Policija i Srbija: Povučen Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, šta je sve sporno

Godinu dana pošto je na molbu predsednika Aleksandra Vučića povučen sporni nacrt zakona o policiji, tik pred početak 2023, Ministarstvo unutrašnjih poslova je predložilo izmene čitavog seta novih regulativa iz oblasti bezbednosti.

Međutim, posle mnogih kritika, u ponedeljak, 26. decembra iz Vlade Srbije je saopšteno da je i ovaj Nacrt zakona povučen iz procedure.

U skladu sa svim razgovorima koje je, u prethodnim danima, predsednica vlade imala sa relevantnim organizacijama, na Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima dalje će se raditi kroz široke konsultacije, saopšteno je iz vlade.

„Suštinski nedostaci su da ovaj nacrt policiji daje veća ovlašćenja za koja deluje da su usmerena direktno protiv građana koji izražavaju nezadovoljstvo i protest stanjem u društvu“, ocenio je Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Elek upozorava da je „predlog užasno loš“, jer policiju udaljava od onoga što bi trebalo da bude – servis građana.

• Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost
• Policija uvodi agresivne metode i medicinsku negu
• Zašto istovremeno verujemo i sumnjamo u policiju

Poslednje izmene važećeg Zakona o policiji uvedene su 2018. godine, a novi, sem što će nositi naziv „zakon o unutrašnjim poslovima“, trebalo bi da poboljša i unapredi rad i obaveze i dužnosti ove službe, saopšteno je ranije.

Elek je upozorio da predlog zakona „omogućava skoro pa potpunu političku kontrolu u operativni rad policije“.

„Glavni problem je što je to ušminkana, dorađena verzija nacrta koji se prošle godine pojavio i već bio povučen, posle reakcije javnosti“, kaže Elek.

Ministar policije Aleksandar Vulin saopštio je prošle godine da je povlačenje zakona o unutrašnjim poslovima „njegov lični poraz“, ali da se „predsednička ne poriče“.

Iako su i tada mnoge nevladine organizacije imale primedbe, postupak je obrazložen predstojećim izborima, zakazanim za proleće 2022.

Ovo je pet najvažnijih primedbi na nacrt zakona, objavljen na sajtu MUP-a.

1. Upad u stan bez naloga suda

Ovlašćeno službeno lice može i bez naredbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije.

Ovaj član 91. Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima je jedna od najkritikovanijih odredbi jer preširoko tumačenje može predstavljati preterano zadiranje u prava građana.

„Ulazak u stan bez naloga suda je potencijalno neustavan“, rekao je Elek.

Stan je nepovrediv, predviđa Ustav Srbije.

Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres, piše u članu 40. Ustava.

Kada su u ponedeljak, prvi put posle dve godine, predstavnici MUP-a održali konferenciju za medije na kojoj su predstavljali nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, rečeno je da su brojne odredbe u javnosti pogrešno protumačene, da javna rasprava tek predstoji.

„Policijski službenik je i do sada po Zakonu o krivičnom postupku imao pravo da uđe u tuđi stan i pretrese ga bez prisustva svedoka.

„Nacrtom je precizirano da je jedan od osnova za upad i osnovana sumnja da se priprema neko krivično delo, jer je takav osnov nedostajao policiji da reaguje, naročito kad je reč o nasilju u porodici“, rekla je zamenica sekretara MUP-a Milica Bondžić.

Članovi radne grupe za izradu više zakona rekli su da možda treba pojasniti na koja se krivična dela tačno misli u delu nacrta zakona o pravu policije da uđe u nečiji stan.

2. Jak ministar, slab direktor

Predložena rešenja potencijalno daju velika diskreciona ovlašćenja ministru policije, koji je politička ličnost, upozoravaju stručnjaci.

„Rak rana srpske policije prethodnih nekoliko godina je politički uticaj na rad policije i ovaj nacrt ne samo da ne rešava taj problem, već ga dodatno produbljuje.

„Jedna od paradoksalnih odredbi kaže da ministar ima ovlašćenja da traži različite izveštaje i daje obavezujuće instrukcije za postupanje, a da se ministar time neće mešati u rad policije“, navodi Elek.

To se prenosi i na druge jedinice poput Sektora unutrašnje kontrole koji treba da kontroliše zakonitost rada policije, a i dalje je pod kontrolom ministra.

Za smenu direktora policije kao profesionalca, na primer, dovoljan je obrazloženi predlog ministra, napomenuo je Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Tako se dobija „jak ministar, a slab direktor“, dodaje.

„To znači da ministar napiše koje god obrazloženje i vlada razrešava direktora policije.

„Neko ko treba da štiti policiju i bude brana političkom uticaju je tako slabo zaštićen“, rekao je Ilić.

Posebna ovlašćenja koje ima ministar policije nisu novost, jer već postoje od 2005. godine navela je Bondžić.

Ipak, nisu zasebno navedena u zakonu.

„Ministar će imati pravo da od policije zahteva izveštaje o, na primer, broju saobraćajnih nesreća, a ne da utiče na operativni rad policije“, obrazložila je Bondžić.

3. Biometrijski nadzor i sloboda okupljanja

Jedna od normi koja zadire u slobode građana, prvenstveno slobodu okupljanja, jeste član 15. predloženog nacrta, naveo je Vladica Ilić.

Ukoliko Vlada oceni da drukčije nije moguće obezbediti javni red i mir ili zaštititi zdravlje i živote ljudi, može da naloži ministru da naredbom privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima;

„To znači političko odlučivanje o političkom protestu koji treba da služi, između ostalog, i protestu protiv vlade“, naveo je Ilić.

