Paul Whelan holds up a sign at the end of his trial - "Sham trial! Meatball surgery! No human rights! Paul's life matters! Decisive action from potus and PMs needed! Happy Birthday Flora!"

U sobi broj 3324 moskovskog hotela „Metropol“, Pol Velan se oblačio za prijateljevo venčanje kad su mu upali ruski obaveštajci.

Amerikanac je nestao bez traga i glasa na tri dana sve dok njegov blizanac nije naleteo na novinsku vest da mu je brat optužen za špijunažu.

Bila je to Novogodišnja noć 2018. godine i sam početak slučaja koji će uplesti četiri zapadnjačke vlade i izvršiti pritisak na odnose sa Rusijom koji su već pali na najniže grane još od okončanja Hladnog rata.

Skoro 18 meseci kasnije, Velan je osuđen za špijunažu – preuzimanje ruskih državnih tajni – nakon kratkog suđenja održanog u celosti iza zatvorenih vrata.

Bivši američki marinac – koji ima još i britansko, irsko i kanadsko državljanstvo – oduvek je insistirao na tome da je nevin, a na sudu je opisao je sebe kao žrtvu „prljave, ljigave ruske politike“.

I dok njegova porodica pojačava inicijativu za njegov povratak kući, zvaničnici u Moskvi već nagoveštavaju moguću razmenu zatvorenika dodatno pojačavši sumnje da je čovek iz Mičigena samo pion u političkoj igri koja tek treba da doživi završnicu.

Surova pravda

Petnaestog juna, glavnom sudiji trebalo je svega minut i 20 sekundi da stigne do zaključka svoje presude.

„Moskovski gradski sud… proglašava Pola Nikolasa Velana krivim“, pročitao je on s otkucane stranice, dodavši da će 16-godišnja zatvorska kazna biti služena u zatvoru maksimalne bezbednosti rezervisanom za najopasnije prestupnike.

Sudija se potom obratio optuženom, koji je stajao u staklenom kavezu pod budnim okom dvojice pripadnika obezbeđenja FSB-a sa crnim fantomkama. Gledajući sa drvenih klupa u sudnici, socijalno distancirani i sa maskama na licima, nalazili su se ambasadori SAD-a, Velike Britanije i Kanade.

„Velane, da li ste razumeli presudu?“, pitao je on.

Amerikanac, čije su naočare, razdeljak na strani i plavi džemper koje je nosio svaki dan na suđenju odavali utisak urednog sredovečnog bibliotekara, pogledao je sudiju bledo.

Njegovo poznavanje ruskog nije bilo dovoljno.

„Ništa se ne prevodi, vaša visosti“, protestovao je ovaj 50-godišnjak, a prevodilac je požurio do njega da mu objasni njegovu sudbinu. Trojica sudija sišla su sa podijuma i brzo izašla iz sudnice.

Bio je to hladan, nagao kraj špijunskog suđenja koje je održalo svega šačicu ročišta zatvorenih za javnost. Izolacija u Moskvi zbog Kovida-19 dovela je do toga da proces bude zavijen u još veći veo tajne nego inače, budući da je i štampi i javnosti bilo zabranjeno da ulaze u zgradu sve do izricanja konačne presude.

Džejms Bond ili mister Bin?

Prvi put kad sam videla Velana na sudu, pre više od godinu dana, stigao je sa blagim osmehom na licu i držeći uz grudi smeđu kartonsku kutiju sa spakovanim zatvorskim ručkom. Oko njega su bili čuvari FSB-a, prekrivenih lica kako ne bi mogli da budu identifikovani.

Državne TV ekipe, nameštajući se za snimanje u hodniku, već su optuženog oslovljavali sa „američki špijun“.

U mesecima koji će uslediti, Pol Velan će biti dovođen na brojna saslušanja povodom određivanja pritvora i žalbi na njih, a mi smo skoro svaku put uspeli da se uvučemo u salu. Iako nam je dozvoljeno da budemo prisutni samo za uvodne reči, uspeli smo da iskamčimo nekoliko razgovora s njim.

