Bitku za drugo mesto na martovskim lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću nije dobila nijedna politička partija, već dve grupe građana.

Bojkot dela opozicije iskoristile su grupacija Nenada Ristovića u Zaječaru i lista Čisti ljudi za čist Kosjerić koje su se po broju mandata plasirale odmah iza vladajućih naprednjaka.

„Mi se bavimo politikom na nivou lokalne zajednice, a ona obuhvata pitanja socijalnih, infrastrukturnih potreba, obrazovanja i kulture.

Kada složite mozaik, ta pitanja su veoma važna u unutrašnjoj politici svake ozbiljne zemlje“, kaže Nenad Ristović, koji je osvojio 28 odsto glasova.

To je jedan od najboljih rezultata u skorije vreme neke lista koja ne nosi ime Aleksandra Vučića.

• Da li Srbija politički više liči na Zaječar ili na Kosjerić
• Izbori u Bosni – kad ne dobiješ glas ni od sebe
• Izbori u Srbiji u fotografijama

Pokreti nastali u Zaječaru i Kosjeriću nisu prvi primer uspešnih lokalnih inicijativa koje su ušle u političku arenu – kraljevački Lokalni front, beogradski 1 od 5 miliona ili Ne davimo Beograd već su deo opozicione scene.

„Njihova uloga je pre svega u pokretanju aktivizma, pokušaju da zainteresuju građane za bavljenje pitanjima od opšteg interesa.

To je mnogo važnija uloga od direktnog ulaska u polje politike, kandidovanja i preuzimanja vlasti“, smatra Jelena Lončar sa Fakulteta političkih nauka.

Da li se pokreti prave zbog politike?

Kada su se pre sedam godina okupili u pokušaju da menjaju lokalnu političku scenu, članovima Lokalnog fronta u Kraljevu ideja nije bila da se klone politike.

„Mislili smo da moramo da uđemo u političku arenu, a to je pokazivao i naš slogan – Jer su nas svi drugi izdali.

Mi smo imali utisak koji nas i danas drži, da nemamo zastupnike u političkom životu, pa da moramo, osim da sebe zastupamo, da ponudimo aktivizam i drugima koji se osećaju iznevereno ili prevareno“, kaže Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta.

Ipak, ulazak u političku arenu nije nužno značio i prerastanje u političku partiju.

„Nismo imali nameru da postanemo politička partija, mada nije da nikada o tome nismo razgovarali.

Znali smo da preuzimanjem takve obaveze, preuzimamo i obavezu borbe protiv ljutnje i besa ljudi koji je okrenut ka političkim partijama, a potiče iz izneverenosti i razočaranja.“

• Priča o golovima i glasovima: Da li srpski sportisti treba da se više politički angažuju
• Da li izveštaji EU i SAD o stanju u Srbiji zaista mogu nešto da promene

Istraživači političke scene kažu da razlozi za osnivanje grupa građana koje ulaze u polje politike dolaze iz brojnih slabosti aktuelne ponude.

„Siromašna politička ponuda, slabe partije sem jedne – vladajuće, koja je preuzela kompletno partijsko polje, vodi one građane koji žele da se uključe i menjaju lošu situaciju u druge načine bavljenja politikom.

S jedne strane, postoji antipartijsko raspoloženje u javnom mnjenju, pa ono utiče na izbor forme delovanja.

Takođe, dosta je teško u Srbiji osnovati političku stranku – treba overiti deset hiljada potpisa, a to je skupo“, kaže Jelena Lončar sa Fakulteta političkih nauka.

• Sve neistine političara u Srbiji koje su obeležile 2020. godinu
• „Fridom Haus“: Srbija i dalje „delimično slobodna“ država

Šta o svemu misle stranke?

Na pojedinim okruglim stolovima srpske opozicije, koja kroz različite forme pokušava da usaglasi svoje političko delovanje, gosti su ponekad i predstavnici građanskih pokreta.

Borko Stefanović, zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, kaže da podržava delovanje lokalnih pokreta.

„Svaki građanski aktivizam je dobar jer ljude mobiliše na lokalnom nivou da brane sopstvena prava, ali da bi se promena sprovela u celoj državi, potrebno je zajedničko delovanje i što viši stepen jedinstva opozicionih partija.

To ne znači da neko ima monopol, da sprečava ljude da se angažuju – naprotiv, mislim da veći stepen angažmana građana u osnivanju partija ili pokreta doprinosi oslobađanju Srbije od ove diktatorske vlasti.“

Ipak, Stefanović upozorava i na potencijalne zamke umnožavanja aktera na opozicionoj sceni.

„Opasnost je kada ljudi fragmentarno izlaze na proteste – frilenseri, ekologija, prosvetni radnici, lekari, svako gleda sopstveni protest ili bunt, ne želeći mešanje sa drugima.

Potreban je viši stepen solidarnosti jer, ako svako gleda svoju političku metu, ne vidi širu sliku.“

Politikološkinja Jelena Lončar kaže da i stranke mogu vratiti značaj koji bi trebalo da imaju.

„Političke stranke su važne jer one imaju političko pamćenje koje je veoma važno za političko delovanje.

