„Vetrovi promene su stigli!“, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban kad je video rezultate skorašnjih holandskih izbora, dok je bivši američki predsednik Donald Tramp rekao da će Havijer Milei „učiniti Argentinu ponovo velikom“.
Izborne pobede ultradesničarskog autsajdera Havijera Mileija u Argentini i antiislamskog političara Gerta Vildersa u Holandiji nekima su pogodile žicu.
Obojicu nazivaju „populistima“, a njihove trijumfe pozdravili su srodni političari iz čitavog sveta, ali šta taj izraz tačno znači?
- Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
- Zašto novog predsednika Argentine Mileija porede sa Bolsonarom i Trampom
- Antiislamski populista Gert Vilder pobedio na izborima u Holandiji
Šta znači „populizam“?
Kas Mad, u knjizi Populizam: Veoma kratak uvod, populizam definiše kao društvo podeljeno na dve suprotstavljene grupe: „čist narod“ i „iskvarenu elitu“,
On kaže da prema populizmu politika treba da bude izraz volje čitavog naroda.
Za Bendžamina Mofita, autora knjige Populizam: Ključni koncepti u političkoj teoriji, ovaj fenomen može da se manifestuje kao ideologija, tip organizacije, stil nastupa, diskurs ili način na koji ljudi govore, ali „sve te različite rasprave se vrte oko podele na narod i elitu“.
„Populista će govoriti u ime naroda i identifikovati elitu kao osnovni problem u društvu“, kaže on.
Iako se populizam naširoko povezuje sa ekstremnom desnicom, postoji i levičarski populizam, koji možda najbolje zastupa bivši venecuelanski lider Ugo Čavez, koji je jednom izjavio: „Ja nisam pojedinac – ja sam narod.“
Mad opisuje populizam kao „ideologiju tankog jezgra“ koja se bavi samo delom političke agende i nema mišljenje o tome koji je najbolji ekonomski ili politički sistem.
„Najuspešniji populisti kombinuju populizam sa nekom drugom ideologijom, takozvanom ideologijom domaćinom, koja se bavi tim osnovnim pitanjima.
„Generalno gledano, većina desničarskih populista kombinuje populizam sa nekom vrstom nativizma, a većina levičarskih populista kombinuje populizam sa nekim oblikom socijalizma“, dodaje on.
Koje su karakteristike populističkog vođe?
Jan Verner Miler, profesor politike sa Univerziteta Prinston, u knjizi Šta je populizam?, piše da populistički lideri tvrde da zastupaju objedinjenu „volju naroda“.
„Ono po čemu se populisti ističu je njihova tvrdnja da su jedini predstavnici ‘pravog naroda’ ili ‘tihe većine’.
„Kao posledica toga, oni osuđuju sve druge pretendente na moć kao suštinski nelegitimne. Drugi su, insistiraju oni, naprosto ‘korumpirani’ i ‘pokvareni'“, kaže on.
U tom pogledu, bivši američki predsednik Donald Tramp smatra se jednim od najboljih savremenih primera populista.
Kao što može da se vidi u Trampovoj retorici, populista se suprotstavlja neprijatelju (često otelotvorenom u vladajućem sistemu) sa ciljem da „isuši močvaru“ ili se izbori sa „liberalnom elitom“.
Populisti se često predstavljaju kao „moćnici“, kombinujući opšti anti-imigrantski, autoritarni stav i dajući nepraktična obećanja koja tradicionalniji političari obično izbegavaju.
Oni uglavnom vole direktne referendume, predsedničke ukaze ili izvršna naređenja kao alatke za „rešavanje problema“, umesto da se oslanjaju na komplikovanije demokratske metode koji bi podrazumevali zakonodavstvo ili pravosuđe.
Bendžamin Mofit ističe još nekoliko osobina koje se vezuju za tipičnog populističkog lidera.
Jedna je „nepristojnost“ ili ponašanje koje nije tipično za političare – taktika koju je primenio bivši predsednik Tramp, a najskorije argentinski Havijer Milei, koji je poneo motornu testeru na miting kao rekvizit dok je obećavao smanjenje troškova.
Druga je, kaže on, „produžavanje stanja krize“ i večito predstavljanje sebe u ofanzivi.
