Jednog dalekog dana, kada nekoj mlađoj generaciji budete prepričavali godinu za nama, po čemu ćete je pamtiti?
Iako je ovih 366 dana proletelo, mnogo se toga dogodilo – i lepog i ružnog.
Koje će vam slike biti u glavi kada se, možda baš uz onu muziku iz „Grlom u jagode“, setite 2024. godine? Nekoliko osmeha, pogleda i nažalost, previše teških prizora.
Ima li uopšte muzike u pozadini, ili je muk, kao posle onih najtežih trenutaka?
Reći ćete, to je bila godina koju ćemo pamtiti:
1. Po padu nadstrešnice u Novom Sadu
Posle 1. novembra, kada je u padu nadstrešnice tek renovirane Železničke stanice u Novom Sadu poginulo 14 ljudi, a još jedna žrtva kasnije podlegla povredama, Srbija više nije bila ista.
Pokrenut je veliki talas protesta, predvođenih sloganima „Korupcija ubija“ i „Ruke su vam krvave“, kojima se traži utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice.
Zvaničnici su već u prvim satima posle tragedije tvrdili da nadstrešnica nije bila renovirana, ali su ih stručnjaci ubrzo opovrgli.
Pred Novu godinu optužnica je podignuta protiv 13 ljudi, među kojima je i doskorašnji ministar građevinarstva Goran Vesić.
- O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako
- Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Šta kažu stručnjaci
- Tragedija u Novom Sadu: I buka i bes i tišina
2. Po prvim presudama za majske tragedije
Pred kraj godine roditelji maloletnog dečaka, koji je u maju 2023. izvršio nezapamćeni zločin u beogradskoj osnovnoj školi, osuđeni su na ukupno 17 godina i šest meseci zatvora.
Maloletni K. K. je 3. maja 2023. u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubio devetoro đaka i čuvara i ranio još petoro učenika i nastavnicu istorije.
Pošto je u trenutku zločina imao manje od 14 godina godina, dečak nije mogao krivično da odgovara.
Nešto ranije je 22-godišnji Uroš Blažić osuđen na 20 godina zatvora za masakr 4. maja 2023. u selima Dubona i Malo Orašje između Mladenovca i Smedereva, gde je ubio devetoro, a ranio 12 mladih ljudi.
Na istu kaznu osuđen je i njegov otac Radiša Blažić zbog nezakonitog držanja oružja.
U oba slučaja reč je o prvostepenim presudama.
- Nastradala deca iz Ribnikara i Dragan, čuvar „koji je đake znao po imenu“
- Tate i ćerke iz „Ribnikara“: Najveća ljubav i nesaglediva tuga
- 366 dana praznine u Duboni i Malom Orašju
- Godinu dana od tragedija u Beogradu: Ni zagrljaja, ni odgovornosti, ni promena u društvu
3. Po protestu studenata
Biće 2024. upamćena i kao godina „onog“ protesta na Slaviji.
Na beogradskom kružnom toku se tog 22. novembra, na poziv studenata, okupilo više desetina hiljada ljudi, u jednom od najvećih protesta u novijoj istoriji.
Studentski bunt počeo je blokadom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, čiji su studenti napadnuti tokom akcije „Zastani, Srbijo“, kada su krajem novembra na 15 minuta u tišini odavali počast stradalima u Novom Sadu.
Postepeno se proširio na više od 50 fakulteta širom zemlje.
Studenti će, kako su najavili, i Novu godinu dočekati na ulicama.
- Kako se širio bunt na fakultetima u Srbiji i šta kažu studenti
- BBC na blokadama fakulteta: „Mislim, dakle protestujem“
- Studenti traže od glavne tužiteljke Dolovac da istraži tragediju u Novom Sadu
Pogledajte video sa velikog protesta u Beogradu 22. decembra
4. Po povratku Trampa na vlast
Iako je najavljivana jedna od najneizvesnijih izbornih trka u američkoj istoriji, bivši predsednik Donald Tramp se bez previše problema vratio u Belu kuću.
