Prolećno je veče u istočnonemačkom gradu Kotbusu, i desetine ljudi su se okupile u malom prostoru da čuju čoveka koji je jednom samog sebe nazvao „prijateljskim licem“ nacionalsocijalizma (nacizma).

Druga dvojica sa pređašnjim vezama za ekstremističkim grupama takođe su u prostoriji, među njima i kandidat na predstojećim državnim izborima.

Svi su došli da čuju Matijasa Helferiha na omladinskom događaju koji su organizovali članovi istaknute ultradesničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD).

AfD uporno odbacuje optužbe za ekstremizam.

Međutim, istraživši prošlost ove trojice ljudi, BBC je pronašao jasna ukrštanja između ličnosti iz AfD-a i ultradesničarskih mreža, od kojih su nemačke vlasti neke proglasile antidemokratskim ili rasističkim.

Stefan Kramer, šef regionalne obaveštajne službe u istočnoj Nemačkoj, kaže za BBC da AfD sada predstavlja opasnost po „korene“ demokratije, pošto je partija bacila oko na izborne pobede u tri države na istoku ove jeseni: Saksoniji, Turingiji i Brandenburgu.

Transparent sa natpisom "Džamija? Ili ne!" 2024. godina u Drezdenu, Nemačka — AfD se posebno dobro kotira u anketama na istoku sa porukama kao što je „Džamija? Ili Ne!“

Pred evropske izbore sledećeg meseca, AfD, preplavljen optužbama za ekstremizam i korupciju, pao je u anketama, ali se i dalje dosledno nalazi na drugom mestu širom zemlje.

On ostaje jak u nemačkim postkomunističkim zajednicama.

Govor Matijasa Helferiha u Kotbusu bavio se „remigracijom“ – sve popularnijem konceptu među evropskom krajnjom desnicom o masovnim „povracima“ ili deportacijama.

BBC je zatražio da prisustvuje njegovom govoru, ali je rečeno da više nema mesta.

Pošto je izabran u nemački Bundestag 2021. godine, praktično mu je bilo zabranjeno da se pridruži poslaničkom klubu AfD,-a nakon što je na videlo izašao kompromitujući razgovor koji je vodio preko Fejsbuka 2016-17. godine.

U procurelim opaskama Helfrih pominje nacizam nekoliko puta, u šta spada i opis samog sebe kao „prijateljskog lica“ Nacionalsocijalizma i kao „demokratskog Frajslera“ – što je referenca na sudiju iz nacističkog perioda Rolanda Frajslera.

Helferih je za BBC rekao da nije uopšte ozbiljno sebe nazvao prijateljskim licem nacizma, već da je naprosto „parodirao“ internet levičare.

„Ako se suočavate sa optužbama za nacizam toliko često kao političari AfD-a, vi to onda kompenzujete u privatnim sferama. Podsmevate se tome.“

On se i dalje nalazi na položajima u AfD-u na lokalnom nivou i, kao što to pokazuje Kotbus, dobro je došao u nekim partijskim krugovima kao nepokolebljivi zagovornik „remigracije“.

Mnogi ovaj izraz doživljavaju kao eufemizam za masovno proterivanje ljudi sa migrantskim poreklom, silom ili uz politički pritisak.

Matijas Helferih je glasan po pitanju nade u „remigraciju“ miliona kao odgovora na „masovni priliv“ migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka.

Ali on tvrdi da niko ko je u Nemačkoj legalno neće biti prisiljen da ode – mada će nekima od njih biti ponuđena prilika da se vrate u „domovinu“ i vlastitu „kulturu“.

„Suština nije u omalovažavanju ljudi ili njihovoj deportaciji iz rasističkih pobuda. Suština je u očuvanju Nemačke kao zemlje Nemaca“, kaže on.

Helferih je takođe govorio prošle godine na „letnjoj žurki“ u organizaciji Instituta za državnu politiku (IfS), koji je nekoliko meseci pre toga federalna unutrašnja obaveštajna služba proglasila za ekstremno desničarski rekavši da se IfS bori za etnički „homogenu“ naciju.

