Učenici iz Srbije i dalje su ispod proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnog pismenosti, rezultati su najnovijeg ciklusa PISA testa za 2022.

Iste rezultate beleže i učenici zemalja iz regiona: Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova i Hrvatske. Nešto bolji su učenici iz Slovenije.

Ove testove Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) 15-godišnji đaci rade na svake tri godine, a ponovo blistaju učenici iz Azije, pre svega iz Singapura, Kine, Tajvana, Japana.

„Postignuće učenika iz Srbije je na istom nivou kao i u prethodnom ciklusu 2018, što znači da se nije mnogo izgubilo u periodu kada je škola bila neredovna i haotična zbog pandemije.

„Ali ono što se meri PISA testom, a to je kompleksno, razvijeno mišljenje i funkcionalna primena znanja, školama u Srbiji nije važno“, kaže Dragica Pavlović Babić, PISA koordinatorka u Srbiji, za BBC na srpskom.

• Može li veći broj časova srpskog jezika da poboljša pismenost đaka
• Kako test sa kokoškom i aspirinom određuje koliko su deca u Srbiji funkcionalno pismena
• Koliko smo (ne)obrazovani
• Da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu u Srbiji

U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje, navodi se na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.

Osnovni cilj PISA testa je da se proveri u kojoj meri su mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.

Uz čitalačke, matematičke i testove naučne pismenosti, učenici su rešavali zadatke iz kreativnog mišljenja.

Podaci o kreativnom mišljenju biće poznati na proleće sledeće godine.

Srbija ispod proseka

Više od 6.413 učenika iz 183 škole u Srbiji učestvovalo je u PISA testu.

Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak Srbije u odnosu na test 2018. godine, a u matematici se beleži pad za osam bodova.

„Od 2003. godine, učenici iz Srbije imaju iste rezultate su, a to znači da se ništa ne radi na tome da se to popravi“, govori Pavlović Babić.

Ona smatra da bi škole u Srbiji trebalo da se „više otvore više ka znanjima koja insistiraju na razumevanju, zaključivanju, kritičkom i argumentovanom mišljenju, a manje učenju napamet“.

Zabrinjavajuće je da se i dalje veliki broj petnaestogodišnjaka nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti.

Takvih je iz matematike čak 43 odsto, a nešto više od trećine iz čitalačke i naučne pismenosti.

U poređenju sa 2012. godinom, u matematici, čitanju i nauci procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se značajno promenio.

Tek četiri odsto đaka iz Srbije može da se pohvali najvišim stepenom znanja iz matematike, a OECD prosek u toj oblasti je devet odsto.

Samo dva odsto učenika je iz čitanja i naučne pismenosti postiglo rezultat na najvišem nivou postignuća, dok je OECD prosek sedam odsto.

I pored ovakvih rezultata, Vlada Srbije vidi i nešto dobro.

„Srbija je u čitanju i nauci na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što je napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici“, navodi se u saopštenju.

Vlada dodaje da „prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je, u poređenju sa 2018. godinom, učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici“.

„U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima kovida-19 bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja“, piše u saopštenju vlade.

Šta je PISA?

PISA (Programme for International Student Assessment – PISA) je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima.

Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog.

Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.

PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima, a posle ciklusa 2025 studija će se raditi svake četvrte godine.

Balkanska realnost

Učenici iz Crne Gore ostvarili su lošije rezultate nego 2018. godine i nalaze se ispod OECD proseka.

Tako su iz matematike na 54. mestu, čitanja na 56. i nauke na 62.

Od đaka iz Crne Gore, lošiji su vršnjaci iz Severne Makedonije, Kosova i Albanije.

Đaci u Sloveniji i Hrvatskoj bolje su prošli od drugih učenika u regionu.

Slovenija je jedina zemlja od bivših jugoslovenskih republika sa rezultatima iznad proseka.

Azijske škole prednjače

Đaci iz Singapura su bez premca, pokazali su rezultati PISA testova.

Ponovili su uspeh prethodnih generacija iz 2015. godine.

Učenici iz Singapura su ostvarili prosečan rezultat od 575 poena u matematici, 543 poena u čitanju i 561 poen u nauci.

Zajedno sa Hongkongom, autonomijom u okviru Kine, Japanom, Korejom i Makaom (Kina) nadmašili su sve države u matematici.

Uz njih, još 17 država ima rezultate iznad proseka OECD za matematiku (472 poena).

Prosečni rezultati zemalja OECD-a su: 472 iz matematike, 476 u čitanju i 485 iz nauke u ciklusu 2022, dok su ranije bili oko 500 poena.

Kada se uporedi rezultat Srbije sa zemljama koje su ili geografski blizu ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak, vidi se da učenici iz Estonije, Poljske, Slovenije, Mađarske i Hrvatske u sva tri predmeta imaju značajno viša postignuća od srpskih đaka.

• Matematika po „singapurskoj metodi“
• Na nekim jezicima matematika je jednostavnija
• Šta je matematika: Između brojeva i stvarnosti

Pavlović Babić kaže da rezultati svedoče da su zemlje Azije posvećene obrazovanju.

„To što je Singapur bogat je jedna stvar, ali je mnogo važnije što investiraju u školstvo, jer im je obrazovanje prioritet.

„U Singapuru je to bitna delatnost u društvu i svi su posvećeni kvalitetu obrazovanja“, objašnjava Pavlović Babić.

Dodaje i da u svesti ljudi postoji poruka da je obrazovanje nešto što je investicija u budućnost zemlje, jer će sutra ti mladi ljudi upravljati državom i društvom.

„Srbija to hronično nema, jer su razne druge stvari prioritet.

„O tome svedoči i koliko su potcenjeni prosvetni radnici u Srbiji“, ističe Pavlović Babić.

U prva tri istraživanja (2000, 2003. i 2006. godine,) Finska je bila na prvom mestu.

Pavlović Babić kaže da su plate nastavnika u Finskoj iznad državnog proseka i da se to zanimanje izuzetno ceni.

„Nastavnički fakulteti u Finskoj su najprestižniji i traženiji od arhitekture ili psihologije.

„To samo govori koliko je njima stalo do obrazovanja i kakva je motivacija mladih da budu nastavnici“, kaže Pavlović Babić.

• „Posle nekog vremena, digneš ruke“: Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole
• Od „ponosne“ do „ponižavajuće“ profesije: „Posao učitelja mora da se voli”
• Jedan dan u „školi na točkovima“ na istoku Srbije
• „Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u policiju“ – direktor finskog školskog tela za BBC

Devojčice bolje čitaju, dečaci računaju

PISA testiranje je pokazalo da su devojčice znatno nadmašile dečake u čitanju i neznatno u nauci, dok su dečaci za devet poena bolji od učenica u matematici.

Učenici koji nisu imigranti postigli su u proseku 29 poena više od školaraca imigranata iz matematike.

OECD ima 37 država članica, uglavnom razvijenih zemalja poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Evropske unije.

Ali sve više država učestvuje u testiranju, jer vlasti žele da vide gde su njihovi učenici u odnosu na međunarodne standarde.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]