Pet zanimljivosti o belim rodama, koje u Srbiji žive i umiru od ljudi

U pričama donose bebe, blagostanje i žive na odžacima bajkovitih seoskih kuća, u pesmama se vraćaju i najavljuju proleće, a u stvarnosti gnezda svijaju na dalekovodima i strujnim stubovima kao ugrožena životinjska vrsta.

Bele rode, velike ptice belog perja sa crnim detaljima, dugačkih crvenih nogu i kljuna iste boje, poznate i pod latinskim nazivom Ciconia ciconia, tipičan su pejzaž vojvođanskih sela, posebno u Banatu.

U Srbiji žive i daleko ređe crne rode (Ciconia nigra), uglavnom daleko od ljudi, u šumama i na nepristupačnim terenima.

Balkanske zemlje kojima se prostire Panonska nizija, poput Srbije, „pogodno su tlo“ u kojima bele rode prave gnezda, kaže Kristina Milošević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Pogoduje im ravnica, naša klima i mnogo vodenih površina, posebno u Vojvodini, pa ovde za njih ima dovoljno hrane, a gotovo uvek žive blizu ljudi.

„Rode su interesantne i kao simbol blagostanja i rađanja, pa je dosta mitova i narodnih priča vezano za njih, poput onog da donose decu“, priča Milošević za BBC na srpskom,

• Vratile se rode – Pernate komšinice ponovo u Donjem Međurovu, nadomak Niša
• Bitka ironijom – majmuni i rode na propalim kablovima u Nišu
• Da li su ugrožene ptice na vojvođanskim njivama

U toku je osmi međunarodni popis belih roda, čija je prva faza započela 22. aprila i trajaće do 31. maja, dok će se drugi krug organizovati od 17. juna do 15. jula.

Popis je jedan od najstarijih načina nadziranja ptica u Evropi i sprovodi se svake desete godine, a na sajtu pticesrbije.rs će ljubitelji roda moći da podele informacije i utiske o njima.

Gde žive rode u Srbiji, koliko ih je i gde se sele?

Evropa je glavno stanište belih roda, jer na tom kontinentu živi između 502.000 i 563.000 odraslih jedinki, kojih na svetu ukupno ima nešto više od 700.000, prema podacima organizacije Birdlajf Internešnel koja se bavi zaštitom ptica.

Rode žive u 54 zemalja Severne Afrike i Azije, a u Evropi ih je najviše u Španiji i Poljskoj, gde se gnezdi više od 35.000 jedinki.

U Srbiji prema popisu iz 2014, živi „između 1.350 i 1.370 gnezdećih parova belih roda“, kaže Kristina Milošević.

Među susednima, najbrojnije su u Bugarskoj (5.671), Mađarskoj (4.960) i Rumuniji (4.374), dok ih je među zemljama bivše Jugoslavije najviše u Hrvatskoj – 1.756.

„Prave gnezda uglavnom u naseljima i urbanim sredinama, pretežno na strujnim stubovima, a u Srbiji imamo i crne rode, koje su njihov kontrast, jer beže od naselja i uglavnom se gnezde u šumama i drugim nepristupačnim predelima“, objašnjava Milošević.

• Kako je Džipsi, retka ptica ćelavog ibisa, dospela u dolinu Neretve
• Da li su ugrožene ptice na vojvođanskim njivama
• Veličanstvene ptice zabeležene kamerom

Belih roda u Srbiji najviše ima u Vojvodini, posebno u Banatu, gde im pogoduju brojne reke i kanali, kao i pašnjaci, njive i livade na kojima žive glodari, njihova omiljena hrana.

„Dosta su vezane i za poljoprivredu, oranje njiva im olakšava hvatanje glodara i insekata, ima dosta hrane i povoljna je klima za bele rode“, objašnjava Milošević.

Kada klima u jesenjim i zimskim mesecima prestane da bude povoljna, rode iz Srbije kreću u selidbu.

„Odrasle jedinke se sele svake godine u podsaharski region Afrike, a mladunci posle prve selidbe tamo ostaju do treće godine, kada dostižu polnu zrelost i onda se vraćaju“, opisuje ona.

Jedna od najvećih evropskih kolonija roda živi u Novom Sadu

U Srbiji je i jedna od najvećih kolonija roda smeštena na istom mestu u Evropi, i to u gradu, za razliku od drugih – u Novom Sadu.

Tik uz međunarodni auto-put E75, visoki potporni stubovi velike napuštene građevine u novosadskom naselju Klisa danas su dom više od stotine odraslih roda, kojE će se i ove godine gnezditi u najvećem vojvođanskom gradu.

Nedaleko je i deponija, gde rode pronalaze hranu.

Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije „svake godine prati ovu koloniju“, kaže Milošević.

