Šest i kusur meseci posle opštih izbora, buduća Vlada Srbije dobija prve obrise, barem kada je reč o broju ministarstava.
Nova vlada imaće 25 resora, pošto je Skupština Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o ministarstvima.
To znači da će biti četiri ministarstva više nego u dosadašnjoj vladi Ane Brnabić, koja će biti i nova-stara premijerka.
Za ovaj predlog je glasalo 150 poslanika, protiv je bilo 44, a jedan poslanik nije glasao.
Skupštinska rasprava trajala je od utorka, kada je održana prva sednica jesenjeg redovnog zasedanja Skupštine Srbije.
„Ova vlada će biti jedna od dve najbrojnije od 2000. godine“ kaže Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
„Sigurno da su broj ministarstva i njihovo ustrojstvo odgovor vlasti na spoljnopolitičke i unutarpolitičke izazove“, dodaje Dimitrijević.
- Izveštaj Evropske komisije o Srbiji u 500 reči: Pet stvari koje treba da znate
- Partijski sukobi bez epiloga: Zašto se SNS nijednom nije pocepao, a DS jeste
- Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista
Zvaničnici navode da će imena budućih ministara biti objavljena uskoro.
„Još koji dan sačekajte, verujem da će u subotu ili nedelju sve da se zna, i o ministrima i svim drugim ljudima“, izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da se na osnovu strukture ministarstava vidi da „neće biti nezadovoljni ni Amerika, ni Rusija“.
„Za mene je u simboličkom smislu, bez obzira na poziciju, ključno da li će u Vladi ostati i Aleksandar Vulin ili Zorana Mihajlović… To je poruka koja je važna“, kaže Milivojević.
Vulin je u dosadašnjoj vladi bio ministar policije, a Mihajlović ministarka rudarstva i energetike i njihovi javni sukobi – poput nedavnog oko članstva u Evropskoj uniji – godinama su prilično česti.
„Rusi su zagrizli da u budućoj vladi ne bude Mihajlović, a Amerikanci da ne bude Vulin – ako ostanu oboje, onda bismo mogli da kažemo da Vučić uspeva da akumulira i balansira te pritiske“, smatra Milivojević.
Opšti izbori održani su 3. aprila, kada su naprednjaci odneli ubedljivu pobedu.
Šta se menja u odnosu na prethodnu Vladu
Izmena je nekoliko, pre svega kada je reč o broju ministarstva.
Kabinet Mirka Cvetkovića iz 2008. godine sa 27 članova bio je najbrojniji posle demokratskih promena 2000. godine, kaže Dimitrijević iz Crte.
Ta Vlada, pored premijera, imala je 24 ministarstva, jednog ministra bez portfelja i jednog potpredsednika bez ministarstava i resora.
„Tu ne računamo onu prelaznu iz 2000. godine, kada je bilo 36 ministara i koministara“, kaže Dimitrijević.
Reč je o vladi Demokratske opozicije Srbije (DOS), široke koalicije koja je došla na vlast posle revolucije 5. oktobra, kada je svgnut dotadašnji predsednik Slobodan Milošević.
Dimitrijević ipak dodaje da ne treba izgubiti iz vida da nije poznat konačan broj članova predstojeće vlade, jer se i dalje ne zna koliko će biti potpredsednika.
Kada je reč o ministarstvima, tu je nekoliko promena, a jedno je potpuno novo – Ministarstvo za javna ulaganja.
„Kao što je predlogom navedeno, to ministarstvo će biti zaduženo za koordinaciju i realizaciju projekata obnove i unapređenja objekata javne namene“, kaže Dimitrijević.
Milivojević smatra da formiranje tog portfelja „nije ništa neobično“.
„Pogotovo ako nam slede neki veliki infrastrukturni projekti, a kojih ima dosta na polju putne i železničke infrastrukture“, navodi analitičar.
- Koliko je parlament u Srbiji „direktna moć naroda“
- Ko je ko u Skupštini Srbije
- Ko je najbrži, a ko najsporiji u sastavljanju vlada na Balkanu
- Predsedničke inauguracije: Od Titovog mercedesa i starih cipela do napada na novinare
Razdvajanjima, dopunama i sličnim premeštanjima došlo se do još sedam različitih ministarstava u odnosu na dosadašnji raspored u Nemanjinoj ulici.
Iz portfelja prosvete, nauke i tehnologije nastaće dva – prvo je Ministarstvo prosvete, a drugo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Slično je prošlo i dosadašnje Ministarstvo kulture i informisanja, od kojeg će nastati zasebno Ministarstvo kulture, kao i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
„Nesrećno informisanje je prošlo put od nemila od nedraga – prvo je bilo zasebno ministarstvo još devedesetih godina, onda je skrajnuto kao nebitan deo Ministarstva kulture, pa se sada ponovo identifikuje kao zasebno, iako dobija još jedan deo“, kaže Milivojević.
Telekomunikacije su u taj tim stigle iz dosadašnjeg Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, od kojeg su takođe nastala dva nova – Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstvo turizma i omladine.
Na sličan način upravo je omladina pripojena turizmu, a do sada je bila uz sport, pa će ubuduće postojati i zasebno Ministarstvo sporta.