Pobedi Trampa, prethodio je i pokušaj ubistva dok je govorio na predizbornom skupu u Pensilvaniji.
Neizvesnost kako će Amerika i planeta izgledati kada Tramp u 2025. ponovo preuzme kormilo jedne od najvećih svetskih sila skoro da je opipljiva i obeležiće svakako prve mesece nastupajuće godine.
- Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
- U kakvoj smo se Americi probudili: Priče ljudi iz Srbije
- Šta nam izbor ljudi za Belu kuću govori o Trampu 2.0
- Sedam stvari koje Tramp obećava da uradi kao predsednik
Pogledajte video: Atentat na Donalda Trampa
5. Po Žizel Peliko
Svet je tokom 2024. čuo i za ime jedne hrabre žene – Žizel Peliko.
Ime koje je ona sama tražila da se čuje.
Njen suprug Dominik Peliko joj je od 2011. do 2020. u hranu i piće stavljao izdrobljene pilule za spavanje i potom je nesvesnu silovao i zvao desetine drugih muškaraca da jue napastvuju.
On i još 50 muškaraca su krajem godine osuđeni na kazne od tri do 20 godine zatvora.
Žizel Peliko se odrekla anonimnosti i tražila da suđenje bude otvoreno za javnost da bi, kako je istakla, sramota bila na strani silovatelja, a ne žrtve.
I njeno ime neće biti zaboravljeno.
Veliku pažnju širom sveta su izazvale i optužbe za seksualno zlostavljanje protiv slavnih američkih repera Pi Didija i Džej Zija.
- Slučaj Žizel Peliko: Od „ljubavi na prvi pogled“ do zločina koji je šokirao svet
- Ko su 50 muškaraca optuženih za masovno silovanje Žizel Peliko
- Pet pitanja bez odgovora u slučaju Peliko
6. Po Đokovićevom olimpijskom zlatu
Jedan od onih događaja za koje će se mnogi sećati gde su bili, šta su radili i ko je sve bio tu kada se dogodio.
Pamtiće se trenutak kada je Novak Đoković po osvajanju poslednjeg poena protiv Karlosa Alkaraza pao na parisku šljaku i počeo da plače, a kamera uhvatila kako mu palac podrhtava od emocija.
Tokom karijere je osvojio sve što se može osvojiti, ali je na Olimpijskim igrama imao „samo“ dve bronze, zbog čega je ovo zlato često isticao kao veliki san.
I zato, kada je došao do najsjajnijeg odličja, koje bi moglo da bude ključni argument u debatama ko je najveći teniser svih vremena, cela Srbija kao da je bila u potpunoj ekstazi.
- Srbija ima olimpijskog šampiona u tenisu, Novak Đoković je najbolji
- Ima li Đoković goriva i motiva za dalje
- Marej trenira Đokovića za Australijan open
7. Po onoj proslavi košarkaša
Na istom takmičenju viđen je i polufinalni susret košarkaške reprezentacije Srbije sa moćnom selekcijom Amerike prepunom i NBA zvezda.
Da, drhtali su moćni Amerikanci od ekipe elektora Svetislava Pešića i tek pred sam kraj meča uspeli da dođu do pobede – kasnije i do zlata – ali nema veze, neka im.
„Orlovi“ su posle u duelu za bronzu savladali aktuelnog prvaka sveta Nemačku, što su i te kako znali da proslave, pa su na dodeli medalja bili… Pa, prilično veseli.
Trostruki najkorisniji igrač NBA lige Nikola Jokić pevao je „prokleta je Amerika i zlato što sja“.
- Hrabra Srbija stala na korak od čuda: Amerikanci ipak u finalu Olimpijskih igara
- Od Atlante i Indijanapolisa do Pariza: Svi košarkaški okršaji Srbije i Jugoslavije sa Amerikom
- Sija kao zlato: Košarkaši Srbije nadigrali Nemce u borbi za olimpijsku bronzu, Jokić ušao u istoriju
8. Po nastavku projekta Rio Tinto – i protestima
Posle dugih ekoloških protesta, vlasti su 2022. stopirale projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto, koja na području Srbije želi da otvori rudnik litijuma, rekavši da je na tu priču „stavljena tačka“.
Međutim, deluje da je ta tačka tokom 2024. postala zarez.
Vlada Srbije je u julu usvojila uredbu kojom omogućava nastavak projekta izgradnje rudnika nedaleko od Loznice, na zapadu Srbije, što je izazvalo niz novih protesta.
Ekološki aktivisti, neki meštani i demonstranti traže zabranu istraživanja i rudarenja litijuma, tvrdeći da bi moglo da dođe do ekološke katastrofe.
Vlasti optužbe negiraju, a predsednik Aleksandar Vučić kaže da je otvaranje rudnika „moguće 2028. godine“, što smatra ekonomskom prilikom za Srbiju.
- Šta znači nova uredba Vlade Srbije o projektu „Jadar“
- Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta“, saglasni Vučić i Šolc
- Ideološke razlike: Snaga ili slabost protesta protiv litijuma u Srbiji
9. Po zatvaranju institucija Srbije na Kosovu
Na Kosovu je zatvoren niz institucija koje su funkcionisale u sistemu države Srbije koje zvanična Priština ne priznaje.
Na severu Kosova, gde manjinsko srpsko stanovništvo čini većinu, zatvorene su, između ostalih, kancelarije PIO Fonda, Kancelarije za KiM, Centra za socijalni rad, i nekoliko preduzeća.
Ranije je u srpskim sredinama ukinut dinar, zatvorena je banka Poštanska štedionica, trezor Narodne banke Srbije u Leposaviću, kao i objekti Pošte Srbije.
Preostale institucije kojima upravlja Srbija na Kosovu danas su samo u zdravstvu i školstvu.
- Tri tačke nove runde napetosti na Kosovu
- Zašto je važan most na reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici
- Slučaj Banjska: Podignuta optužnica protiv Radoičića i još 44 ljudi
10. Po nestanku devojčice kod Bora
U Srbiji je 26. marta 2024. prvi put aktiviran sistem „Pronađi me“.
Na mobilne telefone širom zemlje stigle su poruke sa opisom dvogodišnje devojčice Danke Ilić, nestale sa porodičnog imanja u selu Banjsko Polje, nedaleko od Bora.
Pokrenuta je opsežna potraga, ali devojčica nije pronađena.
Uhapšena su dvojica muškaraca iz Bora – Dejan Dragijević i Srđan Janković – protiv kojih je podignuta optužnica za teško ubistvo.
Optuženi su u policiji prvo priznali ubistvo, da bi ga potom u tužilaštvu negirali.
11. Po padu Asada
Skoro da niko nije predviđao okončanje krvavog građanskog rata u Siriji.
Krajem decembra, posle munjevite ofanzive, pobunjenici su ušli u sirijsku prestonicu Damask, čime je označen kraj gotovo 25-godišnje vladavine predsednika Bašara al-Asada.
Asad je sa porodicom otišao u Moskvu, gde je dobio politički azil.
Međutim, veliko pitanje je kako će Sirija u budućnosti izgledati.
- Bašar al-Asad: Od oftalmologa u Londonu do autoritarnog predsednika Sirije
- Kraj Asadovog režima – šta znači za Sirijce u Srbiji
- Novi sirijski vođa je politički verziran, ali hoće li uspeti da održi obećanja – analiza BBC urednika
12. Po novoj vladi – i protestima
Da, izbori su bili u decembru 2023, ali je epilog usledio početkom 2024.