„Uvek postoji neka predstojeća propast koja nam se bliži a samo oni znaju kako da je pobede“, navodi Mofit.
- Viktor Orban slavi izbornu pobedu i kritikuje Zelenskog
- Izbori u Francuskoj: Desničarka Marin le Pen diše za vratom Makronu
- Đorđa Meloni: Ko je ultradesničarska liderka koja se sprema da zavlada Italijom
Koji su najbolji primeri populističkih lidera?
Argentinac Huan Domingo Peron često se navodi kao arhetipski populista.
On je umro 1974. godine, ali njegovo ime i dalje definiše politiku i ključnu podelu u društvu Argentine: jeste li peronista ili anti-peronista?
Desetog decembra će još jedan čovek često opisivan kao populista preuzeti vlast – Havijer Milei.
On je stekao nadimak „El Loko“ (Ludak) sa neurednom kosom, nesputanim entuzijazmom i često ekscentričnim postupcima.
Obećao je drastične promene poput ukidanja aktuelne valute, peso, u korist američkog dolara, „dizanje u vazduh“ centralne banke i gašenje čitavih vladinih ministarstava.
„Latinska Amerika je svetionik populističkog pokreta.
„Levičarski populista Ugo Čavez bio je sjajan primer. Ušao je u politiku kao autsajder, promenio je dvopartijski sistem u Venecueli i ostao na vlasti sve do smrti“, kaže Imdat Oner iz Evropskog centra za studije populizma.
Ali populizam je globalni fenomen, prema Mofitu, koji Trampa navodi kao „fantastični primer desničarskog populiste“.
„Verovatno najuspešniji populista na svetu u ovom trenutku – makar izborno gledano i u pogledu konsolidovane moći – jeste Narendra Modi, premijer Indije“, dodaje Mofit.
„Sva politika u Indiji vrti se oko Modija. Uspeo je da uvede podele između naroda i elite koja ima verske konotacije oko hindusa i ‘pravog naroda’ – tako da tu imate nativistički sentiment“, kaže on.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan takođe se često naziva populističkim političarem.
„On predstavlja sebe kao odvažnog autsajdera; on će zauvek biti ulični borac iz istanbulske tvrde četvrti Kasimpasa, koji se hrabro suprotstavio starom kemalističkom establišmentu turske republike“, piše profesor Miler u knjizi Uspon i uspon populizma.
Gert Vidlers iz Holandije, Viktor Orban iz Mađarske, Marin Le Pen iz Francuske, Nikolas Maduro iz Venecuele i Boris Džonson iz Velike Britanije takođe se često navode kao populisti.
Međutim, Kas Mad ne smatra bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara populistom, jer je on odbacio samo levičarski deo političkog establišmenta, ali ne i desničarski.
Da li je populizam pretnja po demokratiju?
Mad ističe da je u najužem smislu, prema narodnom suverenitetu i vladavini većine, populizam demokratski, jer želi da politika odražava „volju naroda“.
„Međutim, on je u suštinskom sukobu sa osnovnom idejom liberalne demokratije: pluralizam, ideja da se društvo sastoji od raznolike grupe ljude sa različitim interesima i vrednostima koji su svi legitimni“, dodaje on.
Profesor Miler tvrdi da ako populisti steknu dovoljno moći, moći će na kraju stvoriti i autoritarnu državu koja isključuje sve one koji se ne smatraju pravim „narodom“.
Ovo ciljano napadanje drugih deo je razloga zašto populizam pogađa žicu mnogih širom planete, naročito u onome što mnogi nazivaju „vremenom polikrize“, smatra Mofit.
„Kriza životne sredine, tekući finansijski problemi… Mogućnost da se uskoči i govori o prostim rešenjima, da se izdvoje neprijatelji u vreme ogromne krize, ljudima je važno.
„Populista obično doživljava sudije, medije, nezavisne institucije kao prepreke na putu do glasa naroda. Na taj način on jeste pretnja po demokratiju, ali njegovo karikaturalno predstavljanje kao jedne jedine pretnje nije produktivno“, dodaje Mofit.
„Postoji razlog zašto on privlači ljude.“
„Teško je osporiti da je populizam sada postao sastavni deo glavnotokovske politike. On neće nikuda. Lično mislim da je to politički fenomen koji definiše 21. vek.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