„Ne delim stav obaveštajne službe da je to desničarska ekstremistička organizacija“, rekao je Helferih.

„Sam odlučujem gde ću da govorim.“

Zvaničnici AfD-a optužuju domaću obaveštajnu službu, Verfasungsšuc, da je telo prepuno službenika koje imenuje država i koji se ne slažu sa njihovom borbom.

Više od „50 mladih patriota“ došlo je da sluša govor u Kotbusu, kaže jedan od organizatora Žan-Paskal Hom.

Žan-Paskal Hom je i sam bio povezan sa grupama koje su u međuvremenu proglašene ekstremističkim

Hom je bio na raznim položajima u AfD-u, a sada se kandiduje na septembarskim državnim izborima u Brandenburgu.

To se dešava uprkos tome što je bio upleten – ili povezan – sa nizom grupa koje su kasnije proglašene „ekstremno desničarskim“.

U njih spadaju udruženje Ajn procent (Jedan procenat), Cukunft Hajmat (Buduća domovina) i pokret Indetitarian, poznat po zagovaranju teorije zavere o „Velikoj zameni“.

To je ekstremna desničarska ideja da globalna elita namerno kuje zaveru da promeni demografiju zapadnih zemalja.

Hom je nepokolebljiv u uverenju da je u Nemačkoj i Evropi u toku „zamena stanovništva“ – nešto što opisuje kao „glavnu temu našeg doba“.

„Ne kažem da je to organizovano sa vrha, kažem da se to dešava.“

Žan-Paskal Hom je 2017. godine bio primećen u masi kad je grupa fudbalskih navijača skandirala antisemitske slogane.

Neki od njih su čak dizali ruke u Hitlerov pozdrav.

On insistira da se nalazio „po strani“ sa ocem: „Bila je to utakmica Kotbusa u gostima, a ja sam navijač Kotbusa.“

„Nisam ja kriv što neki ludaci koriste to kao teren za stvari koje izričito ne podržavam“, kaže mi on.

Snimljen kako se smeška u publici na govoru Matijasa Helferiha u martu bio je i čovek po imenu Benedikt Kajzer, koji radi u parlamentu za Jirgena Pola, poslanika AfD-a za Turingiju.

Istraga lista Di Velt pokazala je da se Kajzer kretao u neonacističkim krugovima između 2006 .i 2011. godine, pa i da je fotografisan na marševima koje je organizovala NPD – ultranacionalistička partija danas poznata kao Di Hajmat (Domovina).

Benedik Kajzer (sredina napred) fotografisan je na ultranacionalističkoj šetnji u Cvikauu 2010. godine

Na slici sa društvenih mreža, kasnije obrisanoj, on takođe može da se vidi kao deo ultradesničarske fudbalske huliganske grupe zvane „Dečaci novog društva“, koja je u međuvremenu raspuštena.

Njeno ime, koje je grupa skratila u NS, u Nemačkoj se obično doživljava kao skraćenica za „nacionalsocijalistu“ ili „nacistu“.

Fotografija je najverovatnije nastala oko 2009. godine, a na njoj trojica muškaraca iza Benedikta Kajzera diže ruku u Hitlerov pozdrav.

Benedik Kajzer ovde se vidi (zaokružen) kao deo grupe ultradesničarskih fudbalskih huligana

Kajzer nije odgovorio na naše zahteve za komentar.

Godinama kasnije, Benedikt Kajzer se danas ponekad opisuje kao mislilac i teoretičar, naširoko hvaljen od predvodnika tvrdog desničarskog krila AfD-a Bjorna Hekea.

Heke je nastavnik istorije koji je postao harizmatični lider AfD-a u Turingiji, što znači da se kandiduje za guvernera države.

Sud je prethodno presudio da nije kleveta izraziti mišljenje da je Heke fašista.

Ovom 52-godišnjaku trenutno se sudi pod optužbom da je svesno koristio nacistički slogan, iako se za to izjasnio nevinim.