Tokom 2023, tamo je bilo 52 gnezda i isto toliko gnezdećih parova.

„To je dosadašnji rekord, jer je 2014. tamo bilo samo jedno gnezdo, a 2020. godine čak 23, pa možemo da utvrdimo da njihov broj konstantno raste“, kaže ona.

Ipak, sudbina novosadskih roda je neizvesna, jer se ne zna šta će biti sa nedovršenom građevinom.

Ukoliko se sruši ili se gradnja nastavi, 52 porodice roda bi izgubile stanište, kaže Milošević.

Pogledajte i ovu priču:

Kako je Srbija dobila Evropsko selo roda

U selu Taraš, severozapadno od Zrenjanina uz reku Tisu, prirodnu granicu između Banata i Bačke, život dele manje od 1.000 ljudi i više desetina roda.

Taraš je od 2014. godine jedno od 15 članica Mreže evropskih sela roda.

Tada je u Tarašu bilo 40 parova odraslih belih roda, što je „stvarno bio fenomen“, kaže Aleksandra Marovac Cicić, predsednica Udruženja građana „Taraške rode“, za BBC na srpskom.

„Bio je to najveći broj gnezdećih parova roda u celoj Srbiji, pa smo na predlog Društva za proučavanje i zaštitu ptica rešili da se kandidujemo za Evropsko selo roda.

„Postavljali smo u to vreme i platforme na strujne stubove, kako bi ptice zaštitile od strujnih udara, što je bilo značajno za prijem u ovu mrežu“, priča ona.

Broj parova varirao je godinama između 25 i 40, a 2023. bilo ih je 37.

U Tarašu su se rode navikle na ljude, kao i meštani na njih, kaže Marovac Cicić.

„Ljudi ih ovde baš vole i normalno je videti rode kako šetaju po ulici ili dvorištima, a hranimo ih često malim rečnim ribama ili onim koje kupimo smrznute.

„Meštani brinu i o povređenim rodama kada stradaju od strujnih udara, nekada ih čuvaju u dvorištima i nedelju dana, dok nadležni ne dođu i premeste ih u Zoološki vrt u Paliću“, dodaje.

U selu se već 0 godina organizuju i „Dani roda“, manifestacija posvećena belim rodama, čiji je cilj promocija zaštite ovih ptica i njihovog staništa, navodi se na sajtu Udruženja „Taraške rode“.

Mitovi o rodama i ljubav do kraja života

Vekovi suživota ljudi i roda proizveli su i mnoštvo priča o ovim elegantnim pticama.

„Generalno ljudi jako vole rode, ne smatraju ih štetočinama i nema mnogo negativnih priča koje se za njih vezuju.

„Uglavnom ljudi u Srbiji rode povezuju sa plodnošću i rađanjem, a smatra se da blizina roda donosi i mir u porodici“, objašnjava Kristina Milošević.

U krajevima gde je zemljoradnja osnovna delatnost, decenijama su „poljoprivrednici aktivnosti organizovali u skladu sa povratkom roda.“

„Kada ih vide da se vraćaju, znali su da sledi period lepog vremena, pogodnim za njihov rad, a korisne su im bile i zbog ubijanja glodara na njivama“, dodaje Milošević.

Bele rode, za razliku od većine ptica u Srbiji, tokom života koji prosečno traje 40 godina ne menjaju partnere, osim ako mužjak ili ženka uginu.

Kada dobiju mlade, „obaveze dele na ravne časti“, kaže Kristina Milošević.

„Mužjaci prvi dolaze do gnezda, nedelju ili dve ga popravljaju i provodi vreme sami, kako bi sve pripremili za gnezdeću sezonu.

„U početku ženka leži na jajima, ali se posle smenjuje sa mužjakom, a naizmenično hrane mlade kada se izlegnu“, objašnjava Milošević.

Rode i čovek, prijatelj i neprijatelj

Višedecenijski život u naseljenim mestima učinio je rode zavisnim od ljudi, jer gnezda prave na objektima koje je čovek izgradio, a hrane se na njivama i deponijama.

„Nekada su gnezda bila na drveću i balama sena, a u poslednjih 40 godina su gotovo isključivo na strujnim stubovima, jer su gnezda masivna i potrebna im je stabilna podloga“, kaže Milošević, koja je ove godine koordinatorka popisa roda u Srbiji.

Od ruku čoveka rode i žive i umiru.

Najviše stradaju od sudara sa dalekovodima i električnim stubovima, kada dođe do strujnih udara, kaže Milošević.

Uzrok uginuća je „trovanje glodara na poljoprivrednim imanjima“ kada gnezda bivaju srušena, a stradaju i mladunci.

„Kako se rode često hrane na deponijama, stradaju i usled gutanja otpada ili plastike“, upozorava Milošević.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]