Tog prvog dana, međutim – u kavezu, dok su u njega bile uperene desetine kamera – delovao je napeto i nije mnogo govorio.

Prošla su skoro dva meseca od njegovog hapšenja i rekao je da se drži „dobro“. Ali kad sam ga pitala kako glasi njegova verzija priče, kratko je pogledao u svoje čuvare. „Ukoliko to uradim, loše mi se piše“, rekao mi je Velan umorno. „Oni ne žele da pričam sa vama.“

Član njegove odbrane u međuvremenu je otkrio da je on izložen ogromnom pritisku FSB-a da prizna krivicu i da je nekoliko puta saslušavan bez prisustva advokata.

„Govorili su mu stvari kao što su: ‘Za tebe nema nade, reci nam istinu. Ti si špijun, bićeš osuđen“, rekla je Olga Karlova prošlog leta.

Amerikanac je to odbio i pošto je njegov pritvor produžavan u nedogled, postajao je tokom suđenja sve odvažniji.

Pol Velan stiže sa lisicama na rukama i drži ličnu izjavu na sudu

Velan, koji je u vreme hapšenja bio šef globalne bezbednosti američke firme za proizvodnju automobilskih delova, počeo je da odbacuje optužbu za špijunažu kao „smešnu“ i izjavljuje da mu sudi „preki sud“.

Pripremio je izjavu za svako zasedanje, ispisavši je na parčetu papira koju su odobravali i pečatirali zatvorski cenzori.

„Rusija kaže da su uhvatili Džejmsa Bonda u špijunskoj misiji“, izjavio je Velan jednog dana, dok smo čekali sudiju. „Zapravo su oteli mister Bina na odmoru.“

Ali do tada smo već znali da je ovaj Amerikanac više puta boravo u Rusiji. Na njegovom poslednjem putovanju, u decembru 2018. godine, bio je u Moskvi za venčanje kolege bivšeg marinca sa Ruskinjom.

Ali Velan nikad nije stigao na tu ceremoniju. Uhapšen je još u hotelskoj sobi, svega nekoliko sati nakon što je vodio neke od drugih gostiju venčanja po Kremlju.

I zato sam, na ročištu krajem prošle godine, digla glas preko zida sačinjenog od pripadnika sudskog obezbeđenja da ga još jednom pitam šta se stvarno desilo.

Zamislio se na trenutak, pre nego što mi je dobacio.

„Nije mi dopušteno da vam iznosim detalje, ali mogu da vam kažem da mi je namešteno. Nisam počinio nikakav zločin“, rekao je Velan, dodavši da se njegov prijatelj pojavio u njegovom hotelu te večeri nenajavljen.

Kad je Velan uhapšen, FSB je našao USB uređaj u njegovom džepu sa poverljivim informacijama za koje agencija tvrdi da ih je tražio. On mi je sada rekao da mu je njegov prijatelj ubacio taj uređaj u džep a da on toga nije bio svestan.

„Ta osoba je oficir FSB-a. On je neko koga poznajem deset godina“, obelodanio je on prvi put.

„Apsolutno nije bilo nikakvog razloga da on dođe u moju sobu i nikakvog razloga da mi preda bilo kakav uređaj.“

Kad se sudija vratio u sudnicu, da bi još jednom produžio njegov boravak u zatvoru, Velanovo nezadovoljstvo je eksplodiralo.

„Mogu da govorim glasnije od vas, časni sudijo“, povikao je on iz kaveza. „Kao što bi rekli moji rođaci iz Engleske, ovo je potpuna svinjarija.“

Na to je sudija naredio da se TV kamere uklone iz sudnice. Snimanje je zabranjeno na svim narednim ročištima kako bi se sprečilo da novinari snime bilo koji novi izliv protesta.

„Uhvaćen na delu“

Ruska vlada je Pola Velana odavno proglasila krivim.

Samo dve nedelje nakon njegovog hapšenja, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov saopštio je da je Amerikanac „uhvaćen na delu“ kako čini „konkretan, nezakoniti čin“.

