Begović

Fonet
Jelena Begović (levo) i Danica Grujičić (u sredini)

Nekoliko poznatih ministarskih lica, nekoliko lica iz sveta politike koja stižu na ministarska mesta i nekoliko potpuno novih, javnosti gotovo nepoznatih ljudi.

Tako se ukratko mogu sumirati kandidati za ministarska mesta u novoj vladi Ane Brnabić.

Imena predloženih ministara umesto nje, predstavio je predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić posle sednice Predsedništva i Glavnog odbora partije koju vodi.

Povratak među ministre čeka lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivicu Dačića i Bratislava Gašića, visokog funkcionera Srpske napredne stranke (SNS).

Dačić je u protekle dve decenije obavljao niz ključnih državnih funkcija – bio je premijer, ministar policije, kao i ministar spoljnih poslova, što mu je namenjeno i u predstojećem mandatu.

U prethodnom sazivu bio je predsednik Narodne skupštine.

Gašić je za to vreme bio direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), gde je postavljen nakon skandala iz 2016, kada je pre obraćanja medijima rekao da „voli novinarke koje lako kleknu“ – to je izazvalo veliku buru u javnosti zbog koje je Gašić smenjen sa funkcije ministra odbrane.

Iz prethodnog saziva ministarske pozicije – iako će neki preuzeti nova ministarstva – zadržali su Siniša Mali, Tomislav Momirović, Maja Gojković, Irena Vujović, Nikola Selaković, Darija Kisić Tepavčević, Milan Krkobabić, Branko Ružić, Maja Popović i Novica Tončev.

Nova Vlada Srbije trebalo bi da bude zvanično formirana u narednih nekoliko dana, kada kandidati polože zakletve u Narodnoj skupštini u kojoj naprednjaci i socijalisti imaju većinu.

U kabinetu više neće biti Nenad Popović, Vanja Udovičić, Ratko Dmitrović, Zlatibor Lončar, Jadranka Joksimović, Gordana Čomić, Marija Obradović, Tatjana Matić, Anđelka Atanasković, Branislav Nedimović, Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin.

Poznata imena iz sveta politike

  • Miloš Vučević – ministar odbrane
Miloš Vučević

Fonet

Vučević je do sada bio gradonačelnik Novog Sada – tri puta uzastopno je biran na tu funkciju.

Važi za uticajnog člana u taboru naprednjaka, gde je trenutno potpredsednik stranke.

Rođen je 10. decembra 1974. godine u Novom Sadu.

U zvaničnoj biografiji navodi da je Osnovnu školu „Vasa Stajić“ završio u rodnom gradu, a Gimnaziju „Jan Kolar“ u Bačkom Petrovcu.

Diplomirao je 1999. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, nakon čega se bavio advokaturom.

  • Goran Vesić – ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Goran Vesić

Fonet

Nekadašnji visoki zvaničnik Demokratske stranke takođe danas važi za važnog šrafa u mašineriji Srpske napredne stranke.

Prethodnih godina bio je zamenik gradonačelnika Beograda, iako je delovalo da se za mnoge stvari više pita od tadašnjeg gradonačelnika Zorana Radojčića.

Po završetku aprilskih izbora, novi gradonačelnik Aleksandar Šapić, takođe visoki zvaničnik SNS-a, kritikovao je u nekoliko navrata rad prethodne gradske vlasti, često aludirajući na Vesićeve projekte.

Rođen je 18. februara 1969. godine u Kruševcu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kraljevu, diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a u politici ima višedecenijsko iskustvo.

Nekadašnji je čovek od poverenja i šef kabineta bivšeg premijera Zorana Đinđića, ubijenog u atentatu 2003.

U poslednjih 25 godina, Vesić je obavljao niz funkcija na gradskom i državnom nivou, a bavio se i političkim konsaltingom.

Učestvovao je kao savetnik u svim izbornim kampanjama Mila Đukanovića, lidera Demokratske partije socijalista i sadašnjeg predsednika Crne Gore, od 1997. do 2000, kao i u izbornoj kampanji bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić 1997. godine, piše Istinomer.

Prethodno je, krajem devedesetih, bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, kao i odbornik gradske skupštine, pa poslanik Narodne skupštine, kao i savetnik Borisa Tadića, bivšeg lidera Demokratske stranke, ministra odbrane i predsednika Srbije.

