Politika: Gde se prepliću Kosovo i regioni na istoku Ukrajine ili Srbija i Rusija

Iako je istok Ukrajine od Kosova, u srcu Balkana, udaljen više od 1.400 kilometara, a razdvajaju ih bar tri države i jedno more, političari ove regione, nekada poznate po rudama, sve češće stavljaju u istu ravan.

Ne geografsku, već geopolitičku.

„Argument Kosova“ kao presedan u međunarodnom pravu gde je jednostrano proglašenu nezavisnost kao svršen čin priznalo više od sto država, među kojima i neke od najmoćnijih na svetu, ruski predsednik Vladimir Putin često koristi, pravdajući sopstvene poteze u odnosima sa susednim zemljama.

Ranije su u centru pažnje Moskve bile nezavisnost Abhazije i Južne Osetije u Gruziji, potom Krim, a danas Donjecka, Luganska, Zaporoška i Hersonska oblast u Ukrajini.

Zapad je, čini se, pripremio odgovor, opet preko Balkana.

Predlog dve vodeće evropske sile kojim bi se, četvrt veka od početka sukoba na Kosovu mogao rešiti jedan u nizu balkanskih čvorova, smišljen je, tvrdi srpski predsednik Aleksandar Vučić, između ostalog i da bi se aktuelnom protivniku Zapada, Rusiji, pomrsili konci.

Vučić je na konferenciji za novinare 8. oktobra rekao da ne može da govori o detaljima francusko-nemačkog predloga, ali da je suština da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije i institucije, među kojima i Ujedinjene nacije. a da bi zauzvrat dobila brzi ulazak u EU i značajne ekonomske koristi.

Rekao je i da dok je on predsednik, Srbija to neće prihvatiti.

Predsednik Srbije je rekao da je motiv Francuske i Nemačke, koje stoje iza ovog predloga, i taj – da se „Kosovo kao argument izbije Putinu iz ruku“.

• Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom
• Vučić: Pozicija Srbije teža posle izjava Putina o Kosovu, ostajemo snažno na evropskom putu
• Zašto Rusija raspisuje „referendume“ u okupiranoj Ukrajini

Mogu li se porediti pozicije Beograda i Kijeva prilikom intervencije NATO avijacije 1999. na Srbiju i ruske invazije na Ukrajinu 2022?

„Čak iako Rusija koristi takozvani ‘kosovski presedan’ da opravda teritorijalno širenje u Ukrajini, ne vidim direktne paralele između ovih slučajeva“, kaže Valur Ingimundarson, profesor savremene istorije sa Islandskog univerziteta, za BBC na srpskom.

Kako kaže, zapadna vojna intervencija 1999. godine nije imala za cilj da menja granice.

I kasnija nezavisnost Kosova se odnosila na secesiju od Srbije, a ne na uključivanje u drugu državu, poput neke od učesnica intervencije, članica NATO pakta.

Ustav Kosova izričito zabranjuje pridruživanje drugim državama, podseća Ingimundarson.

„I treće, slučaj Rusije je pravno kontradiktoran.

„Iako se i dalje poziva na rat na Kosovu kao na kršenje međunarodnog prava i ponavlja da se protivi nezavisnosti Kosova, ona (Rusija) se eksplicitno oslanja na oba primera da bi dala legitimitet sopstvenoj vojnoj intervenciji i teritorijalnim pripajanjima u Ukrajini na osnovu samoopredeljenja“, kaže Ingimundarson, koji se i ranije bavio ovim pitanjima.

• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
• „Godina kada je mržnja produbljena“: Referendum na Kosovu – 30 godina kasnije
• Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana na Kosovu

Stav Međunarodnog suda pravde

Dejvid L. Filips, direktor programa za izgradnju mira sa Instituta za ljudska prava Kolumbija univerziteta, saglasan je sa Ingimundarson.

„Kremlj se često poziva na kosovski presedan da bi opravdao okupaciju teritorije u Gruziji i Ukrajini, kao i druge zamrznute sukobe.

„Međunarodni sud pravde je jasno stavio do znanja da je slučaj Kosova jedinstven i drski su i pogrešni, a i neopravdani pokušaji Rusije da to moralno izjednači“, naveo je Filips u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju 22. septembra posle održanih, međunarodno nepriznatih referenduma u četiri ukrajinska regiona o pripajanju Rusiji, podsetilo je ponovo na stav Međunarodnog suda pravde (MSP) o Kosovu.

U savetodavnom mišljenju ovog suda iz 2010. navodi se da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. nije prekršeno međunarodno pravo.

Navodi se i da deklaracije o nezavisnosti ne mogu biti legalne ako se donose uz nezakonitu upotrebu sile.

„To je možda razlog zašto su Rusi priznali nezavisnost Donjecka i Luganska pre nego što su napali Ukrajinu i iskoristili referendume u Hersonu i Zaporožju da daju legitimitet tim zahtevima za nezavisnost“, kaže Ingimundarson.

Ipak, teško da se invazija može tumačiti kao zakonita upotreba sile kojom bi se opravdala prava naroda „Donbasa i juga Ukrajine“ na samoopredeljenje, dodaje.

„Štaviše, prinudni referendumi organizovani pod vojnom upravom – sa odabranim međunarodnim posmatračima i isključenjem međunarodnih organizacija, kao što su UN – nemaju validnost i legitimitet.