Slučaj je momentalno postao krupna vest koja je samo dodatno porasla kad je otkriveno da je Velan državljanin čak četiri zemlje.

Rođen u Kanadi, sa britanskim roditeljima irskog porekla, kasnije se preselio u SAD, što je za posledicu imalo posedovanje više pasoša.

Pol Velan je u mladosti bio američki policajac

Početkom 2019. godine, drama njegovog sada multinacionalnog hapšenja odvijala se u neprijateljskom političkom okruženju, uz uzajamno izrečene sankcije zbog krize u Ukrajini i tenzije između Istoka i Zapada kakve nisu zapamćene još od sovjetskih vremena.

Devet meseci pre toga, Velika Britanija je optužila Rusiju za trovanje Sergeja Skripalja, bivšeg dvostrukog agenta, na ulicama Solsberija. Istovremeno, Vašington je i dalje optuživao Moskvu da se mešala u njegove izbore.

I tako, kad je Velanova muka postala javna, krenula su nagađanja da je on možda kolateralna šteta.

FSB je već počeo da pušta u javnost detalje slučaja koje će koristiti kao argumente na sudu.

Ruska novinska agencija Rosbalt navela je izvor koji je tvrdio da je Velan radio direktno za američku obaveštajnu službu, sa zadatkom da nabavi spisak osoblja „jedne od ruskih tajnih ustanova“. Rekla je da su te informacije predmet „snažnog interesovanja“ Amerikanaca i da je Velan više od decenije gajio potencijalne kontakte preko interneta.

Špijunska suđenja u Rusiji ne samo da se održavaju u tajnosti, već advokati moraju da potpišu ugovor o neotkrivanju informacija koji se odnosi na čitav slučaj. Dakle, nikakvi dokazi – snimci prisluškivanja ili video nadzora na kojima je slučaj navodno zasnovan – nisu bili obelodanjeni u javnosti.

U Velanovom slučaju, tu je još i detalj da je njegov advokatski tim odabrala i platila ruska država. Njegova porodica odlučila je da ne menja advokate, rezonujući da je račun od preko 150.000 dolara „bacanje strašno mnogo resursa na nešto što ne bi imalo nikakvog efekta“.

„Tajnovitost, provokacije i falsifikovanje, to je arsenal naših protivnika“, kaže Ivan Pavlov, advokat za humanitarno pravo koji je nastupio kao protivnik FSB-a na mnogim špijunskim suđenjima.

On uglavnom zastupa Ruse optužene za prodavanje tajni Zapadu i kaže da je broj takvih slučajeva u značajnom porastu otkako je politička klima ponovo zahladnela 2014. godine.

Ovaj advokat upozorava da je FSB „najmoćnija tajna služba, i ne samo u Rusiji“ i da koristi vlastite eksperte za istraživanje dokaza na sudu.

„Ukoliko ste se upleli u ovakvo nešto, onda ste se našli u najkomplikovanijoj priči svog života“, kaže Ivan Pavlov. „Biće veoma teško organizovati odbranu.“

Ruska veza

Putovanja Pola Velana u Rusiju započela su pre više od decenije.

„Ovo je ‘Lubjanka’, gde KGB drži naše špijune zatvorene u podrumu!!“, šalio se on 2007. godine na ličnoj internet stranici.

Na slici se nalazilo sedište ozloglašene ruske tajne službe, danas poznate kao FSB.

Jedanaest godina kasnije, njeni oficiri će ga odvesti baš tamo na saslušanje.

Fotografija potiče sa Velanovog prvog putovanja u Moskvu, a snimljena je dok je služio u američkoj vojsci u Iraku. Te godine on je izjavio za informativni sajt marinaca da je iskoristio program koji finansira dvonedeljni odmor u inostranstvu onih koji se nalaze na dugim prekomorskim zadacima.

Velan je želeo da poseti Rusiju, objasnivši da je, za „samca kao što sam ja“, ova šema „dobra prilika da proputujem svet… i upoznam različite kulture“.