Oduzimanje prava na slobodno kretanje može dovesti do „efekta zebnje“, jer građani neće smeti da slobodno izražavaju šta misle ili da izađu na protest, rekao je Filip Milošević iz Šer fondacije.

S tim u vezi je i korišćenje snimaka sa kamera i biometrijskog nadzora za utvrđivanje identiteta ljudi što, kaže, otvara veliki prostor za manipulacije.

Ukoliko dođe do okupljanja građana, „možete da prepoznate lica svih ljudi koji su na protestu, da ih ukrstite sa bazom, na primer, zaposlenih u javnoj upravi i da oni budu pozvani na razgovor.

„Možete da ukrstite to sa bazom Agencije za privredne registre i da svi koji su bili (na protestu) sledećeg dana dobiju neki vanredni inspekcijski nadzor ukoliko su preduzetnici“, naveo je Milošević moguće posledice.

Biometrijski nadzor čini sistem od 8.000 kamera i snimci se skladište od 30 dana do 12 meseci, dodao je.

„Identifikacija lica trebalo bi da bude moguća samo uz sudsku odluku, ali već smo imali zloupotrebe ove vrste podataka“, rekao je Milošević.

Kada je reč o softveru za prepoznavanje lica, Bondžić je dan ranije navela da će se taj primer koristiti samo za posebne dokazne radnje i uz odluku suda.

„Ovaj nacrt treba da stvori osnov da prema naredbi suda policija može da koristi biometrijski nadzor“, rekla je Bondžić.

Na pitanje novinara ko će sve imati pristup podacima, rekla je da „mogućnost zloupotrebe uvek postoji“, te da bi dodatnim pravilnicima trebalo da bude svedena na minimum.

Milan Dimitrijević, načelnik uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju rekao je da Interpol i Europol koriste „alat“ za prepoznavanje lica i da Srbija, koja sa ovim organizacijama blisko sarađuje, mora da obezbedi zakonski okvir za ovu aktivnost.

Ovaj softver, „važan za sprečavanje terorizma“ i traženje nestalih. koristi 179 država, tvrdi Dimitrijević.

Predstavnici MUP-a nisu odgovorili na pitanje o kojem je softveru reč i kolika je njegova cena, već su rekli da će zavisiti od broja kamera.

Međutim, Milošević smatra da su tvrdnje MUP-a da neće svi građani biti pod nadzorom „ili osnovno nerazumevanje sistema ili lažni narativ“, jer se radi o tehnici za masovno nadgledanje, a nema ni objašnjenja kako je ova aktivnost neophodna za rad policije.

„Kod nas nema terorističkih napada, prilično smo bezbedno društvo i policija efikasno radi svoj posao“, rekao je Milošević.

Masovno nadgledanje bi moglo negativno da utiče na novinarske izvore, te na uzbunjivače koji mogu biti snimljeni u razgovoru sa reporterima, naveo je Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Ilije Čvorovići nisu novina

Ministarstvo neposredno sarađuje sa građanima koji pruže pomoć u obavljanju unutrašnjih poslova.

Građanin koji prilikom pružanja pomoći, postupajući po instrukcijama policijskog službenika bude povređen ili oboli, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovima utvrđenim za policijskog službenika, navodi se u članu 18. nacrta.

„Ovim zakonom će ministar i stranka na vlasti imati veće mogućnosti i sredstva za otkrivanje krivičnih dela, ali i za borbu protiv opozicije, unutrašnjeg neprijatelja i kontrolu građana.

„Uvode Iliju Čvorovića, to je onaj špijun, a dižu ga na nivo nekakvog službenika“, rekao je Božo Prelević, advokat i nekadašnji ko-ministar policije na N1.

Čvorović, glavni lik drame i komedije Balkanski špijun, bori se protiv zamišljenog državnog neprijatelja, njegovog nedužnog stanara.

U važećem Zakonu o policiji takođe postoji član koji govori o saradnji sa građanima, samo je sad umesto „samostalne“ saradnje predviđena samo ona na zahtev policijskog službenika.

4. Snimanje policajaca

Objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica vrši se u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno informisanje, navodi se u članu 59.

„Nejasne su odredbe da li građani imaju pravo da snime policajca koji krši zakon i šta će sa tim snimkom da urade“, upozorava Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

U nacrtu takođe nije razjašnjeno šta novinar sme da uradi sa snimkom policajca koji krši zakon, naveo je Đurić.

Bondžić je demantovala da policajci više neće imati pločicu sa imenom, ali da na dodatnoj opremi može biti ime, ali i neka oznaka koja je kombinacija slova i brojeva.

• Šta rade srpske službe bezbednosti
• Godinu dana od nereda u Srbiji: „Fizički sam se oporavio od batina, ali nisam siguran da li ću moći psihički“
• Protesti u Srbiji: Manji incidenti u Beogradu, mirno u Novom Sadu, Nišu i ostalim gradovima

5. Policijska tortura

Stručnjaci kažu da je glavni problem rast nepoverenja u policiju i sumnja da li će zakon uopšte biti primenjen šta god da u njemu piše, jer nema dovoljno iskustava da su pripadnici MUP-a odgovarali zbog kršenja zakona.

Policajci koji su snimljeni kako tuku demonstrante na antivladinim protestima 2020. nisu pravno odgovarali.

Takođe, još nije poznato ko je iz MUP-a prisluškivao predsednika Srbije Aleksandra Vučića čak 1.572 puta.

Bojan Elek kaže da je deo nevladine stručne javnosti možda neke odredbe pogrešno protumačio, ali da je na osnovu pređašnjeg iskustva bolje da preventivno ukažu na sve potencijalne probleme.

„Koga je jednom ujela policijska zmija i komunalnog guštera se plaši“, rekao je Elek.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]