Uz parlamentarne, održani su pokrajinski i lokalni izbori u 65 gradova, među kojima i u Beogradu, a usledile su brojne optužbe o neregularnosti – posebno u prestonici.
Usledili su brojni protesti, a jedna od liderki opozicije Marinika Tepić štrajkovala je glađu.
Vlast je negirale sve optužbe, tvrdeći da su izbori vili „do sada najčistiji i najpošteniji“.
Srbija je na kraju 30. aprila dobila vladu premijera Miloša Vučevića, lidera vladajuće Srpske napedne stranke (SNS), sa ukupno 32 člana – najviše od 2000. godine.
- Izbori u Srbiji: Šta je zaključio ODIHR, a šta kaže vlast
- Fridom haus: Najveći pad demokratije i ljudskih prava u Srbiji u poslednjih 10 godina
- Iza scene konstitutivne sednice Skupštine Srbije: Kupus, transparenti i zakletve u holu
13. Po kružnom toku sa semaforom
Novi mandat na čelu Beograda ponovo je dobio Aleksandar Šapić, visoki zvaničnik SNS-a.
Usledile su promene u glavnom gradu, često izazivajući velike kotroverze.
Zatvoren je Stari savski most, jedan od tri u centru grada, a najavljena izgradnja novog na istom mestu, što je izazvalo svakodnevne proteste aktivista i građana.
Počelo je i rušenje hotela Jugoslavija, na čijem mestu će biti izgrađen novi, zbog čega se takođe protestovalo.
Pogledajte video: Kako se vozi kroz kružni tok sa semaforom i bez
Gradske vlasti najavile su besplatan javni prevoz, čija će vozila u budućnosti biti „nemanjićko plava“, a među njima više neće biti trolejbusa.
Najavio je i ekshumaciju i preseljenje tela Josipa Broza Tita, nekadašnjeg maršala Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kao i spomenik četničkom lideru Draži Mihailoviću, ali do toga nije došlo.
Otvorena je nova autobuska stanica, izgrađeno je i nekoliko kružnih tokova, a posebnu pažnju privukao je onaj na početku Brankovog mosta, sa neubičajenim dodatkom – semaforom.
- Zamisli želju – da kanalizacija ne ide direktno u beogradske reke
- Može li javni gradski prevoz u Beogradu da bude besplatan
- Nova glavna autobuska stanica u Beogradu: Šta treba da znate
14. Po jednoj opozicionoj opštini u Srbiji
Lokalni izbori u 89 gradova i opština održani su 2. juna i posebno se pamte oni u Nišu.
Tamo je doktor Dragan Milić, izašavši nakratko iz hirurške sale, osvojio veliku podršku birača.
Milić je upamćen po nesvakidašnjem potezu krajem 2022, kada je sa kolegama sa Klinike za kardiohirurgiju samoinicijativno odlučio da radi i vikendom, bez nadoknade, kako bi se smanjile liste čekanja pacijenata za operacije.
Dugo su se lomila koplja ko će u trećem najvećem gradu Srbije formirati vlast, koja je na kraju ponovo pripala Srpskoj naprednoj stranci.
Niška opština Medijana je ipak postala jedna od retkih na kojoj SNS nije na vlasti.
- Ko je doktor Dragan Milić, neočekivani dobitnik lokalnih izbora u Nišu
- Ko su najveći pobednici i gubitnici lokalnih izbora u Srbiji
- Eho lokalnih izbora u Srbiji: Zašto su političke stranke važne
15. Po međunarodnoj rezoluciji o Srebrenici
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je usvojila Rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Dokumentom se osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.
Zvanični Beograd se protivio usvajanju, tvrdeći da bi na taj način srpski narod bio proglašen za „genocidan“, iako se u rezoluciji ne pominju nijedan narod ili država.