Posle njegovog hapšenja, marinci su saopštili da je on izbačen iz njihove službe 2008. godine zbog lošeg vladanja, što je otkriće koje je „apsolutno šokiralo“ njegovog brata blizanca Dejvida.

„On je uvek bio apsolutno pozitivan prema iskustvu sa marincima. Na posedu mojih roditelja sve vreme se vijori marinska zastava tik ispod američke“, rekao je Dejvid za BBC iz Kanade.

A opet, iako za to nisu znali njegovi najbliži, Pol je završio na vojnom sudu zato što je pokušao da ukrade više od 10.000 dolara od američke vlade.

Dok se ovaj skandal valjao iza kulisa, on se prvi put uputio u Moskvu.

„Odrastajući tokom Hladnog rata, bio mi je san da posetim Rusiju i upoznam nekog od tih pritvornih Rusa koji su držali zapadni svet na distanci toliko dugo!!“, našalio se Velan tada na svom sajtu, koji je u međuvremenu arhiviran.

Njegove stranice dokumentuju putovanje raznim fotografijama turističkih lokacija sa potpisima punim uzvičnika.

Deceniju kasnije, redovno bi se javljao kući sa putovanja u Rusiju iskazujući slično gotovo detinjasto oduševljenje novim otkrićima.

Sadržaj sajta je zaista u skladu sa kasnijim Velanovim opisima njegovih kontakata, kolega i članova porodice kao strastvenog svetskog putnika koji je „sklapao prijateljstva maltene svuda“ i interesovao se za rusku kulturu.

„Sećam se jedne neobavezne ćaske kad sam mu rekla: ‘Putuješ mnogo zbog posla, a gde putuješ iz zabave?'“, izjavila je za BBC njegova bivša koleginica Skoti Fjetsam. „A on je na to rekao: ‘U Rusiju’!“

Ona se prisetila koliko je bila iznenađena njegovim odgovorom.

„Rekao je da je tamo prelepo, da mu se sviđa hladna klima i da tamo ima prilično mnogo prijatelja.“

Čitav jedan segment njegovog sajta posvećen je simpatičnom liku iz crtaća Čeburaška, opisavši dugouho, krupnooko stvorenje kao „jedinu dobru stvar proisteklu iz sovjetske ere“. Drugi link vodi do kućnog vodiča za ćirilično pismo i nekih osnovnih početnih reči na ruskom.

Na stranicama su obelodanjeni i njegovi prvi prijatelji iz ruske vojske.

Rusija će kasnije nagovestiti, preko anonimnih izvora citiranih u štampi, da je CIA birala kandidate za Pola Velana, koje će on gajiti kao kontakte za dobijanje informacija. Upadljivo je, kaže se u jednom takvom novinskom napisu, da je birao da se sprijatelji isključivo sa muškarcima, a ne sa „lepim Ruskinjama“.

Velan je, međutim, bio prijatelj sa mladim vojnicima i u SAD. Na njegovom sajtu se opisuje „njegovo poštovanje i divljenje“ prema trojici diplomca Pomorske akademije koji su se upravo pridružili Marincima.

A on ni na koji način nije krio svoja interesovanja i susrete.

Poveo je 2009. godine roditelje da vide Rusiju, gde su, rekli su mi oni, upoznali nekoliko njegovih mladih prijatelja u uniformi.

Za to vreme, naslovna stranica njegovog sajta pozivala je posetioce da kliknu na sliku mladog ruskog vojnika kako bi saznali više o njegovim „hobijima i vojnoj službi“. Link je vodio do Maksima, koji je objasnio da mu njegov novi prijatelj Pol Velan pomaže u učenju engleskog, koji planira da studira na fakultetu.

Rus je opisao da su njih dvojica provela nekoliko dana zajedno „obilazeći Moskvu“, jedući suši i palačinke sa kavijarom.

„Ništa sumnjivo“

Velan je nastavio da stiče još ruskih prijatelja, koristeći, između ostalog, ruski internet servis za upoznavanje VK.

