Donald Tramp, bivši američki predsednik, organizovao je prošlogodišnje nerede u zgradi Kapitola u Vašingtonu kao pokušaj državnog udara, tvrde predstavnici komiteta američkog Kongresa koja se bavi incidentima iz januara 2021.
Liz Čejni, republikanka i potpredsednica komiteta, kazala je da je Tramp „upalio plamen ovog napada“.
Demokrata Beni Tompson, kazao je da je su neredi ugrozili američku demokratiju.
Trampove pristalice upale su 6. januara 2021. u Kapitol kada su se članovi Kongresa spremali da potvrde pobedu Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima.
- Tramp lansirao novu društvenu mrežu Istina
- Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđe
- Kako će istorija suditi Donaldu Trampu
Posle gotovo godinu dana istrage, komitet Predstavničkog doma koji predvode demokrate, prikazala je video snimke razgovora sa ljudima iz Trampovog najbližeg okruženja.
Emitovan je snimak svedočenja bivšeg američkog državnog tužioca Bila Bara koji je rekao da je više puta kazao bivšem predsedniku da je izgubio izbore i da su njegove tvrdnje o krađi pogrešne.
„Ne možemo da živimo u svetu u kome aktuelna administracija ostaje na vlasti na osnovu vlastitog stava, koji nema uporište u dokazima, da je bilo prevare na izborima“, rekao je bivši državni tužilac.
Na saslušanju je prikazan i snimak svedočenja Ivanke Tramp, ćerke bivšeg predsednika, koja je rekla da je „prihvatila“ Barovo odbacivanje teorije zavere koju je zastupao njen otac.
Čejni je pročitala i izveštaj u kojem se tvrdi da je Tramp, kada je čuo da demonstranti skandiraju da potpredsednik Majk Pens bude obešen jer je odbio da blokira rezultate izbora, sugerisao da on to „zaslužuje“.
- Senat oslobodio Trampa krivice za upad demonstranata u Kapitol
- Donald Tramp tuži Tviter, Gugl i Fejsbuk
Pre nego što je istraga Predstavničkog doma otvorena u četvrtak uveče – prvo od šest ročišta koja se očekuju ovog meseca – Tramp ju je odbacio kao „političku prevaru“.
Bivši predsednik je javno nagoveštavao da će se ponovo kandidovati za Belu kuću 2024.
On nastavlja da iznosi nepotkrepljene tvrdnje da je na izborima 2020. bilo krađe glasova.
U kongresnoj komisiji koja se bavi neredima dominiraju demokrate, a učestvuju samo dvoje predstavnika republikanaca Adam Kinzinger i Liz Čejni.
Cilj komisije je da pruži sveobuhvatan prikaz ne samo nereda od 6. januara, već i „koordinisanih napora u više koraka“ da se „ponište“ rezultati predsedničkih izbora 2020.
Članovi planiraju da naprave izveštaj i eventualno održe još jedno saslušanje u septembru kako bi izložili nalaze i dali predloge za reforme izbornog procesa u SAD.
Beni Tompson, predsednik komisije i kongresmen iz Misisipija, rekao je na saslušanju:
„Šesti januar je bio kulminacija pokušaja državnog udara, drskog pokušaja, kako je jedan pisac rekao ubrzo posle 6. januara, da se zbaci vlada.
„Nasilje nije bilo slučajno. To je bilo Trampovo poslednje uporište.
Liz Čejni, potpredsednica komisije i kongresmenka iz Vajominga, rekla je:
„Oni koji su napali naš Kapitol i satima se borili protiv zakona bili su motivisani Trampovom porukom da su izbori pokradeni i da je on prava predsednik.
„Predsednik Tramp je sazvao rulju, okupio je i zapalio plamen ovog napada.
Karolina Edvards, prva policajka povređena u napadu, svedočila je da su je izgrednici nazvali „izdajnicom“ i „psom“, pre nego što je onesvešćena.
Kasnije je navela i da je u jednom trenutku naišla na „sablasno bledog“ policajca Brajana Sinika, koji je umro dan nakon napada, usled dva moždana udara.
„Bilo je toliko krvi da sam se klizala“, rekla je Edvards. „Bio je to pokolj. Bio je haos.“
„Ni u najluđim snovima nisam mislila da ću se kao policajka naći usred bitke“, dodala je.