„Okupacija strane sile, čak i ako se pravda ‘pozivom’ punomoćnika, ne daje trajni suverenitet na teritoriji i iz tog razloga ne postoji pravno opravdanje da se održi referendum o nezavisnosti ili aneksiji“, navodi islandski istoričar u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Referendumi

Iako nezavisnost Kosova 2008. nije proglašena na referendumu, i takvih je izjašnjavanja građana bilo, ali znatno ranije – 1991. godine.

Kosovski Albanci koji su i tad, kao i sad, činili većinu stanovništva na Kosovu, održali su referendum u jeku zapaljive atmosfere u Jugoslaviji, državi koja se već raspadala.

Pre tri decenije, masovno su učestvovali na referendum o nezavisnosti Kosova od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i Srbije.

Ideja je bila da, ukoliko opstane Jugoslavija, Kosovo želi da bude ravnopravna federalna jedinica sa ostalim republikama, u suprotnom – kreće putem nezavisnosti.

Izlaznost je bila 87 odsto, a rezultat gotovo stoprocentno za nezavisnost.

Ipak, do proglašenja nezavisnosti Kosova i priznanja stotinak država, došlo je 17 godina kasnije.

Referendumske rezultate sa Kosova 1991. godine priznala je samo Albanija, a ishod izjašnjavanja održanih u četiri ukrajinska regiona danas podržala je Rusija i trenutno jedini saveznici Moskve, poput Sirije, Belorusije i Severne Koreje.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) većinom je usvojila rezoluciju kojom osuđuje rusku aneksiju četiri ukrajinske oblasti – Donjecke, Hersonske, Zaporoške i Luganske.

Rezoluciju su podržale 143 države, dok je 35 bilo uzdržano, među njima Kina i Indija.

Među državama koje su osudile ankesiju bila je i Srbija, koja, za razliku od većina država u Evropi, nije uvela sankcije Rusiji.

• Šta ruska aneksija znači za ukrajinske oblasti
• Šta znači povlačenje priznanja nezavisnosti jedne države
• Putinova poruka Srbiji: „Imaćete dovoljno gasa ove zime“
• Rezolucija 1244 – dvadeset godina kasnije

Kršenje ljudskih prava

Jedan od argumenata koje Moskva koristi kao razlog za invaziju na Ukrajinu je kršenje ljudskih prava – jedan od povoda za NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije 1999. godine.

Ovo je za Valura Ingimundarsona neubedljiva analogija.

„Dok se raspravljalo da li nivo srpske represije nad kosovskim Albancima opravdava zapadnu vojnu reakciju, rizik od ‘etničkog čišćenja’ je bio neosporan.

„Proruski orijentisani građani istočne Ukrajine, nasuprot tome, nisu bili podvrgnuti ‘genocidnoj politici’ ukrajinske vlade, kako tvrdi Rusija, već su ih, u stvari, štitili Rusi“, ističe profesor iz Rejkjavika.

Dalje, iako se obe pozivaju na međunarodno pravo, i Rusija i Srbija su ga „flagrantno kršile“, smatra Dejvid Filips.

„Srbija je pod vlašću (Slobodana) Miloševića bila flagrantni kršilac međunarodnog prava.

„Vučić održava Miloševićevu agendu pokretanjem operacija malignog uticaja koje imaju za cilj podrivanje kosovske države i podržava srpske ekstremiste koji stvaraju uslove za eskalaciju sukoba“, ocenjuje Filips.

Srpske vlasti pozivaju se na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 koja obezbeđuje međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije, države koja više ne postoji.

Ali na Kosovu je i dalje, doduše u manjem obimu, deluje civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).

Filips smatra da je Rezolucija 1244 „anahronizam usvojen da bi se smirila zabrinutost Srbije“, te da bi UNMIK trebalo raspustiti.

„UNMIK je skup i beznačajan. Odavno je diplomatsku arhitekturu trebalo izmeniti tako da odražava stvarnost.

„Srbija je izgubila Kosovo zbog Miloševićevih zločina, kosovski Albanci se više nikada neće pokoriti srpskoj vlasti i tiraniji“, uveren je on.

U izveštaju Visokog komeserijata za ljudska prava UN-a o Kosovu iz 1999. navodi se da je pozadinu sukoba albanskih pobunjenika sa snagama Miloševićevog režima oslikavale neproporcionalna upotreba sile jugoslovenskih vlasti, ubijanja, patnje i prisilno raseljavanje ljudi.

Šta Srbija može da učini?

Da odabere.

Novim predlogom koji je, navodno, na diplomatskom stolu, Kosovo bi trebalo da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, a Srbija brži ulazak u Evropsku uniju.

Mnogo pre toga se od Srbije, zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, očekuje da uvede sankcije Moskvi i uskladi politiku sa Briselom.

Zbog svega toga, Srbija nije srećna zbog odnosa Zapada prema njoj, rekao je Vučić.

„Za njih je teritorijalni integritet Ukrajine sveta stvar, a teritorijalni integritet Srbije važi, ali bez Kosova, sve vam je jasno“, poručio je srpski predsednik.

Srbiju i Rusiju ne samo da vežu sentimenti „slovenske braće“ i još uvek povoljna cena gasa koju Srbija kupuje, već i naizgled dosledna podrška Moskve u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija upravo oko Kosova.

„Srbija može da bira – hoće li da je povezuju sa autokratijama i da bude diskreditovana zbog saradnje sa Rusijom ili joj je budućnost sa Evropom i Zapadom.

„I posle ovoga što se dešava u Ukrajini, nema sredine“, kaže Filips.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]