Skrolovanje kroz njihove profile, ubrzo nakon njegovog hapšenja, pokazalo je da su skoro svi muškarci – većina upadljivo mlađa od njega. Neki imaju očigledne veze sa vojskom – uključujući fotografije u uniformi – mada ne i svi, a niko ko je odgovorio na moje poruke nije video razlog da sumnja u Velanove motive.

Jedan je odgovorio da je bio student i noćni čuvar supermarketa kad ga je Amerikanac prvi put kontaktirao. Njih dvojica su se srela uživo na nekoliko sati 2008. godine, dok je Velan obilazio Rusiju, posećujući više prijatelja u raznim gradovima.

„Ne verujem da je Pol špijun“, napisao mi je čovek. „Ja ne znam ništa što bi moglo da bude zanimljivo nekom stranom špijunu.“

Jedan drugi čovek iste godine je poveo prijatelja u obilazak rodnog mesta. Ni on nema nikakvih očiglednih veza sa vojskom i našalio se sa mnom preko VK-a da Amerikanac „nije tražio da vidi ništa sumnjivo :))“

Velan je, u međuvremenu, pre pet godina preko Instagrama kontaktirao jednog moskovskog frizera. Pričali su o putovanjima u inostranstvo, ali se nikad nisu sreli uživo.

Jedan prijatelj sa VK-a koji je još u vojsci rekao mi je da mu je Amerikanac prvi put poslao poruku dok je ovaj još bio kadet i njih dvojica od tada ćaskaju onlajn dva-tri puta nedeljno.

„Delovao je pristojno i bio je fasciniran našom zemljom, njenom istorijom i našom tradicijom i narodom!“, odgovorio je čovek na moje upite, dodavši da se on, s druge strane, lično zanimao za vreme koje je bivši marinac proveo u Iraku.

Nije imao pojma da je njegov prijatelj uhapšen. „Nema šanse? On je duša od čoveka! Ako je on špijun, onda sam ja Majkl Džekson!!!!“, napisao je.

Izdaja?

Čovek kog Velan optužuje da mu je smestio jedan je od njegovih najstarijih prijatelja u Rusiji. On je aktivni oficir obaveštajne službe.

Advokati su otkrili neke detalje odnosa između njih dvojice u ranoj fazi slučaja, uključujući da je Amerikanac posetio kuću njegovog prijatelja u Sergijev Posadu nadomak Moskve došavši na „saunu i kebab“ na zimu pre njegovog hapšenja.

Rekli su i da on Velanu duguje oko 80.000 rubalja (1.147 dolara) za koje FSB tvrdi da je predujam isplaćen u zamenu za obaveštajne podatke. Tim odbrane tvrdio je da je Rus tražio pozajmicu kako bi kupio ženi poklon, što je bio deo njegove zamke.

Grad Sergijev Posad je dom duhovnog centra Ruske pravoslavne crkve - Lavra svetog Trojstva i Sergija — Grad Sergijev Posad je dom duhovnog centra Ruske pravoslavne crkve – Lavra svetog Trojstva i Sergija

Porodica Velan je na kraju pronašla njegovo ime, pa čak i fotografiju.

Budući da on još radi za FSB, ne smem da ga imenujem, pa ću ga samo zvati „Dmitri“. Ali Velan je pričao otvoreno rodbini u mejlovima o prijatelju, uključujući „školu FSB-a“ koju je ovaj pohađao.

„’Pozdravlja vas Dmitri!“, rekao je Velan veselo roditeljima posle jednog četa na FejsTajmu sa Rusom. Deluje kao neobično ponašanje za nekoga ko je navodno pokušavao da regrutuje čoveka za američku obaveštajnu službu.

Moguće je čak i da je upoznao roditelje sa „Dmitrijem“ tokom njihovog putovanja 2009. godine u Rusiju, ali oni nisu sigurni.

