Svaki treći učenik petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno je nepismen, a za vršnjacima iz zemalja članica Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaskaju više od jedne školske godine, pokazali su rezultati testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA).
Srbija je prema rezultatima tog istraživanja ispod proseka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja ga i sprovodi.
Od rangiranih 79 zemalja, zauzima 45 mesto.
Dok je broj funkcionalno nepismenih visok, relativno je mali procenat učenika koji su na visokim i najvišim nivoima dostignuća u ovim istraživanjima, kaže za BBC na srpskom Dragica Pavlović Babić, PISA koordinatorka u Srbiji.
- Dobre ocene i radni sto „ključni za nastavak obrazovanja“
- Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome
„Na istom smo nivou kao ranije, a kvalitet obrazovanja nije unapređen u odnosu na naše prethodno učešće“, kaže koordinatorka PISA u Srbiji i dodaje da su rezultati tradicoinalno znatno ispod proseka.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić kaže za BBC na srpskom da rezultati nisu iznenađujući u odnosu na sume koje se ulažu u obrazovanje.
I u Ministarstvu prosvete za BBC na srpskom kažu da su od poslednjeg učešća u PISA testiranju 2012. do danas izostale reformske intervencije koje bi unapredile kvalitet obrazovanja.
Kakvi su rezultati?
PISA testom ocenjuje se čitalačka, matematička i pismenost u prirodnim naukama.
Rezultati testa sprovedenog u 190 škola u Srbiji pokazuju da 38 odsto učenika ne dostiže prosečnu čitalačku pismenost, 40 odsto ne dostiže matematičku, a 38 odsto prosečnu naučnu pismenost, rekla je na konferenciji za novinare Marija Videnović iz Insituta za psihologiju, prenosi Beta.
Prema rezultatima koje je OECD objavio, učenici u Srbiji ostvarili su 439 poena u čitalačkoj pismenosti, 448 u matematičkoj i 440 u naučnoj.
Prosek zemalja OECD je 500.
Od šest prolaznih ocena koje postoje na ovom testu, učenici iz Srbije ocenjeni su dvojkom za razumevanje pročitanog teksta. Istu ocenu dobili su i za prirodnomatematička znanja.
Jedan od zaključaka istraživanja je da će zbog niskog nivoa pismenosti učenici imati teškoća u nastavku školovanja, pri zapošljavanju, u profesionalnom napredovanju i u snalaženju u društvu.
Dok je u zemljama OECD-a procenat takvih đaka između 21 i 25, u Srbiji se kreće od 38 do 40 odsto.
Učenici u Srbiji tako „kasne“ za više od jedne godine školovanja u odnosu na vršnjake iz OECD zemalja.
„Za isti period školovanja,naši učenici razviju kapacitete daleko manje u odnosu na vršnjake iz tih zemalja“, kaže za BBC Dragica Pavlović Babić.
Šta je PISA test?
- PISA test je Međunarodni program procene obrazovnih postignuća učenika, odnosno Programme for International Student Assessment
- Ocenjuju se znanje iz matematike, čitanja i prirodnih nauka
- PISA uključuje i upitnik o porodičnoj situaciji i sociokulturnom položaju učenika, kao i o njihovoj percepciji škole
- U svakom istraživanju posebno se ocenjuje pojedinačna oblast, a ovog puta to je bila čitalačka pismenost, odnosno sposobnost razumevanja teksta i njegove ideje da bi đaci mogli da ih primene za razvoj svojih potencijala i učestvuju u savremenom društvu
- Održava se svake tri godine počev od 1997.
- Srbija je prvi put učestvovala 2003, a zatim i 2006, 2009. i 2012. godine
- Prethodno testiranje – 2015. godine – u Srbiji je izostalo zbog finansijskih razloga
- PISA test daje pregled koji bi zemljama trebalo da omogući da donose strateške odluke u obrazovanju
- Testiranje traje oko dva sata i radi se na računaru
- U ovogodišnjem istraživanju učestvovalo je oko 600.000 učenika iz 79 zemalja
- U Srbiji je sprovedeno u 190 škola nad 8.500 učenika
*Izvor BBC/Pisa.rs
U Ministarstvu prosvete navode da učenici koji su testirani u poslednjem istraživanju nisu bili obuhvaćeni reformom koja je počela u septembru 2018, pa bolje rezultate očekuju u nekom narednom krugu testiranja.
