Pečat Stefana Nemanje: Istorijski muzej otkupio deo kulturno-istorijske baštine Srbije

Jedan od tri sačuvana pečata srednjovekovnog srpskog vladara vraća se u Srbiju posle više od devet vekova nakon što je Istorijski muzej potvrdio da je otkupio ovaj deo kulturno-istorijske baštine.

Na prednjoj strani pečata prikazan je Svetog Stefana, jedan od prvih hrišćanskih bogoslužitelja i zaštitnika srednjovekovne dinastije Nemanjića, a na zadnjoj nalazi se natpis „Pečat Stefana velikog župana Nemanje“ na grčkom jeziku.

Početna cena ovog istorijski neprocenjivo značajnog komada bila je 1.000 evra, a posle 32 ponude, Istorijski muzej ga je otkupio privatnom nagodbom sa prodavcem uz posredstvo aukcijske kuće, navodi se na sajtu aukcijske kuće Artemide Aste.

„Iako je neobično da naša aukcijska kuća povlači ponuđene predmete i prodaje ih privatnom nagodbom, učinili smo sve da olakšamo pregovore Muzeja i ponuđača.

„Uz zadovoljstvo svih strana, pregovori su završeni 3. maja i uskoro će ovaj važan pečat biti vraćen Srbiji i izložen u muzeju gde će mu se diviti kako građani Srbije tako i posetioci iz celog sveta“, dodaje se na sajtu aukcijske kuće iz San Marina.

Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, potvrdila je za BBC na srpskom da je ova institucija otkupila pečat srednjovekovnog vladara i da očekuju da će predmet stići sredinom maja u Beograd.

• Kakva arheološka blaga krije Srbija
• Pet arheoloških otkrića u Srbiji koja su obeležila 2022.
• Susret neandertalaca i praljudi kod Niša – šta nam govore novootkriveni fosili

Ona nije želela da govori o detaljima nagodbe, posredstvu pri kupovini kao i ceni koja je plaćena za ovaj istorijski predmet, navodeći da će o tome biće reči na konferenciji za novinare kada pečat stigne u Srbiju.

Poslednja informacija sa sajta aukcijske kuće je da je za pečat bilo ponuđeno 8.500 evra, ali to ne znači da je za toliko otkupljen.

Prema Zakonu o javnim nabavkama, državne ustanove ne mogu da se nadmeću u licitacijama i aukcijama, ali to mogu da čine preko posrednika.

Identitet prodavca nije poznat javnosti.

„Važno je da bude otkupljen, jer, osim što Istorijski muzej baštini vladarske predmete, to bi bio prvi original iz Nemanjićkog perioda u našoj zbirci“, rekla je Bojić ranije.

Istorijski muzej je ranije na aukcijama kupio pečat kneza Strojimira, jednog od prvih slovenskih vladara na Balkanu, iz devetog veka, pisma kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović i monogram njihove snaje, kraljice Drage, rekla je direktorka Istorijskom muzeja za BBC na srpskom.

Da li je ovo zaista pečat Stefana Nemanje?

Iz aukcijske kuće Artemida Aste za BBC na srpskom su ranije potvrdili autentičnost pečata.

„Potrebno je iskustvo da se utvrdi autentičnost, ali godinama prodajemo vizantijske pečate, pa smo stekli potrebno znanje da ih prepoznamo“, navode u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Pri utvrđivanju autentičnosti angažuju se arheolozi, istoričari i istoričari umetnosti, a vrše se i fizičko-hemijske analize koje potvrđuju starost, kao i korišćeni materijal.

„O autentičnosti predmeta najpre svedoči dobro dokumentovani kontekst u okviru koga je on pronađen, a daljom analizom dolazi se do dodatnih podataka o predmetu i vremenu u kome je nastao, a mogu ići i u smeru dodatnog potvrđivanja autentičnosti, ako za to postoji potreba“, kaže Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva.

Međutim, tokom ilegalnih iskopavanja nema potvrde, a kada dođe do muzeja ili aukcijske kuće neophodne se opsežne analize radi potvrđivanja ili utvrđivanja autentičnosti“, ističe Crnobrnja za BBC.

• Misterije Vinčanske kulture – šta sve muči naučnike
• Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
• Viking, Sloven ili Sovjet – pitanje staro 11 vekova

Kako je pečat Stefana Nemanje dospeo na aukciju?

Pečat Stefana Nemanje se najverovatnije nalazio na nekom dokumentu koji je veliki župan poslao i njime potvrdio sopstveni identitet, kaže doktor Crnobrnja.

„Velika je verovatnoća da je izvan teritorije koju danas Srbija obuhvata ovaj pečat (bula) otišao već ubrzo nakon što je nastao, odnosno stavljen na akt zbog koga je izrađen“, objašnjava Crnobrnja.

On kaže da je „tužna okolnost što je pečat u nekom trenutku odvojen od povelje na kojoj se nalazio, i kao takav se prodaje.“

„To se moglo desiti bilo kad u proteklih 800 godina, ali je nemoguće utvrditi na kakvoj povelji se nalazi, kao i kada je sa nje skinut.“

U pisanom odgovoru za BBC, iz aukcijske kuće Artemida Aste navode da su ovaj komad dobili „zajedno sa drugim vizantijskim i pečatima iz južne Italije“.

„Osoba koja je donela te pečate nije bila svesna vrednosti baš ovog predmeta“, kažu iz ove aukcijske kuće.

Iako je, kako navode, za ovakve predmete uobičajena cena od 50 do 500 evra, za pečat Stefana Nemanje su odredili 1.000 evra, a za samo nekoliko dana cena je višestruko uvećana.

Ko je bio Stefan Nemanja

• Rodonačelnik srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića
• Rođen je početkom 12. veka u tvrđavi Ribnica u Podgorici, današnjem glavnom gradu Crne Gore
• Uz pomoć Svetog rimskog carstva i Kraljevine Ugarske sa kojima je ratovao protiv Vizantije osvaja teritoriju Raške kao knez sa sedištem u gradu Rasu nedaleko od današnjeg Novog Pazara u jugoistočnom delu Srbije
• Raškom je vladao kao knez, vizantijski vazal i veliki župan od 1168. do 1196. godine
• Njegov sin je potonji veliki župan i kralj Raške Stefan Prvovenčani, kao i Rastko koji se zamonašio i dobio ime Sava, a kasnije kanonizovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi zbog borbe za samostalnost, autokefalnost, ove crkve
• Ostavio je veliki broj zadužbina – manastira od kojih su najpoznatiji Studenica, Đurđevi stupovi, kao i Hilandar na Svetoj gori gde je sa sinom Rastkom proveo poslednje godine života
• Preminuo je 13. februara 1199. godine u Hilandaru gde je proveo poslednje tri godine kao monah Simeon, a kasnije je i kanonizovan kao svetac

Pogledajte i video: Da li je beogradski spomenik nadmašio skopski

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]