U porukama kući iz Moskve u januara 2018. godine – što je bio besplatan odmor kojim je iskoristio nagomilane avionske kilometre – Amerikanac je opisao kako je išao u restorane sa prijateljem agentom, baš kao i u muzeje u Kremlju, pa čak i u jedan britanski pab.

Godinu dana kasnije, svega nekoliko dana pre njegovog hapšenja, Velan je izveo „Dmitrija“ i još jednog čoveka na božićnu večeru u restoran preko puta njegovog hotela. Uslikao je goste: „Dmitri“ se smeška sa čašom vina i viljuškom podignutom iznad sočnog bifteka.

Nazvavši je „Večera sa tovarišima“, sliku je poslao trećem ruskom prijatelju – što je krajnje neobično ako je navodno sve vreme trebalo da priča o tome kako da prebaci poverljive obaveštajne podatke.

„Sve to zvuči neverovatno naivno sada“, priznaje njegov brat govoreći o tom odnosu, nakon što se konačno dokopao lozinki za Polove kompjutere i prošao kroz sve njegove fajlove.

On kaže da su poruke njegovog brata na VK-u obrisane posle njegovog hapšenja.

„On ima prijatelje sa vojnim poreklom i u drugim zemljama, mislim da je sa takvima voleo da se druži“, tvrdi Dejvid Velan. „Stvar sa FSB-om nije bila ništa ozbiljno, sve dok nije namamljen u klopku.“

Advokati Pola Velana sada su potvrdili da je on već duže vreme bio nadziran i da su se prisluškivale sve njegova komunikacije.

Skorašnja novinska vest tvrdila je da je Amerikanac privukao pažnju FSB-a pre više od decenije kad je, kako kaže izvor Komersanta, „aktivno“ počeo da kontaktira ruske vojnike.

Ali špijunski slučaj zasnovan je u celosti na Velanovim vezama sa jednim oficirem, a svi dokazi protiv njega sakupljeni su 2018. godine, neposredno pred njegovo hapšenje.

„Da je ovo bio nezavisan sud, oni bi doneli samo jednu odluku – nije kriv“, izjavio je njegov advokat Vladimir Žerebjonkov posle izricanja presude. On je rekao da su dokaze proučili samo „nesposobne i zainteresovane strane“.

Advokati Pola Velana Vladimir Žerebjonkov i Olga Karlova

Ivan Pavlov smatra da je Velanova tvrdnja da mu je smešteno „uvek moguća“ kad su u pitanju obaveštajci FSB-a.

„Izazov je prevelik: napredovati u službi; učiniti to zbog unapređenja; zbog više zvezda na epoletama“, kaže advokat. „Tako se gradi karijera u FSB-u; ljudi narastu na grbači takvih slučajeva, kao pečurke posle kiše.“

Oficir obično strpljivo čekaju, objašnjava on, nazivajući to „uzgojem teleta“, pre nego što namame metu u klopku.

Ako je tako, izgleda da Pol Velan nije bio svestan pretnje.

U jednoj razmeni mejlova tokom njegovog putovanja u Moskvu početkom 2018. godine, jedan njegov rođak se našalio: „Ne uvaljuj se u nevolju iz koje nećemo moći da te iščupamo, haha!“

„Biću sa momcima iz FSB-a, trebalo bi da sam bezbedan“, odgovorio je Amerikanac.

Špijunska manija

Porast tenzija između Istoka i Zapada učinio je špijunažu složenijom – i ozbiljnijom – poslednjih godina.

Posle trovanja u Solsberiju početkom 2018. godine, više od 100 ruskih diplomata identifikovanih kao obaveštajci proterani su iz ambasada širom sveta u koordinisanoj protestnoj noti. Rusija je odgovorila sličnim masovnim proterivanjem zapadnih diplomata.

U ono vreme, jedan ambasador mi je rekao da je taj potez teško pogodio moskovski kapacitet za špijuniranje. Ali isto verovatno važi i u obrnutom slučaju.

Postojali su nagoveštaju problema još odranije.