Svedočio je i Nik Kvested, britanski reditelj dokumentarnih filmova, koji je na dan napada pratio organizaciju krajnje desnice Proud bojs (Proud Boys).
Kako kaže, bio je iznenađen besom i nasiljem pobesnelih „ustanika“.
Četiri osobe su poginule na dan pobune u američkom Kapitolu – jednu nenaoružanu ženu ubila je policija, a ostali su preminuli prirodnom smrću.
Povređeno je više od 100 policajaca, a još četiri su kasnije izvršila samoubistvo.
Republikanci suđenje, koje je prenošeno na televiziji, odbacuju kao trik čiji je cilj da skrene pažnju Amerikancima sa problema sa kojima se demokrate suočavaju i to pet meseci do američkih međuizbora.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi demokrate, prilikom novembarskog glasanja, mogle da izgube kontrolu nad Kapitolom, pa čak i potencijalno nad Senatom.
Dok se Amerikanci bore sa sve većom inflacijom i rastućim cenama benzina, popularnost američkog predsednika Džoa Bajdena, koji je iz tabora demokrata, pala je ispod Trampovog rejtinga u istom trenutku njegovog mandata.
Kevin Makarti, lider republikanaca u Predstavničkom domu, koji je u početku, nakon nemira na Kapitolu, bio veoma kritičan prema Trampu, od tada je tada promenio ton.
On komitet naziva „dimnom zavesom“ za demokrate kako bi promenili zakone o glasanju.
Demokrate Predstavničkog doma posle nereda izglasale su opoziv Trampa, iako je do kraja njegovog mandata u tom trenutku ostalo tek nedelju dana.
Optužili su ga za podsticanje na ustanak, ali je u Senatu oslobođen optužbi.
Kerolajn Edvards, prva policajka povređena u napadu, svedočila je da su je izgrednici nazvali „izdajnicom“ i „psom“, pre nego što je onesvešćena.
Kasnije je navela i da je u jednom trenutku naišla na „sablasno bledog“ policajca Brajana Sinika, koji je umro dan nakon napada, usled dva moždana udara.
„Bilo je toliko krvi da sam se klizala“, rekla je Edvards. „Bio je to pokolj. Bio je haos.“
„Ni u najluđim snovima nisam mislila da ću se kao policajka naći usred bitke“, dodala je.
Svedočio je i Nik Kvested, britanski reditelj dokumentarnih filmova, koji je na dan napada pratio organizaciju krajnje desnice Proud bojs (Proud Boys).
Kako kaže, bio je iznenađen besom i nasiljem pobesnelih „ustanika“.
Četiri osobe su poginule na dan pobune u američkom Kapitolu – jednu nenaoružanu ženu ubila je policija, a ostali su preminuli prirodnom smrću.
Povređeno je više od 100 policajaca, a još četiri su kasnije izvršila samoubistvo.
Republikanci suđenje, koje je prenošeno na televiziji, odbacuju kao trik čiji je cilj da skrene pažnju Amerikancima sa problema sa kojima se demokrate suočavaju i to pet meseci do američkih međuizbora.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi demokrate, prilikom novembarskog glasanja, mogle da izgube kontrolu nad Kapitolom, pa čak i potencijalno nad Senatom.
Dok se Amerikanci bore sa sve većom inflacijom i rastućim cenama benzina, popularnost američkog predsednika Džoa Bajdena, koji je iz tabora demokrata, pala je ispod Trampovog rejtinga u istom trenutku njegovog mandata.
Kevin Makarti, lider republikanaca u Predstavničkom domu, koji je u početku, nakon nemira na Kapitolu, bio veoma kritičan prema Trampu, od tada je tada promenio ton.
On komitet naziva „dimnom zavesom“ za demokrate kako bi promenili zakone o glasanju.
Demokrate Predstavničkog doma posle nereda izglasale su opoziv Trampa, iako je do kraja njegovog mandata u tom trenutku ostalo tek nedelju dana.
Optužili su ga za podsticanje na ustanak, ali je u Senatu oslobođen optužbi.
Pogledajte video o pristalicama Kjuanon teorije zavere
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
