Pernato iznenađenje: Otkud sove u centru Pančeva

Umesto novogodišnje jelke okićene blještavim lampionima, Pančevce ovog decembra sa tri breze na šetalištu u strogom centru grada pozdravljaju pernati sivo-braon ukrasi.

Marija Jovanović, 33-godišnja meštanka ovog južnobanatskog grada nadomak Beograda, zapazila ih je tokom šetnje sa drugaricom.

„Skrenula mi je pažnju da pogledam u krošnje i prvo sam videla jednu sovu, pa drugu i na kraju izbrojala petnaestak“, sa radošću prepričava preduzetnica za BBC na srpskom.

„Nikada nisam videla toliko sova na jednom mestu i to baš u centru grada, u glavnoj ulici.

„Baš su me obradovale, iako nisam razumela otkud one u gradu, ali morala sam odmah da javim drugarima i da podelim oduševljenje sa njima“, opisuje Jovanović prijatno iznenađenje.

Sove utine, poznate i kao male ušare, poput ovih koje oduševljavaju Pančevce, nisu tako retke gošće u urbanim sredinama u Srbiji.

„Pojava masovnog okupljanja sova u centru gradova ili sela zove se zimovanje“, kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Zimovalište“ u Pančevu nije novo, udruženje ga prati već 20 godina, a u Srbiji ih ima na više od 600 lokacija, dodaje on.

„Nema većeg grada u kojem ih nema, često borave u parkovima, dvorištima škola, mesnih zajednica, domova zdravlja, a u Vojvodini je posebno lako pratiti sove, gde su naselja bolje organizovana i urbanistički struktuirana“, objašnjava Ružić.

• Otkud majstorica noćnog lova, sova utina u Kikindi
• Pet zanimljivosti o rodama u Srbiji: Gde žive i zašto ne mogu bez čoveka
• Da li su ugrožene ptice na vojvođanskim njivama

Zašto sove borave u centru grada?

Zimovanje sova utina je uobičajena pojava.

Ove divlje životinje već od avgusta počinju da prelaze u centar naselja, dok masovniji dolazak sova nastupa u oktobru.

„Ta velika brojnost traje oko pet meseci, da bi krajem februara već počele da napuštaju centar gradova, u martu već počnu da polažu jaja i u maju dobijaju mladunce, ako su vremenski uslovi normalni“, objašnjava Milan Ružić.

Sova u gradovima ima tokom cele godine, ali su manje vidljive dok ne dođe zima i vegetacija se proredi, a hrane u okolnim atarima ostane vrlo malo, napominje.

„Posebno je tipično za Vojvodinu da nema prirodnih četinara koje sove baš vole jer se u njima zimi lakše sakriju, pa onda dolaze u naselja u kojima se četinari sade organizovano.

„Naša naselja su i ostrva toplote, po nekoliko stepeni su toplija nego okolna sredina, što divljim životinjama mnogo znači i lakše im je da prezime, visoke zgrade ih štite od vetra zimi, a u gradu nema ni predatora poput sova buljina, jastrebova, surih orlova i krstaša, koji su prirodni neprijatelji utina“, priča Ružić.

Paradoksalno, opasnost od čoveka po male ušare je i manja tamo gde ima više ljudi.

„U centru gradova nikad ili retko šetaju ljudi sa lovačkim puškama i love ptice, dok u prirodi ljudi idu u lov na fazane ili zečeve, a dešava se da se vrate i sa punim džakom sova, iako je to zabranjeno“, tvrdi Ružić.

Kikinda: Svetska prestonica sova utina

Grad na severu Banata, iako mnogima van Srbije nije poznat, drži jedan svetski rekord.

U Kikindi je 2009. godine izbrojano 743 utine, što je najveći broj ove vrste sova zabeležen u jednom naseljenom mestu bilo gde u svetu.

Među ornitolozima banatski grad je „svetski poznat“ i kao primer dobre prakse, kaže Ružić.

„Kikinda je i jedini grad u svetu koji je proglasio ceo uži centar zaštićenim staništem jedne tako značajne vrste.

„Tamo nema praznične dekoracije na drveću, ljudi poštuju sove i ne uznemiravaju ih, stvarno su dobri domaćini“, smatra stručnjak.

Opširniju priču BBC-ja na srpskom o utinama u Kikindi pročitajte OVDE.

Kako da sačuvamo sove u gradovima?

Ne možemo mnogo da pomognemo, ali možemo da se potrudimo da ne odmažemo.

„Sovama ne treba da dajemo ni hranu, ni vodu, jer one moraju da love plen i tu se cela priča završava, čak i vodu dobijaju iz plena.

„Nema načina da sova uzmu hranu koju joj čovek ponudi, a svaki pokušaj bi se završio tako što bi tu hranu pojele mačke, pacovi, vrane ili druge životinje u gradovima“, objašnjava Ružić.

Upotreba pirotehnike, koja je u gradovima česta tokom zimskih meseci i prazničnih dana, jedan je od načina da oteramo sove iz gradova.

„To je značajno zagađenje i uznemiravanje i za ljude, a za divlje životinje je katastrofalno.

„Sove se tom prilikom naglo uplaše, počinju nekontrolisano da lete, udaraju u prozore i strašno se povređuju, neke čak i uginu“, kaže Ružić.

Betoniranje zelenih površina i seča drveća u gradovima takođe odmažu očuvanju sova.

„Važno je i da naučimo da cenimo gradsko zelenilo, jer u Srbiji stalno gubimo zelene površine na uštrb zgrada, tržnih centara, poslovnih objekata.

„Valjalo bi da se dozovemo pameti i ne uništavamo prirodu jer nam je potrebna“, poručuje Ružić.

• Redak primerak dvopolne ptice očarao ornitološki svet
• Kako je Džipsi, retka ptica ćelavog ibisa, dospela u dolinu Neretve
• Najstarija poznata ptica u divljini položila jaje sa 74 godine

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]