- Rezolucija o genocidu u Srebrenici pred Ujedinjenim nacijama – sve što treba da znate
- Srebrenica posle rezolucije: „Isto nema ljudi kao i pre, isto nema posla“
- Srebrenica: Dženaza, preživeli i mučna sećanja
16. Po poplavama i kamenolomu
Početkom oktobra, razorne poplave u Jablanici, gradiću na jugu Bosne i Hercegovine, i obližnjim mestima, odnele su 27 žrtava.
Iz Tužilaštva su kasnije naveli da je uviđajem i obdukcijom tela stradalih utvrđeno je da je „smrt kod većine nastupila gušenjem zemljom i sličnim sadržajem“, a ne davljenjem.
To se poklapa sa rečima meštana i pojedinih političara da je za toliko žrtava pre svega kriv kamenolom iznad Donje Jablanice, koji se tokom poplava sručio na domove.
Istraga je u toku, ali do sada niko nije uhapšen.
- „Voda je nosila kuće kao papir”: BBC u mestima u Bosni i Hercegovini pogođenim poplavama
- „Izgubio sam sve osim familije”: Svedočenja preživelih u poplavama u Bosni i Hercegovini
- O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako
17. Po „Sablji“ na televizijskim ekranima
Bila je ovo i godina serije Sablja, o policijskoj akciji posle atentata na Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Srbije.
Nekima se svidela, nekima nije, ali se tokom jeseni samo o njoj pričalo.
Da, bilo je tu i drugih ostvarenja, poput nastavka Dine i Volje sinovljeve, prvog srpskog postapokaliptičnog filma, ali je Sablja privukla daleko najviše pažnje.
- Ko je ko u seriji „Sablja“
- O „Volji sinovljevoj“ i fantastici na domaćem filmu: Zašto partizani nikada nisu pucali u vanzemaljce
- Put u um Pere Mitića: Zašto je beogradski davitelj počeo da davi
18. Po Evropskom prvenstvu u fudbalu
I to prvom za reprezentaciju Srbije posle gotovo četvrt veka.
„Orlovi“ su takmičenje ipak završili u grupnoj fazi, posle poraza od Engleske 1:0, remija sa Slovenijom 1:1, kako je završen i meč protiv Danske.
Hrvatska je takođe takmičenje završila u grupnoj fazi, dok je Slovenija u meču osmine finala poražena od Portugala na penale.
Španija je u finalu pobedila Englesku 2:1.
- Sve o putu Srbije do Mundijala 2026: Ko su protivnici i koliko će biti teško
- Uticaj (geo)politike na Evropsko prvenstvo u fudbalu
- Evropsko fudbalsko prvenstvo u Jugoslaviji 1976: Tragično polufinale i „najpoznatiji penal u istoriji“
19. Po Ligi šampiona i promenama
Crvena zvezda se 2024. treći put plasirala u Ligu šampiona, ovog puta u novom, ligaškom formatu.
U šest mečeva zabeležila je pet poraza, uz pobedu protiv nemačkog Štutgarta i šanse da se nađe u nokaut fazi su joj minimalne, gotovo u domenu teorije.
Na drugoj strani beogradskog Topčiderskog brda je došlo do velikih promena.
Milorada Vučelića i Miloša Vazuru na čelu Partizana, koji već godinama zaostaje za večitim rivalom, uz brojne finansijske probleme, zamenile su klupske legende Predrag Mijatović i Danko Lazović, dok je predsednik postao političar Rasim Ljajić.
- O biznisu i košarci: Ima li budućnosti za Zvezdu i Partizan u Evroligi
- Može li Mijatović da preokrene tešku situaciju u Partizanu
- „Najvažnija utakmica u istoriji kluba“: Kako se u AEK-u sećaju meča protiv Partizana tokom bombardovanja
20. Po prvom kardinalu iz Srbije
Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup, ušao je 2024. u istoriju kao prvi kardinal Rimokatoličke crkve imenovan iz Srbije.