Zbog svega toga, Vesića mnogi smatraju važnim „čovekom iz senke“.

Bio je deo i upravnih odbora nekoliko javnih preduzeća, poput Gradskog zelenila i Ade Ciganlije, a u jednom periodu imao je i važnu ulogu u košarkaškom i fudbalskom klubu Crvena zvezda.

  • Aleksandar Martinović – ministar za upravu i lokalnu samoupravu
Aleksandar Martinović

Medija centar

Martinović je čovek velikog iskustva kao narodni poslanik.

Prvi put je na tu funkciju izabran još 2007. i to na listi Srpske radikalne stranke (SRS), a tri godine kasnije postao je i potpredsednik radikala.

Međutim, posle izbora 2012, na kojima radikali nisu prešli cenzus, Martinović se povukao iz te stranke, a ubrzo postao i član Srpske napredne stranke, čije je zvaničnike prethodno žestoko kritikovao zbog napuštanja tabora SRS-a.

Srpska napredna stranka nastala je upravo izdvajanjem iz Srpske radikalne stranke, što su predvodili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Martinović je do sada bio poslanik u pet skupštinskih saziva, gde je poznat po agresivnoj i oštroj retorici.

Poznat je i po štrajku glađu ispred Narodne skupštine iz maja 2020. godine zbog sukoba sa opozicionim poslanicima.

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde je i zaposlen.

Međutim, portal BIRN je 2018. godine objavio da je Martinović nezakonito, tj. bez odluke o izboru u zvanje i ugovora o angažovanju, angažovan u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji.

  • Tanja Miščević – ministarka za evropske integracije

Miščević je novo lice, ali sa dugogodišnjim iskustvom kada je reč o evropskim integracijama.

Od 2013. do 2019. predvodila je tim Srbije u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji.

U međuvremenu je postala i profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Upravo je na tom fakultetu i diplomirala 1989. godine, a potom odbranila magistarsku i doktorsku tezu.

Rođena je 1966. godine u Zemunu.

  • Đorđe Milićević – ministar bez portfelja

Milićević je takođe dugogodišnji poslanik, ali iz tabora Socijalističke partije Srbije, čiji član kaže da je od 1996. godine.

Narodni poslanik u Skupštini Srbije je od juna 2008. godine, a u dom demokratije vraćao se i posle izbora 2012, 2014. i 2016. godine.

U zvaničnoj biografiji ističe da je po zanimanju diplomirani ekonomista, ali ne navodi na kojoj visokoškolskoj ustanovi je stekao to zvanje, piše Istinomer.

Član Glavnog odbora socijalista, kao i portparol stranke, postao je 2007, a deo Predsedništva je od 2015. godine.

Trenutno je šef poslaničke grupe SPS-a u Skupštini Srbije.

Rođen je 29. septembra 1978. u Valjevu.

Nova lica

  • Dubravka Đedović Negre – ministarka rudarstva i energetike
Negre

Fonet

Đedović Negre spada u jedno od potpuno novih imena u srpskoj politici, a u koju dolazi iz sfere biznisa.

Do sada je bila deo Izvršnog odbora Komercijalne banke, a pre toga direktorka Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

Diplomirala je bankarstvo i finansije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da bi školovanje potom nastavila u Milanu i Los Anđelesu.

Ima četvoro dece, a mediji ističu i da je poliglota – govori engleski, francuski, italijanski i ruski.

Tokom karijere bavila se i novinarstvom, a radila je i za CNN, između ostalog.

Rođena je 1978. godine u Beogradu.

  • Tomislav Žigmanov – ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Žigmanov

Medija centar

Žigmanov je takođe jedno od iznenađenja na listi kandidata za ministarske pozicije.

U politiku je ušao 1991, kao član Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, manjinske stranke čiji je danas predsednik.

Od 2009. je i direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata.

Rođen je u Tavankutu 12. maja 1967. godine, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i predavač je na Teološko-katehetskom institutu Subotičke biskupije.

Poziv da bude ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naziva „priznanjem za ono što su stranka i on do sada činili“.

„U pitanju je naša doslednost u zalaganju za prava nacionalnih manjina i naravno prava hrvatske zajednice u Srbiji“, izjavio je Žigmanov za Danas.