„Šta sve to može da znači? Sigurno da se može tumačiti kao želja vlade da određenim poljima i segmentima rada da poseban prioritet, ali o tome ćemo moći malo više da pričamo kada čujemo sastav vlade i još važnije ekspoze, gde će biti predstavljeni ciljevi Vlade u predstojećem periodu“, kaže Dimitrijević.
Cvijetin Milivojević smatra da se „odmah po spisku ministarstava, njihovom fuzionisanju ili izdvajanju iz postojećih, zapravo vidi slika buduće vlade – i po strankama, po nevladinim organizacijama i poimenično“.
„Jasno se vidi da je strukturu Vlade crtao neko ko se razume u funkcionisanje vlasti, odnose političkih snaga u Srbiji, odnose moći na geopolitičkom planu, unutar vladajuće koalicije, eventualne ambicije, želje i planove opozicije… To mi ne liči na Anu Brnabić“.
BBC: „Na koga vam onda liči?“
Milivojević: „Pa na Aleksandra Vučića.“
Koja će ministarstva imati Vlada Srbije
- Ministarstvo finansija
- Ministarstvo privrede
- Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Ministarstvo zaštite životne sredine
- Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
- Ministarstvo rudarstva i energetike
- Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine
- Ministarstvo pravde
- Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
- Ministarstvo unutrašnjih poslova
- Ministarstvo odbrane
- Ministarstvo spoljnih poslova
- Ministarstvo za evropske integracije
- Ministarstvo prosvete
- Ministarstvo zdravlja
- Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja
- Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
- Ministarstvo sporta
- Ministarstvo kulture
- Ministarstvo za brigu o selu
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
- Ministarstvo turizma i omladine
- Ministarstvo informisanja i telekomunikacija
- Ministarstvo za javna ulaganja
Ko će sve u vladu?
Detalji se još ne znaju, ali su neka imena poznata.
Na primer – premijerkino, iako je ono „oročeno“.
„Ana neće biti četiri godine predsednik Vlade, taj mandat će trajati kraće, doći će do promena u Vladi u 2024. godini“, izjavio je nedavno Vučić.
„Ali je veoma važno da ona ostane predsednik Vlade da bismo mogli da nastavimo i užurbano radimo na rešavanju problema za jesen i zimu ove godine“.
Brnabić ima 47 godina i na ovoj funkciji je bila u dva mandata od 2017, kao prva žena i prva otvoreno gej osoba na čelu Vlade Srbije.
Vučić je u obraćanju javnosti naveo da će deo tima izvršne vlasti biti i aktuelni ministar finansija Siniša Mali, kao i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
Njima su, dodao je, namenjena i mesta potpredsednika Vlade.
Pored toga, najavljeno je i da će lider socijalista Ivica Dačić biti zamenik premijera, kao i koordinator službi bezbednosti i ministar.
Kao potencijalni Dačićevi resori najčešće se pominju odbrana, policija i vojska.
U timu Ane Brnabić viđen je i Goran Vesić, dosadašnji zamenik gradonačelnika Beograda.
„Ima i nekoliko ljudi koji su radili malo tiše, ali zavredili novo poverenje i gotovo sam siguran da će, na primer, Jadranka Joksimović i dalje biti ministarka“, kaže Milivojević.
„Videćemo da li i dalje evropskih integracija ili ekologije, gde su veliki budžeti zbog pristupnih fondova Evropske unije.“
- Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači“ kada se birao izvor gasa u Srbiji
- Šta su promenili izbori u Srbiji
- Izbori 2022: Da li je Srbija otišla udesno i zašto
- Od Možemo do Moramo: Preko ulice do institucija – „zelena levica“ kao nova politička opcija
Brnabić je prethodno najavila „iznenađenja u strukturi vlade i kadrovskim rešenjima“, kao i da će njen budući kabinet „svakako biti Vlada za krizna vremena“.
„Ono sa čim se sada suočavamo, i ono sa čime će se suočiti buduća Vlada, nismo videli od Drugog svetskog rata“, navela je Brnabić, govoreći o energetskoj krizi, inflaciji i „borbi za hranu kad počne kriza“.
„Ministri moraju da budu hrabri, da se ne plaše pritisaka i da imaju u vidu da smo mi tu da radimo u interesu naše zemlje, a ne da se dodvoravamo jednima ili drugima“, dodala je.
Međutim, Milivojević „nije baš siguran u to“.
„Vučić sigurno sluša glasove i sa jedne i druge strane, tako da je samo pitanje koje će osobe koje su po volji jednog ili drugog centra moći biti deo buduće vlade“, smatra.
„U tom smislu će biti zadržan dominantan uticaj onih koji su najvažniji za budućnost Srbije i pregovora o Kosovu, a to su Vašington i Moskva.“
Kako pišu Novosti, sednica Predsedništva Srpske napredne stranke, na kojoj će biti predstavljena kadrovska rešenja za ministre, trebalo bi da bude održana 23. oktobra.
To znači da bi naredne sedmice trebalo da bude održana i sednica narodne skupštine o Zakonu o vladi, kada će biti utvrđen tačan broj članova kabineta.
Oni će potom položiti zakletvu i zvanično stupiti na te funkcije.
U političkom sistemu Srbije, izvršna vlast je u rukama Vlade.
Predsednik zemlje, između ostalog, kao izraz državnog jedinstva, predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu i komanduje oružanim snagama.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