Bjorn Heke negira da je svesno koristio nacistički slogan u govoru 2021. godine

Zamućene granice između partijskih ličnosti, u okviru radikalnijih frakcija AfD-a, i „ekstremističkih“ mreža, dovodi do zapetljanih ukrštanja sve brojnijih grupa i ličnosti.

I to je partija koja neprestano ima posla sa podelama oko toga da li da počne da širi umerenije ili radikalne poruke.

„Remigracija“ je, na primer, ideja koju su prihvatile neke ličnosti, dok je neke druge zaobilaze u širokom luku.

Ovaj koncept zagovara austrijski aktivista Martin Selner, koji ima neonacističku prošlost, a zabranjen je i u Nemačkoj i u Velikoj Britaniji.

On zastupa „remigraciju“ tražilaca azila, „stranaca“ sa boravišnim pravom i „neasimiliranih“ građana.

Izveštaji o tome da su viši zvaničnici AfD-a učestvovali u „tajnom“ sastanku o remigraciji sa Martinom Selerom nadomak Berlina izazvali su masovne demonstracije u Nemačkoj počekom godine.

AfD je pokret koji se, u protekloj deceniji, pomerao „sve više i više od konzervativne, demokratske partije ka ekstremnoj desničarskoj partiji“, smatra Stefan Kramer, predsednik Kancelarije za zaštitu ustava u Turingiji.

Državni službenik sa čvrstim stavom, član Socijaldemokratske partije kancelara Olafa Šolca, Kramer kaže da su šanse AfD-a da osvoji većinu poslaničkih mesta u njegovoj vlastitoj državi ove jeseni „veoma, veoma dobre“.

Prethodno generalni sekretar Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, on kaže da će napustiti zemlju ako AfD osvoji vlast.

„Nacionalistički“ stavovi partije rizikuju da „vrate Nemačku nazad u nešto što smo verovatno videli samo između 1933. i 1945. godine“, rekao je on za BBC.

Zvaničnici AfD-a tvrde da ih proganjaju državne vlasti koje gaje predrasude prema njima, ali Kramer stoji čvrsto iza stava da to nije istina.

„Mi nismo ispolitizovani jer nastupamo sa stanovišta nemačkog zakona i sve odluke koje se donose mogu biti osporene na sudu.“

Trenutno se razmatra pravna žalba AfD-a – protiv njenog proglašenja za „osumnjičene“ ultradesničarske ekstremiste, dok je njeno omladinsko krilo proglašeno potvrđenim slučajem.

Stefan Kramer doživljava ovu partiju kao „parlamentarnu ruku“ nove desnice koja hvata zamajac širom Evrope – i čak tvrdi da predstavlja opasnost po demokratiju.

„Kad govorim o nemačkom hrastu – on je jedno veliko staro drvo koje može da izdrži snežnu oluju, može da izdrži i kišnu oluju.“

„Ali čim imate neprijatelja koji vas napada u korenu – a to je ono što se upravo dešava – to je veoma opasno, jer ugrožava vitalne delove naše demokratije.“

Šire gledano, Stefan Kramer strahuje da se politička temperatura u Nemačkoj „zagreva“.

U petak je kandidat SPD-a na predstojećim evropskim izborima Matijas Eke morao da ide na operaciju pošto je napadnut dok je lepio plakate u Saksoniji.

Četvorica tinejdžera uzrasta 17 i 18 godina nalaze se pod istragom policije, koja tvrdi da postoji osnovana sumnja da najmanje jedan od njih ima ekstremističke desničarske stavove.

Pristalice AfD-a sa kojima smo razgovarali insistiraju da njihov pokret uopšte nije ekstreman i da čak zastupa politiku centra.

Ova priča ne govori samo o tri čoveka na govoru u Kotbusu, već o jazu u Nemačkoj oko toga šta se računa kao ekstremizam i o strahovima da će se vratiti ružna prošlost.

Dodatno istraživanje: Nikolas Poter

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Politika: Šta se krije iza nemačke krajnje desnice - odlazak u ekstremizam 1