To što su partije u Srbiji, a i širom sveta ustrojene prema liderima, ne znači da se ne mogu formirati i partije koje će biti demokratske i unutar sebe, imati metode uključivanja članova u donošenje odluka – partije nisu zlo samo po sebi.“

• Šta je moglo, a nije se desilo u 2020. godini na Balkanu
• Šta je odlučilo prve moderne višestranačke izbore u Srbiji

Zagrebačka priča

Snagu lokalnih pokreta od regionalnih prestonica mogao bi najpre da oseti Zagreb.

Smrt dugogodišnjeg gradonačelnika glavnog grada Hrvatske Milana Bandića ostavlja u trci na ovogodišnjim lokalnim izborima kao glavnog favorita Tomislava Tomaševića, kandidata političke platforme Zagreb je naš.

„Aktivizam i politika su formalno odvojeni – aktivizam baštine pokreti građana, a oni nisu politički, u smislu da se ne bore za vlast.

Deo nas dugo smo bili aktivisti koji ne učestvuju u vlasti i nisu organizovani kao stranke, mada smo poslednje tri godine organizovani kao platforma Zagreb je naš te smo se sa četiri poslanika etablirali kao vođe opozicije u gradskoj skupštini“, rekao je Tomašević u intervjuu za BBC na srpskom nakon prethodnih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, održanih u leto 2020.

Postoji li način za saradnju stranaka i pokreta?

Kada su se nalazili za zajedničkim opozicionim stolom, stranke i pokreti već su razmenjivali ideje.

Predrag Voštinić kaže da „nije nedostajalo poštovanja za Lokalni front“, dobijali su priliku da kaže šta mislimo, mada su retko stizali pozivi za takve sastanke.

„Nismo bili nipodaštavani, ali to samo po sebi nije bila plodna saradnja u kojoj bismo mogli da se hvalimo uspesima i proizvodima jer se nije promenila metodologija plasiranja politike u javnost.

A to je da svako drži sopstvenu stranu, nema zajedničke inicijative, entuzijazma, beskompromisnosti, namerenosti da se stvari reše po svaku cenu, a to krasi upravo pokrete“, kaže Predrag Voštinić.

On navodi da postoji i model saradnje za koji smatra da može da bude uspešan.

„Najčešće se govori o ukrupnjavanju opozicije, a ja mislim da je to čak i štetno – kada pokret kaže da nešto neće sa partijom, to znači da neće da nosi opterećenje prošlosti, ali ne i da ćemo se nužno napadati.

Neka svako ponese ono što je iz prošlosti doneo, pa neka to nekome bude problem, a nekome prednost.“

Saradnja bi dobro došla i opozicionim strankama, smatra Borko Stefanović.

„Opozicione partije su postale stvar izolovane hrabrosti – kao i građanski pokreti.

Zato je to važno povezati – bunt i bes građana je normalan, ali ga treba povezati protiv pravog uzroka jer nijedan od parcijalnih problema neće biti rešen dok se vlast ne promeni.“

• Kako žive „opozicioni“ gradovi u regionu
• Šta god piše u zakonu, žene su na marginama politike u Srbiji

Hoće li stranke „usisati“ pokrete?

Kada su prebrojani glasovi u Zaječaru, grupa građana doktora Nenada Ristovića postala je druga najjača politička grupacija u tom gradu.

Osvojeni glasovi čine značajan politički kapital i za buduće izbore, koji prevazilaze granice opštine – parlamentarne ili predsedničke.

„Partneri smo sa svima koji imaju cilj, ideje i ljude – nebitno da li su to pojedinci ili stranke.

Ali ako stranke žele na račun pokreta i grupa građana da svoj rejting povećaju – mi ćemo im se zahvaliti“, kaže Nenad Ristović.

Lokalni front nekoliko izbornih ciklusa uspeo je da zadrži nezavisnost od političkih partija.

„Usisavanje bi njima bilo korisno, ali mi se toga ne plašimo jer nismo ništa manji od političkih stranaka, njihove infrastrukture su danas prilično predimenzionirane.

U ovakvim okolnostima, od tog sabiranja je važnije da se vrednosno odredimo prema glavnim neprijateljima ovog društva.

Onda bi se na tim vrednostima istrajavalo, bez međusobnog napadanja, jer ćemo kasnije jedni drugima biti politički protivnici, dok nam je sadašnja vlast državni neprijatelj“, zaključuje Voštinić.

Na pitanje da li stranke imaju želju da „usisaju“ uspešne pokrete i privuku ih u svoje članstvo, Borko Stefanović kaže da treba računati na zajedničku korist.

„Uvek ćemo imati otvorena vrata i pruženu ruku – nikad nećemo raditi nešto protiv zajedničkog interesa ili pokušavati da ih zaobiđemo.

Oni jako dobro poznaju probleme u svojim sredinama i to je dobro za sve nas“, kaže on.

Ipak, nešto pesimističniju sliku šalju istraživači politike koji tvrde da trenutni akteri nemaju kapacitet da ozbiljnije ugroze režim Srpske napredne stranke.

„Ne mislim da aktuelne partije mogu da mobilišu aktiviste društvenih pokreta, ne vidim kapacitet ni da se pokreti udruže – još se traga za organizacijom koja bi mogla da privuče aktiviste iz civilnog društva“, zaključuje politikološkinja Lončar.

Pogledajte video o iskustvima posmatrača u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]