Politika i Srbija: Slavica Đukić Dejanović nova ministarka prosvete, ko se sve do sad brinuo o obrazovanju

Pravnik, fizičar, profesorka orijentalistike koju je „smenio Darvin“, pesnik i sociolog kom su skandirali „Dačo, care, ne daj pare“ – svi oni su se u poslednjih trideset godina kao ministri prosvete brinuli o obrazovanju u Srbiji.

U tom društvu od danas je i Slavica Đukić Dejanović, bivša ministarka bez portfelja, zdravlja i brige o porodici, kao i nekadašnja predsednica Skupštine Srbije.

Izabrana je na tu funkciju umesto Branka Ružića, koji je ostavku podneo posle masovne pucnjave u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je ubijeno devet učenika i školski čuvar, što je izazvalo niz protesta širom Srbije.

„Ja sam ubeđen da je Slavica Đukić Dejanović odlično rešenje“, izjavio je njen stranački kolega Đorđe Milićević, koji je u međuvremenu bio vršilac dužnosti ministra prosvete.

„Ona je žena koja je u prethodnom periodu obavljala jako odgovorne funkcije, na jedan posvećen i kvalitetan način, i uveren sam da će i ovu funkciju obavljati tako.“

• Obrazovanje u Srbiji: Zašto deca ne znaju šta su delišes jabuke i kakve veze ima administracija sa tim
• „Posle nekog vremena, digneš ruke“: Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole
• Škola straha i nasilje nad prosvetnim radnicima: „Nikad neću zaboraviti nož uperen u moju glavu“
• Naprasni kraj školske godine u Srbiji: Između ocena i empatije, uz malo igre

I Milićević i Ružić i Đukić Dejanović su visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS), iz čiji redova su do sada najčešće dolazili ministri prosvete, posebno tokom 1990-ih i vlasti Slobodana Miloševića.

U SPS-u od ministara prosvete nisu bili Mladen Šarčević, Srđan Verbić, koji su na funkciju došli kao nestranačke ličnosti, dok su početkom 21. veka na toj funkciji najčešće bili kadrovi Demokratske stranke Srbije – Slobodan Vuksanović, Ljiljana Čolić i Zoran Lončar.

„Veštine koje zahtevaju posao ministara prosvete su pre svega dobro poznavanje obrazovnog sistema, ali morate da budete i dobar menadžer“, kaže Šarčević za BBC na srpskom.

„Bitno je i da poznajete finansije, pa raspolažete budžetom od više milijardi evra, treba znati da ga iskoristite.“

Pored toga, kako kaže, potrebno je i „mnogo, mnogo znanja i previše rada“.

Socijalisti – prosvetari

Dosadašnji ministar prosvete Branko Ružić završio je Fakultet političkih nauka, smer međunarodni odnosi i celu karijeru proveo je u politici – i socijalistima.

Pre njega, poslednji SPS kadar na čelu prosvete bio je Žarko Obradović, čiji se mandat (2008-2013) pre svega pamti po aferi „Mala matura“.

Tokom juna 2013. godine rešenja za prijemni test iz srpskog i matematike mogli su da se kupe u Beogradu, ali su prijemni ipak održani.

Na kraju su oba testa poništena, upis đaka izvršen je na osnovu uspeha tokom ranijeg školovanja, a Obradović je na kraju razrešen za funkcije.

Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu, nakon čega je predavao na Megatrendu i Fakultetu bezbednosti, a trenutno je šef stalne Misije Srbije pri OEBS-u.

Resor prosvete je posle njega kao nestranačka ličnost, ali na predlog SPS-a, kratko vodio Tomislav Jovanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Socijalisti su i tokom 1990-ih imali čitav niz funkcionera na poziciji ministra prosvete.

Među njima su bili Jovo Todorović (1998-2000), upamćen po Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine, koji je podrazumevao obavezu da nastavni kadar potpiše novi ugovor o radu.

Mnogi profesori su to odbili, pa je veliki broj izbačen sa Beogradskog univerziteta.

• Šta je državna matura u Srbiji i zašto je kritikuju i srednjoškolci i fakulteti
• Šta (ne)će biti u novim udžbenicima iz biologije i da li će ‘nastavnica’ postati zabranjena reč
• Uloga pozorišta u vaspitanju dece

Prosvetom se u to vreme (1994-1998) bavio i Dragoslav Mladenović, za kog Politika piše da je prvi ministar u istoriji Srbije protiv koga su štrajkovali „i osnovci i srednjoškolci i studenti i prosvetni radnici“.

Njegov prethodnik, u čak četiri vlade u samo tri godine (1991-1994), bio je sociolog Danilo Ž. Marković, potpredsednik Vlade Srbije, a od 1994. do 1998. i ambasador SRJ u Rusiji.