„Ta vrsta agende u mom radu deo mojih uverenja biće i nadalje prisutni“, dodao je.

Kako navodi, u vladu ulazi pošto ga je predsednik Vučić pozvao i pitao da li bi bio raspoložen da učestvuje u vlasti.

Žigmanov je na izbore 3. aprila izašao u koaliciji Vojvođani, koja je osvojila pet mesta u Narodnoj skupštini Srbije gde spada u redove opozicije. Aleksandar Olenik, poslanik Vojvođana, rekao je da je Žigmanov prihvatanjem ministarskog mesta doveo do raspada koalicije. toga da ona više ne postoji.

Mediji prenose i da piše pesme i eseje.

  • Danica Grujičić – ministarka zdravlja
Danica Grujičić

Fonet

Grujičić je pre svega poznata kao profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktorka Instituta za radiologiju i onkologiju.

Specijalistkinja je neurohirurgije, a na opštim izborima u aprilu bila je na čelu liste naprednjaka.

U javnosti je poznata po stavovima o štetnosti bombardovanja Srbije 1999. godine i tvrdnjama da je „osiromašeni uranijum“ u bombama glavni uzrok povećanog broja onkoloških pacijenata u Srbiji.

Veliku buru u javnosti izazvala je i tokom pandemije korona virusa stavom da nije bilo lekara koji su umrli od kovida.

Po ulasku u politiku za sebe je govorila da će uvek pre biti lekarka, pa tek onda političarka.

Politiku predsednika Vučića za to vreme je poredila sa politikom Miloša Obrenovića, lidera Drugog srpskog ustanka i nekadašnjeg kneza Srbije.

Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovao ju je predsednik Vučić 2020.

Rođena je u Užicu 1959. godine.

  • Zoran Gajić – ministar sporta
Zoran Gajić

Getty Images

Zoran Gajić već dugo važi za jednog od najvažnijih ljudi srpske odbojke.

Na čelu odbojkaškog saveza bio je od 2016. godine, a prethodno je velike uspehe imao i kao selektor Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

Na toj funkciji je bio od 1995. do 2002. godine, kada je Jugoslavija osvojila brojne medalje, između ostalog i bronzanu na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996, kao i zlatnu na Olimpijadi u Sidneju 2000.

Trenersku karijeru započeo je u Mladosti iz Omoljice, a potom je radio u Vojvodini, Arisu, Orestijadu, Olimpijakosu.

Rođen je 28. decembra 1958. u Pančevu.

  • Jelena Tanasković – ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

O Tanasković se malo toga zna, osim da je od 2020. godine bila državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Prethodno je istu funkciju, do 2018. do 2020, imala i u Ministarstvu finansija.

Ima zvanje diplomirane ekonomistkinje, a radila je i u bankarskom sektoru.

  • Jelena Begović – ministarka za nauku, tehnološki razvoj i inovacije

Begović je javnosti najpoznatija kao direktorka laboratorije „Vatreno oko“, otvorenoj tokom pandemije korona virusa u okviru Kliničkog centra Srbije.

Prethodno je obavljala funkciju direktorke Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Rođena je u Beogradu 1970, a prve godine života provela je u Etiopiji, gde su radili njeni roditelji.

Bavi se i aikidom.

  • Rade Basta – ministar privrede

Basta je još jedan kandidat za ministra koji se bavio borilačkim sportovima – džudom i kikboksom.

Do sada je bio direktor JKP „Beogradskih toplana“, a član je Jedinstvene Srbije (JS) Dragana Markovića Palme.

Kako je objavio Istinomer, nema zvaničnih podataka o njegovom obrazovanju, a na izbornoj listi za parlamentarne izbore naveo je da je po zanimanju master ekonomista.

  • Husein Memić – ministar za turizam
Husein Musemić

Medija centar

Rođen je 1983. i potpredsednik je Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasima Ljajića.

Od oktobra 2016. je direktor Kulturnog centra u Novom Pazaru, a uz to je i član Upravnog odbora Rukometnog kluba Novi Pazar.

Nema dostupnih podataka o njegovom obrazovanju, piše Istinomer.

Nosilac je liste „Sandžačka demokratska partija – Husein Memić“ na izborima za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zakazanim za 13. novembar.

Na izbornoj listi kandidata za izbore za članove Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine naveo je da je po zanimanju „direktor ustanove“, dodaju.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari