Pele: Moja sećanja na „Kralja fudbala“

Poslednji put kad sam uživo video Pelea nalazio se iza pulta „Sabveja“ u centru Londona, mučeći se da uglavi priloge u sendviče.

Bilo je to u martu 2015. i ne, brazilska fudbalska legenda nije dočekala teška vremena – bio je to reklamni trik slavne američke prehrambene kompanije, sa kojima je čovek poznat među zemljacima kao Kralj imao jedan od mnogih sponzorskih ugovora posle okončanja igračke karijere.

Do tada smo se Pele i ja već sreli nekoliko puta, što je bilo dovoljno da mu se lice ozari kad me je spazio među svitom novinara.

Imao sam dovoljno sreće da obezbedim intervju sa njim jedan na jedan, ali moja najsrećnija uspomena na to posle podne jeste da je Pete izgledao u formi i zdravo u 74. godini.

„Zabrinuli ste nas sve onim boravkom u bolnici, Kralju“, rekao sam mu.

„Jesi li ti zaboravio da sam rođen u mestu koje se zove Tres Korakoes (Tri srca na portugalskom)? Teško je strpati nekoga u zemlju ko ima ‘tri srca'“, odgovorio je on smejući se.

• Kako je Pele zacementirao status najveće fudbalske legende
• Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala
• Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
• Najbolji fudbalski film svih vremena – kako je snimljen „Beg u pobedu“

„Kao da sretneš nekog od Marvelovih Osvetnika“

Godinu dana ranije, izgledao je toliko krhko na Fifinoj dodeli nagrada u Cirihu da sam se, kao i mnogi drugi brazilski novinari, iskreno zabrinuo da neće još dugo biti sa nama.

Ispostavilo se da je Pele već tada imao problema sa bubregom, pogoršanim činjenicom da je zapravo već izgubio jedan bubreg sedamdesetih, oštećen u bubotkama koje je neprestano dobijao od protivnika tokom njegove 21-godišnje profesionalne karijere.

Svaki put kad bi nam se putevi ukrstili, proveo bih naredne dane pitajući se šta se to upravo desilo.

Bilo je to kao da ste sreli jednog od Marvelovih Osvetnika – i to onog koji je uvek srećan što vas vidi.

Za mnoge ljubitelje fudbala, a Brazilce pogotovo, čovek rođen kao Edson Arantes do Nasimento bio je superheroj – naprosto najveći igrač koji je šutnuo loptu.

Baš kao što je Džon Lenon jednom rekao da je rokenrol trebalo da dobije ime „Čak Beri“ zbog njegovog uticaja na ovaj muzički žanr, fudbal je tako trebalo da bude nazvan „Pele“.

On je i dalje jedini fudbaler koji je kao igrač osvojila tri Svetska fudbalska prvenstva, a imao je samo 17 godina kad je Brazil prvi put podigao trofej 1958.

Dvanaest godina kasnije, bio je deo brazilskog tima koji je osvojio titulu u Meksiku sa takvom elegancijom i atraktivnošću da ovaj i dalje osvaja ankete kao najbolji tim svih vremena.

Jedan od najvećih komplimenata Peleovom umeću na tom turniru potekao je od Italijana Tarkisija Burgniča, odbrambenog igrača kome je bilo dodeljeno da čuva Brazilca u finalu.

„Rekao sam sebi pre utakmice: ‘On je samo čovek od krvi i mesa, kao i svi mi ostali’, ali sam se prevario.“

Pele je na toj utakmici dao jedan gol i namestio još dva, kada je Brazil osvojio svoj – i njegov – treći Mundijal.

Taj gol bio je jedan od više od 1.200 koje će dati tokom karijere.

• Dijego Maradona: Prepredeni prevarant ili genije sa kojim nema šale
• Kako je Maradona postao zlatni dečko
• Tango Argentino: Neverovatni život El Pibea – dečaka kojem je jedno srce bilo malo
• Dijego Maradona – jedna Božija ruka i dve magične noge

Neočekivano nacionalno blago

Pele je plenio aurom koja je nadrastala igru i naveo je Endija Vorhola, pokojnog američkog umetnika, da dopuni svoju slavnu izreku o prirodi prolaznosti slave.

„Pele je bio jedan od nekolicine koji je opovrgao moju teoriju: umesto 15 minuta slave, imaće 15 vekova“, predvideo je Vorhol.

Pele se kao igrač već bio povukao sa međunarodne scene pre nego što sam se rodio 1973, ali odrastanje u Brazilu učinilo je nemogućim da izbegnete stalna prepričavanja njegovih podviga.

Ali, pored toga što je pomogao Brazilu da postane najuspešnija fudbalska zemlja na svetu, Pele je, kao crnac, uradio nešto još značajnije: izdigao se do statusa nacionalnog blaga u zemlji sa sramotnom prošlošću robovlasništva i nasleđem segregacije koje opstaje do današnjih dana.

On je bio i ostao najslavniji Brazilac.

Svuda gde sam putovao – od Njujorka do podsaharske Afrike – njegovo ime se prvo pomene kad otkrijem odakle sam.

Bilo je, naravno, i onih koji su kritikovali Pelea.

Bilo je onih koji su smatrali da je trebalo da se oglasi protiv vojnog režima koji je vladao Brazilom gvozdenom pesnicom između 1964. i 1985. i čiji lideri se nisu libili da se šlepuju na uspesima nacionalnog tima.

Pele nije bio jedini od njegovih kolega koji je izgledao kao da žmuri na represiju, ali niko drugi nije posedovao njegovu harizmu.

U Netfliksovom dokumentarcu iz 2021, Pele je rekao, tonom kao da se izvinjava, da „fudbaleri ne bi načinili nikakvu razliku“ po pitanju kršenja ljudskih prava koja su se odigravala tokom godina vojne vladavine.

„Kad bih rekao da nisam znao za to, lagao bih. Ali nismo bili sigurni šta se tačno dešava.“

Kasnijih godina, Pele je tvrdio da je odbio da se vrati iz internacionalne penzije da bi igrao na Svetskom prvenstvu 1974. iz protesta protiv vojske.

• Garinča – krivonogi pali anđeo brazilskog fudbala
• Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
• Johan Krojf i magija totalnog fudbala

Komentatorstvo, politika i sponzorstvo

Pele se nije aktivno angažovao ni u formalnijim kampanjama protiv rasizma u Brazilu, ni dok je igrao a ni pošto se povukao.

On je 2014. bio oštro kritikovan zato što je delovalo kao da normalizuje rasistički incident na utakmici brazilske lige rekavši da je doživeo dovoljno rasističkog zlostavljanja dok je igrao da „zaustavi svaku utakmicu na kojoj sam ikad učestvovao“.

Peleov privatni život takođe je bio obeležen kontroverzama – hapšenje njegovog sina Edsona zbog učešća u trgovini drogom i njegovo odbijanje da prizna Sandru, ćerku rođenu posle afere početkom šezdesetih.

U Netfliksovom dokumentarcu, Pele je priznao da je imao „toliko afera da ne zna tačno koliko dece ima“.

Pele je zauvek okačio kopačke o klin 1977, posle igranja u neslavnoj američkoj prvoj profesionalnoj fudbalskoj ligi.

Nikad nije otišao u trenerske vode, a njegovo angažovanje oko igre ograničavalo se uglavnom na povremeno televizijsko komentarisanje – scena kako skače gore-dole dok i dalje nosi slušalice na glavi u komentatorskoj loži na stadionu Rouz Boul u Los Anđelesu kad je Brazil osvojio Svetskog prvenstvo 1994. i dalje mi natera suze na oči.

Pojavljivao se i u sapunskim operama i filmovima kao što je Beg u pobedu, a čak je obavljao i funkciju brazilskog ministra sporta između 1995. i 1998.

Pele je davao sponzorsku podršku brojnim nacionalnim i internacionalnim kompanijama, što je ponekad dovodilo do podsmeha, kao kada smo reklamirali lek za erektilnu disfunkciju 2000-tih – mada je sa današnje tačke gledišta to verovatno bio hrabar potez.

Pele je bio dežurni izvor citata za nacionalne i internacionalne medije – nikad nije previše vagao reči, čak i ako je to značilo da će uvrediti nekog slavnog kolegu.

Brazilski napadač koji je osvojio Svetsko prvenstvo Romario jednom je rekao da je „Pele pesnik sa zatvorenim ustima“.

Umeo je i potpuno da omaši sa predviđanjima.

Pele je sedamdesetih predvideo da će neki afrički tim „osvojiti Svetsko prvenstvo pre početka 21. veka“ – spojler: u vreme pisanja ovog teksta, još nisu stigli ni do polufinala.

Takođe je slavno predvideo da će Kolumbija osvojiti Svetsko prvenstvo 1994. godine pošto je južnoamerički tim spektakularno pregazio Argentinu u kvalifikacijama za turnir – bili su izbačeni posle prvog kola posle poraza od SAD-a.

Peleov „poljubac smrti“ postala je stalna šala među brazilskim novinarima.

• Istinita fudbalska bajka: Bio jednom jedan Leo, kakav Leo – strašan Leo
• Katar će se pamtiti kao Mesijev Mundijal

„Moj istorijat u igri mi daje za pravo da kažem šta mislim“

Ali, trpeo je udarce u hodu.

„Milim da mi moj istorijat u igri daje za pravo da kažem šta mislim“, rekao mi je u Berlinu 2006, u još jednom nadrealnom trenutku kad sam se obreo u luksuznom hotelskom apartmanu sa njim i njegovim osobljem da bismo gledali utakmicu osmine finale Svetskog prvenstva između Engleske i Ekvadora.

Tog popodneva se upustio u pravu pravcatu tiradu protiv svega i svakog koji su ga, po njegovom mišljenju, nepravedno kritikovali, među kojima i izvesni Dijego Maradona.

Bilo je to čisto zlato za bombastičan članak, ali nažalost nikada neće ugledati svetlost dana – Kralj mi je već savršeno jasno stavio do znanja: „Ovde si kao prijatelj, a ne kao novinar.“

Ko sam ja da protivrečim jednom monarhu?

Ali kad je na tom prvenstvu Brazil bio izbačen od Francuske u četvrtfinalu, Peleov jedini novinski intervju sa reakcijom na taj rezultat dat je mojoj malenkosti.

Od neverovatnog dolaska Lionela Mesija na scenu, mnogi su dolazili u iskušenje da ustvrde kako je Pele svrgnut sa trona najboljeg fudbalera svih vremena.

Ne i po mišljenju brazilske legende.

„Davao sam golove i glavom i s obe noge, dok Mesi izgleda kao da mnogo više favorizuje levu. Takođe, mora da da hiljadu golova“, rekao mi je Pele u Londonu.

Žao mi je što nisam imao priliku da još jednom uživo kažem Peleu da Argentini takođe nedostaju još tri mundijalska trofeja.

To bi uvek nasmejalo Kralja.

I strašno će mi nedostajati taj smeh.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]