„Bolji rang na ovom testu možemo očekivati najranije 2024. ili 2027. nakon što cela jedna generacija učenika bude radila po novim programima koji nisu usmereni na reprodukciju, već na ishode, odnosno funkcionalna znanja koja meri PISA“, navodi se u odgovoru Ministarstva prosvete.
Šta znače rezultati?
Verbić smatra da „nije toliko bitno rangirati se sa ostalim zemljama, već sagledati šta to znači u pogledu jednakosti i istih mogućnosti za obrazovanje za učenike različitog socijalnog statusa.“
Može se saznati kakav je odnos urbanih i ruralnih škola, koji je nivo anksioznosti i motivacije učenika širom zemlje, dodaje on.
„PISA test je dijagnoza. Kao kada odete kod lekara, pa on kaže da imate povišen holesterol, on vam da presek stanja. Mi ne treba da se trudimo da nam lekar da bolju dijagnozu, već da budemo zdraviji.
„Isto je i ovde. Čitav obrazovni sistem mora da se trudi da atmosfera u školi bude bolja, da svi budu zadovoljniji, da đaci budu uspešniji“, objašnjava Verbić.
Rezultati nam govore mnogo ne samo o tome kakvi smo, već i o tome kako može da se ide napred i kakvi bismo mogli da budemo, objašnjava Pavlović Babić.
„Treba iskoristiti da se na osnovu rezultata formulišu ozbiljne obrazovne politike, koje će biti usmerene na povećanje kvaliteta obrazovanja, pa time i na povećanje kvaliteta obrazovnih dostignuća.
„To nije kratkoročni zadatak koji treba da uradi jedan ministar, ministarstvo ili vlada, već standard koji treba da postoji dugoročno, da obrazovanje dobije bitno mesto“, kaže Dragica Pavlović Babić.
Sistem funkcioniše na nivou reproduktivnog znanja i to treba menjati, kaže ona.
„Sistem je formatiran na reproduktivnom nivou i ne ide dalje i ne podržava postignuća koja su viša od toga“, objašnjava Pavlović Babić.
Šta dalje?
Verbić kaže da je najvažnije da se nastavnici bave zadacima koji su bili na testu.
„Važno je da oni shvate šta je to, čemu služi, zašto su đaci loše uradili. Potrebno je videti na koja to pitanja đaci ne znaju da odgovore i na osnovu toga menjati sistem“, kaže on.
Objašnjava da je rezultat PISA testa nalaz koji treba da se iskoristi za popravku iznutra, a ne nužno da bi se postigao bolji rang na sledećem testiranju.
U Ministarstvu navode da su u prethodne dve godine započeti procesi uvođenja novih, ishodno orijentisanih programa.
„U toku je revizija standarda obrazovanja, više od 37.000 nastavnika je prošlo obuke za ishodno učenje, a u narednom periodu će biti obučeni svi zaposleni u prosveti“, kažu.
Dodaju i da će nastava biti osavremenjena uvođenjem digitalnih sadržaja i opremanje škola pametnim tablama i računarima.
U tom Ministarstvu kažu da je potrebno napraviti konsenzus o značaju obrazovanja i njegovom unapređenju.
„To bi, osim reformskih promena u sistemu obrazovanja značilo i veće ulaganje u obrazovanje, bolji status prosvetnih radnika, kvalitetnije inicijalno obrazovanje nastavnika i veće vrednovanje obrazovanja uopšte“, piše u odgovoru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Kako je rangiran region?
Srbija je, kada je o zemljama regiona reč, bolje rangirana od Bosne i Hecegovine (62. mesto) i Crne Gore (52. mesto), a lošije od Slovenije i Hrvatske, koje su na 21, odnosno 29. mestu.
Dobar rang Hrvatske i Slovenije Pavlović Babić objašnjava shvatanjem značaja obrazovanja u tim zemljama.
„Tamo su ljudi spremni da izađu na ulice i protestuju zbog obrazovanja. U Srbiji toga nema.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