Skoro tačno godinu dana pre hapšenja Pola Velana, Norvežanin koji je odseo u istom hotelu u centru Moskve uhapšen je i optužen za špijunažu. Penzionisani graničar Frode Berg priznao je da je isporučivao koverte sa gotovinom i špijunska uputstva u ime norveške vojne obaveštajne službe.

Norveški državljanin Frode Berg u moskovskoj sudnici, januar 2019. godine

Njegovo hapšenje i osuđivanje na 14 godina zatvora izazvalo je skandal kod kuće kad se ispostavilo da se civili bez diplomatske zaleđine koriste za rizičnu špijunažu. Čak su iznete i optužbe da se Norveška našla pod pritiskom partnera u NATO da dođe do informacija.

Bivši oficiri CIA-e odbacili su bilo kakvu sugestiju da bi Velan mogao da bude upleten u nešto slično, radeći bez diplomatskog imuniteta: ideja, koju je izrekao jedan penzionisani ruski oficir, glasi da je njegovo hapšenje predstavljalo „veliki neuspeh“ američke obaveštajne službe.

Američka ambasada i vlada bile su veoma glasne po pitanju Velanovog hapšenja. „Pol Velan je nevin“, izričito mi je rekao ambasador Džon Saliven, nazvavši suđenje „izrugivanjem pravdi“.

Američki ambasador Džon Saliven ispred sudnice posle izricanja presude Polu Velanu

U slučaju Frode Berga, norveška vlada je ostala nema.

I iako otpuštanje Pola Velana iz marinaca zbog lošeg vladanja pokazuje da postoje delovi njegovog života o kojima ništa nije znala čak ni njegova najbliža porodica, njegovi sledbenici ističu da je optužnica za krađu pozitivna stvar.

„Obaveštajna zajednica nikad ne bi koristila nekoga sa takvom prošlošću, naročito u situaciji kao što je ova, kad vas šalju u veoma, veoma problematično okruženje“, tvrdi Rajan Fejhi, porodični advokat iz SAD koji se poziva na vlastite obaveštajne kontakte iz dana dok je radio kao tužilac na slučajevima kontrašpijunaže.

„To se prosto ne bi desilo“, smatra Fejhi. „Poverenje je najvažnija moguća stvar kad ste tamo napolju sami i živite na ivici.“

Život u Lefortovu

Možda je Velan uživao u elementu opasnosti koji je poticao od flerta sa FSB-om, družeći se sa obaveštajcima.

Jedan prijatelj koji je želeo da ostane anoniman rekao mi je da je on „malko nastran“ i da voli da se „igra sa vatrom“. On se zapitao da li su možda neki komentar ili šala mogli da budu katastrofalno pogrešno shvaćeni. Velanov advokat je i sam jednom prilikom nagovestio tu mogućnost.

Skoti Fjetsam, njegova bivša koleginica, smatra da je Velan ozbiljan i brižan, ali se i nasmejala kad je insistirao da koristi naoružano obezbeđenje dok je bio u poseti fabrici koju je ona vodila u Meksiku, čak ih držeći ispred restorana dok su jeli.

„Ne znam da li to je bio samo mačo pozeraj; puko razmetanje“, rekla je Fjetsam. „Ali bilo je veoma neobično.“

Na Velanovom starom sajtu, uz knjige o Hariju Poteru i Rat i Mir, knjige koje preporučuje za čitanje, nalazi se i dugi spisak hladnoratovskih trilera Toma Klensija.

Ali nema ničeg glamuroznog u vezi sa zatvorskim životom u Lefortovu.

Visoki zid i bodljikava žica u zatvoru Lefortovo

„Ovsena kaša ponekad se baca direktno u toalet“, napisao mi je Frode Berg iz severne Norveške o životu u FSB-ovom zatvoru. On je sada kod kuće posle razmene zatvorenika.

Njegov cimer iz ćelije u Lefortovu obično se šalio da zatvorenici za doručak dobijaju pseću hranu.