U javnosti je ostao upamćen po kovanici „Dačo, care, ne daj pare!“, đaka kojima je naruku išao štrajk nastavnika i neočekivani raspust usred školske godine.

Međutim, prosvetari su mu u isto vreme skandirali: „Ž. Danilo, sram te bilo“.

Kratak mandat u trenucima raspada Jugoslavije, od februara do juna 1991. imao je i Dimitrije Dimitrijević.

Mandata u prosveti od po samo nekoliko meseci posebno je bilo tokom 2000. godine, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, tadašnji lider socijalista.

Prvo je Milivoje Simonović iz Jugoslovenske levice (JUL), glavnog partnera socijalista tokom devedesetih, posle samo dva meseca ministrovanja poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Njega je nasledila Kata Lazarević, ministarka prosvete tokom 5. oktobra, posle koje je funkciju preuzeo Mihajlo Jokić, ali ni on se nije dugo zadržao.

Gašo Knežević – ministar promena

Jokića je posle četiri meseca zamenio Gašo Knežević, ministar prosvete u vladi Zorana Đinđića.

Knežević je do danas ostao jedna od najprepoznatljivijih ličnosti kada je u pitanju reforma obrazovanja posle promena 5. oktobra kada je smenjen režim Slobodana Miloševića.

Njegov mandat najpoznatiji je po uvođenju veronauke u škole.

Vreme piše da su crkveni zvaničnici odmah po smeni Miloševića imali tri zahteva novoj vlasti – povratak veronauke u škole, Bogoslovskog fakulteta na Beogradski univerzitet, kao i povraćaj poseda koji su SPC-u oduzeti nacionalizacijom.

Početkom jula 2001. godine Đinđić i Vojislav Milovanović, tadašnji ministar vera, odlaze na sastanak u Patrijaršiju, gde ih dočekuju članovi Sinoda SPC.

Nekoliko nedelja kasnije, objavljeno je da veronauka, kao i alternativni predmet, kasnije nazvan građansko vaspitanje, počinju 1. septembra u osnovnim i srednjim školama.

• Veronauka i građansko vaspitanje u Srbiji 20 godina kasnije: „Sve zavisi od nastavničkog entuzijazma“
• Kako izgledaju časovi veronauke na Balkanu
• Dositej Obradović: Prosvetitelj i „bek-peker“ iz 18. veka

Knežević je rođen u Beogradu, a po struci je bio pravnik, dok je veći deo političke karijere proveo u Građanskom savezu Srbije, iz kog je kasnije prešao u Demokratsku stranku.

Preminuo je 2014. godine.

DSS ministri i Darvinova teorija

Posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine, usledile su dve vlade Vojislava Koštunice, bivšeg lidera Demokratske stranke Srbije (DSS),.

DSS je u njima imao tri ministra prosvete.

U prvoj su tu fotelju delili Ljiljana Čolić i Slobodan Vuksanović.

Čolić je profesorka orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, a od nje se očekivalo da nastavi reforme počete posle 5. oktobra.

„Nadam se, neće mi biti zamereno ako kažem da se osećam kao neko ko je zakasnio na pozorišnu predstavu i ulazi tek na početak trećeg čina“, glasila je njena prva izjava.

Na tadašnje komentare da je ministarka postala zahvaljujući polu, odgovorila je da „u razgovoru sa Koštunicom parametar muško-žensko nije pominjan“.

Međutim, mandat joj je bio kratak – trajao je od 3. marta do 16. septembra 2004. godine.

Ostavku je podnela zbog pritisaka javnosti oko pitanja isključivanja teorije evolucije Čarlsa Darvina iz školskih udžbenika, da bi se dao prostor kreacionizmu.

Čolić je tada više puta isticala da nije „pokušavala da izbaci Darvina“, ali je u dekretu iznela stav da je Darvinova teorija dogmatska.

Kratak mandat od samo dva meseca posle nje imao je Milan Brdar iz DSS-a, da bi posle njega na to mesto došao Slobodan Vuksanović.

U njegovoj biografiji se navodi nekoliko različitih profesija – pesnik, prevodilac i političar, a bio je i urednik nekoliko časopisa.

Taj mandat obeležila je i afera „Indeks“, sa kupovinom ispita i diploma na Univerzitetu u Kragujevcu, što je na kraju završilo i na sudu.

Vuksanović je diplomirao književnost na Filološkom fakultetu, a pre DSS-a bio je u Demokratskoj stranci koju je napustio nakon što je izgubio na izborima za stranačkog lidera od Zorana Đinđića.

U međuvremenu je napustio i DSS i ušao u naprednjake.

„Pa, ja sam član SNS, studenti su me upisali pre pet godina“, izjavio je za Kurir 2017.

Isti list je samo nekoliko dana ranije objavio da su Vuksanovića „lekari našli kao beskućnika“, što je on u intervjuu demantovao.

„Nisam očekivao takav epilog teksta, koji liči na filmski scenario… Nedovršen, ali dao mi je inspiraciju da dovršim kraj i biće srećan kraj.

„Svako bi se naljutio na Kurir, ali iz nekog čudnog razloga, ili sam ja čudan čovek, ne ljutim se na Kurir, zaista“, naveo je.

Ministar prosvete bio je do 2007. godine, kada ga je nasledio Zoran Lončar, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Taj period upamćen je i po tome što se on u javnosti češće bavio pitanjem Kosova, nego obrazovnim temama.

Nestranački ministri i dualno obrazovanje

Mladen Šarčević je ministar prosvete bio od 2016. do 2020. godine, u drugoj vladi tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i prvoj vladi aktuelne premijerke Ane Brnabić.

„Ulazio sam u nešto što znam da je runirano, sa dosta problema, slabim budžetom u odnosu na Evropu, gde vi sa malo para morate da budete čarobnjak“, navodi Šarčević.

Najvažnije je, dodaje, da ministar prosvete dolazi iz te oblasti, ali razume i da postoje dogovori unutar koalicija, te da „formiranje nekih ministarstva nije volja ministara“.

„Unutar koalicija svako ima nekog svog i vi treba da ih rasporedite da vode neke resore, a pitanje je koliko znaju o njemu“, kaže.

Završio je Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, odsek geografiju i veoma brzo postao direktor OŠ „Nikola Tesla“ u Beogradu.

Osnovao je i nekoliko privatnih škola u Srbiji, među kojima je najpoznatija „Ruđer Bošković“, a tokom njegovog mandata predstavljen je program dualnog obrazovanja, u okviru najavljene reforme obrazovnog sistema.

Ideja dualnog obrazovanja je da učenici srednjih škola, pored teorijskog znanja iz škola, praktične veštine stiču u kompanijama, tokom „učenja kroz rad“.

„Reforme obrazovanja traju najmanje 12 godina, a niko u bližem okruženju, ovom delu Evrope, nije imao toliko godina, niti je kontinuitet toliko postojao“, smatra.

Danas je savetnik za obrazovanje predsednika Vučića i premijerke Ane Brnabić, a postavljen je i za direktora Službenog glasnika.

Šarčevićev prethodnik bio je Srđan Verbić, takođe nestranačka ličnost, koji je ministar prosvete bio od 2014. do 2016. godine, u prvoj Vučićevoj vladi.

Rođen je u Gornjem Milanovcu, a po struci je fizičar.

U mladosti je bio jedan od polaznika naučnog centra u Petnici, gde je kasnije i predavao.

Iz njegovog mandata pre svega se pamti debata o veronauci.

Nastala je kada je Verbić 2016. predložio da se učenje veronauke i građanskog sa 12 smanji na četiri godine, na šta su verske zajednice burno reagovale.

„Ne izbacujem veronauku, hoću da se diskutuje o tome šta je najbolje rešenje za đake i da nađemo to rešenje“, izjavio je tada Verbić.

Promene u programu verske nastave na kraju nije bilo.

Ko je Slavica Đukić Dejanović?

U poslednjih nekoliko decenija, jedna je od najvažnijih funkcionerki socijalista.

Rođena je 1951. godine u Rači kod Kragujevca, gde je završila osnovnu i srednju školu, a potom Medicinski fakultet u Beogradu.

Specijalizovala je neuropsihijatriju, čime se i danas bavi – čak i na televiziji, gde ima emisiju u kojoj iz tog ugla razgovara sa mahom poznatim ličnostima.

Poslanica je bila u tri države – Srbije, Srbije i Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije.

Posle 5. oktobra i rušenja Miloševića, bila je ministarka za brigu o porodici (2000-2001) u prelaznoj Vladi Srbije.

Od početka aprila 2012. godine, kada je tadašnji predsednik Boris Tadić podneo ostavku, pa sve do maja, obavljala je i funkciju vršioca dužnosti predsednice Srbije.

Mesto predsednika Srbije tada je preuzeo Tomislav Nikolić, što je bio prvi korak velike smene vlasti, koja je ubrzo potpuno prešla u ruke Srpske napredne stranke.

Đukić Dejanović je u međuvremenu bila i ministarka zdravlja (2012-2014), kao i ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku (2016-2020).

Prethodno je četiri godine (2008-2012) bila predsednica Narodne skupštine.

Van politike imala je niz funkcija u zdravstvu – kao šefica Katedre za psihijatriju Univerziteta u Kragujevcu, direktorka bolnice u Kragujevcu od 1993. do 2000. godine.

Od 2014. do 2016. bila je i direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu.

Autorka je i nekoliko knjiga i udžbenika iz oblasti psihijatrije.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]