Titula po značaju odmah do pape znači i da će kardinal Nemet moći da bira i bude biran za poglavara Katoličke crkve.
21. Po eksplodiranju pejdžera
Sa Bliskog istoka su tokom čitave godine stizale zastrašujuće vesti.
Sukob Izraela i Hamasa je ušao u drugu godinu, a granatiranje bolnica i pogibije civila, pre svega u Gazi, bili su gotovo svakodnevni.
Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje izraelskog premijera i bivšeg ministra odbrane, kao i vojnog lidera Hamasa, koje optužuju za ratne i zločine protiv čovečnosti.
I Izrael i Hamas su odbacili optužbe.
Hiljade ljudi je povrđeno, a najmanje 37 poginulo, kada su pejdžeri pripadnika Hezbolaha eksplodirali u istom trenutku širom Libana, koji je takođe ušao u sukob sa Izraelom.
Pejdžere i voki-tokije su izraelski obaveštajci podmetnuli Hezbolahu.
Izrael i Hezbolah su krajem godine postigli sporazum o primirju.
Primirja u Gazi još nema.
- Bivši izraelski agenti o eksplozijama pejdžera u Libanu: ‘Nisu znali da ih kupuju od nas’
- Koje je sve vođe Hamasa ubio Izrael
- Izrael ubio dugogodišnjeg vođu Hezbolaha
22. Po umešanosti Severne Koreje u rat u Ukrajini
Rat je ušao u treću godinu, broj žrtava raste, a Ukrajina je izvela prvi upad na rusku teritoriju posle Drugog svetskog rata.
Ruska vojska je širom linije fronta na nekim mestima potisnula ukrajinske snage, koje su zauzvrat, vršile napade na položaje Moskve.
U sukob se na strani Rusije umešala i Severna Koreja, koja je poslala oko 10.000 vojnika, tvrde Ukrajina, Južna Koreja i NATO.
Moskva i Pjongjang nisu ni potvrdili ni demantovali te informacije.
- Zarobljeni severnokorejski vojnik na rusko-ukrajinskom ratišu preminuo, kaže Seul
- Ne potcenjujte severnokorejske trupe u Rusiji, kažu bivši vojnici za BBC
- Gubici severnokorejskih jedinica u Rusiji, tvrde Amerikanci
23. Po koncertima Ramštajna i Eda Širana u Srbiji
Biće 2024. upamćena i po muzici.
Na primer, da su Ramštajn i Ed Širan i gostovali u Beogradu, gde je i Bajaga sa njegovim Instruktorima održao koncert povodom 40 godina karijere.
I po svim drugim žurkama, svirkama i koncertima na kojoj ste se provodili, đuskali i ljubili.
24. Po odlascima i dolascima
Mnogih.
Prema podacima World population review, u svetu svake sekunde umre 1,98 ljudi, što znači 119 u minutu, 7,111 u satu, a 170,790 u danu.
Matematika kaže i da je za 366 dana 2024. godine preminulo oko 62,5 miliona ljudi.
Među njima su brojni očevi, majke, babe, dede, braća, sestre i prijatelji, čiji će odlazak u 2024. mnogima ostati urezan do kraja života.
Među njima su biznismen Miodrag Kostić, političar Dragan Marković Palma, sportisti Marko Valok i Dejan Milojević, glumice Rada Đuričin i Radmila Živković, kao i reditelj Siniša Pavić…
Svet će 2024. pamtiti po odlasku Alena Delona, slavnog francuskog glumca.
Preminuli su i Megi Smit, poznata po ulogama u filmovima o Hariju Poteru i Džejms Erl Džouns, koji je u Ratovima zvezda davao glas Dartu Vejderu.
U istom kalendarskom periodu, rodilo se nešto više od 131 miliona novih Zemljana.
Pa će 2024. godina biti upamćena i po rođenju nečijih sinova i ćerki, braće i sestara.
Biće i to urezano do kraja života.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
