnim službama, objavio je snimak na kojem se vide maskirani muškarci koji uvode Kušnira u beli kombi.

Na kanalu je napisano i da je protiv njega podneta krivična prijava kojom se tereti za javno pozivanje na terorističke aktivnosti, za koje je zaprećena kazna do sedam godina zatvora.

O Kušniru nije bilo nikakvih drugih informacija sve do 2. avgusta, kada su aktivistkinja za ljudska prava Olga Romanova i prijateljica pijaniste Olga Škrigunova objavile da je umro, u tesktu na informativnoj platformi Vot toku.

Kušnirovu smrt je kasnije potvrdila i njegova 79-godišnja majka Irina Levina.

‘Nije se uklapao u sistem’

Kušnir je rođen u gradu Tambovu, u centralnoj oblasti evropskog dela Rusije, gde mu je otac Mihail radio kao pijanista i vaspitač, a majka je bila nastavnica u muzičkoj školi.

Klavir je počeo da svira kada je imao dve godine, a sa samo 17 održao je izuzetan dvoipočasovni koncert, izvodeći 24 preludijuma i fuga za klavir ruskog kompozitora Dmitrija Šostakoviča.

Kasnije te godine primljen je na Moskovski konzervatorijum, gde je, kako kaže njegova koleginica iz klase Džulija Vertman, gajio „imidž disidenta“ – često je nosio otrcani kaput i crnu odeću, a iz džepa mu je virila boca votke od pola litra.

Kada je u intervjuu 2005. godine upitan koju kompoziciju nikada ne bi izveo, odgovorio je: „Rusku himnu“.

Škrigunova kaže da je posle diplomiranja Kušnir namerno tražio zaposlenje u manjim gradovima, verujući da će tamo imati više muzičke i lične slobode nego u ruskoj prestonici Moskvi.

Preselio se u Jekaterinburg, zatim u Kursk u blizini granice sa Ukrajinom, a u Kurganu, gradu istočno od Uralskih planina, živeo je tri godine, do 2022. kada je izgubio posao u tamošnjoj filharmoniji.

Škrigunova ne zna tačan razlog zbog kog je otpušten, ali kaže: „Nije se uklapao u sistem, i tako je bilo od njegovog detinjstva“.

Posle četiri meseca bez posla, postao je solista Birobidžanske filharmonije, i tom prilikom je lokalnoj televiziji izjavio: „Ako me ne pošalju u zatvor, regrutuju ili otpuste, nadam se da ću sa vama provesti narednih 12 godina“.

‘Radim ovo sa razlogom’

Kušnir je u slobodno vreme protestovao zbog rata.

U elektronskoj pošti prijateljima, opisivao je kako noću po Birobidžanu lepi plakate sa parolama koje snažno osuđuju regrutaciju, a predsednika Rusije Vladimira Putina opisuju kao „fašistu“.

Štrajkovao je i glađu: prvi put 20 dana u proleće 2023. godine, a zatim tri meseca kasnije te godine.

Škrigunova kaže da je Kušnir znao kakvoj opasnosti se izlaže zbog takvih aktivnosti.

„To je bio njegov usamljeni protest, čin nekoga ko nije znao šta drugo može da uradi“ kaže ona.

Pokušala je da ga ubedi da napusti Rusiju, ili bar da nastupi u Berlinu gde ona sada živi, ali nikada nisu uspeli da organizuju put.

Krajem marta, Kušnir je poslednji put razgovarao sa Škrigunovom, rekavši joj da oseća da ga prate i da „stalno viđa istu osobu“.

„Neka bude šta bude, ja ovo radim s razlogom“, dodao je on.

‘Kost i koža’

U evidenciji Gradskog suda u Birobidžanu ne postoji zapis o bilo kakvoj krivičnoj prijavi protiv njega, ali postoji zapisnik o prekršajnoj prijavi za „sitno huliganstvo“ koja je podneta 20. juna.

Kušnir je 19. jula kažnjen nepoznatim novčanim iznosom.

Nije poznato da li je bio u sudnici.

Sud mu je potom poslao kopiju presude, ali je ona 30. jula vraćena uz naznaku da je „nije moguće dostaviti“.

Tada je Kušnir već bio mrtav.

Nezavisni informativni sajt Medijazona, razgovarao je sa nekim ko ga je video neposredno pre smrti.

Rekao je da je bio „kostur“ koji je sredinom jula jedva mogao da hoda i da je bio „u veoma lošem stanju“.

Zvanični uzrok smrti je „dilatirana kardiomiopatija (prošireno srce) i kongestivna srčana insuficijencija (slabost)“.

FSB i sud u Birobidžanu nisu odgovorili na zahtev BBC-ja da prokomentarišu slučaj.

Regionalni načelnik ruske zatvorske službe Vasilij Mihaljenko rekao je Medijazoni da o tom slučaju ne zna ništa.

‘Znao je da će ići do kraja’

Posle smrti Kušnira, njegova majka je rekla drugoj nezavisnoj novinskoj organizaciji Oknu da je pokušala, ali nije uspela da utiče na njenog sina.

„Svakako sam želela da ne bude toliko glasan i da se uopšte ne bavi politikom.

„Mnogo mi je žao što je dao život, očigledno, ni za šta“.

Ali Škrigunova kaže da je Kušnir sve vreme znao da mu je život u opasnosti, ali da je morao da izrazi njegovo protivljenje ratu.

„Znao je da možda postoje i drugi načini, ali kada mu je to postalo jasno, više nije bilo povratka.

„Znao je da će ići do kraja da mu ne bude trud uzalud“, dodaje Škrigunova.

Kušnirova smrt je privukla više pažnje nego što je on sam uspeo dok je bio živ.

Knjiga koju je napisao 2014. godine je ubrzo ponovo objavljena u Nemačkoj.

Grejs Šato, članica elektronske muzičke grupe Clean Bandit, koja je studirala sa Kušnirom na Moskovskom konzervatorijumu, objavila je na Instagramu emotivnu poruku njenom „nežnom i duhovitom“ prijatelju.

A 22 uvaženih izvođača klasične muzike, među kojima su Danijel Barenbojm, pijanista i dirigent rođen u Argentitni, britnaski dirigent ser Sajmon Retl i argentinska koncertna pijanistkinja Marta Argerič, napisali su otvoreno pismo u znak sećanja na „izvanrednog umetnika“ kog nikada nisu upoznali.

Dok je Kušnir bio živ, njegov Jutjub kanal je imao jednocifren broj pretplatnika, a trenutno, njegov najpopularniji video ima više od 22.000 pregleda.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pavel Kušnir: Ruski pijanista i disident koji je umro u samoći u zatvoru 1