„Nikad ne vidimo niti srećemo druge zatvorenike. Kad idemo na sastanak, zatvorenici se kriju jedni od drugih“, opisuje Berg usamljenički rutinski život u zatvoru izgrađenom u obliku slova K, čiji se visoki spoljni zidovi sada nalaze tik uz sovjetske stambene blokove.

Zgrade u obliku slova K u moskovskom zatvoru Lefortovo

Pol Velan je u renoviranom krilu, gde Norvežanin kaže da sada ima tople vode u ćelijama, baš kao i frižider, televizor i toalet. Ali prostor između dva zatvorenika iznosi 9.5 kvadratnih metara, a vežba je samo sat vremena dnevno na krovu.

Cimeri u ćeliji se tuširaju jednom nedeljno, zajedno, u podrumu. Jedno svetlo ostaje upaljeno u ćeliji 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno.

Velan i njegova porodica kažu da se pošta zadržava mesecima, a da se pošiljke vraćaju neisporučene. Nije mu bilo dozvoljeno da telefonira kući prvih 16 meseci. A na sve to ide još i hronični bol od bruha koji se na kraju dao na zlo i završio se hitnom operacijom.

Tvrđenje pazara za razmenu?

Osuđen na zatvor maksimalne bezbednosti, Pol Velan neće skorije napuštati Lefortovo.

Njegovi advokati planiraju da ulože žalbu na presudu, ali u igri su sada druge, jače sile. Istog trenutka kad je Amerikanac osuđen, pažnja se preusmerila na moguću razmenu zatvorenika.

„Oni žele nazad Jarošenka i Bouta, eto koga oni žele“, ustvrdio je Pol Velan , navevši imena dvojice slavnih ruskih zatvorenika u Americi dok je sudsko obezbeđenje izbacivalo mene i moj mikrofon iz prostorije. „To je jedini razlog zašto su ovo uradili“, dobacio je.

Advokat Vladimir Žerebjonkov je vrlo brzo počeo da govori istu stvar, tvrdeći sada da je FSB planirao razmenu od samog početka.

„Niko to ne krije, svi pričaju o tome, svi zvaničnici“, rekao je on novinarima.

I tako zatvorenik koji je oduvek sebe smatrao političkim zatvorenikom sada čeka da političari dogovore njegovo puštanje.

Svi znakovi za sada sugerišu da Moskva igra na velike uloge – Viktora Bouta, trgovca oružjem koji služi zatvorsku kaznu od 25 godina u Americi, i Konstantina Jarošenka, osuđenog na 20 godina za trgovinu drogom.

Nedatirana fotografija Konstantina Jarošenka (levo) i Viktora Bouta iz 2010. godine

Portparolka ministarstva spoljnih poslova pozvala je Vašington da pokaže „humanost“ i oslobodi Jarošenka i „druge nepravedno osuđene“ Ruse.

SAD su više puta izjavljivale da su njih dvojica osuđena u otvorenim i fer suđenjima.

„Mi ne tražimo razmenu, mi tražimo pravdu za Pola“, insistirao je američki ambasador Džon Saliven, kad je posle izricanja presude izašao iz Moskovskog gradskog suda pravo pred zid mikrofona i kamera.

Velanova porodica već zahteva da se nešto hitno preduzme posle presude koju je njegov brat Dejvid nazvao „udarcem pesnicom u stomak“.

Ali on zna da su bili potrebni meseci složenog, poverljivog diplomatskog pregovaranja kako bi se ugovorila odgovarajuća razmena za Frode Berga, koja je na kraju uključila ruske agente u zatvoru u Litvaniji. Norveška nije imala osuđenih špijuna za razmenu, a nema ih ni Amerika.

„Pokušavam da se usredsredim na neposredne ciljeve, da mi pažnju ne bi odvlačilo koliko je grozna mogućnost da provede 16 godina iza rešetaka“, rekao mi je Dejvid Velan, zamišljajući kako njegov blizanac mora da se osećao, osuđen za špijunažu, dok se vraćao u zatvorsku ćeliju.

„Mislim da će Pol to veoma teško podneti. To je izuzetno dug vremenski period.“