Dok većina srpskih poljoprivrednika gleda u nebo i nada se kiši i suncu, na jednoj šumadijskoj parceli kaplje iz cevi.

„Bez sistema za navodnjavanje, moji zasadi jagoda ne bi mogli da opstanu.

„Osim za zalivanje, sistem kap po kap koristim za prehranu biljaka i zaštitu“, priča Goran Đaković, agroekonomista koji proizvodi jagode u selu Stojnik, nadomak Beograda.

Dok se u svetu navodnjava više od 17 odsto obradivih površina, u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, taj procenat deset puta manji – tek nešto više od 1,4 odsto.

U zemlji u kojoj se obrađuje 4,1 milion hektara zemljišta, pod sistemima za navodnjavanje je svega 47.579 hektar.

„Za samo deceniju, zbog suša u poljoprivredi je izgubljeno 7,5 milijardi dolara.

„Srbija je na dnu svetske lestvice kada je reč o navodnjavanju“, objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan za BBC na srpskom.

• Slab rod pšenice i glodari: Šta sve muči ratare i hoće li se to odraziti na proizvodnju hrane
• Kontrola hrane u Srbiji: Odakle pesticidi u tanjiru
• „Malinarstvo u Srbiji će uvek biti muka“: Šta brine proizvođače ‘crvenog zlata’

Nije samo navodnjavanje muka srpskih poljoprivrednika, govori Gulan, već i nedostatak prirodnog đubriva.

„Čak i da se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, koji svakako nedostaju, ukoliko nema stajskog đubriva da čini to zemljište plodnim, Vojvodina bi mogla već za pola veka da postane pustinja po prinosima.

„Nivo humusa, plodnog dela zemljišta, je oko dva odsto, što je na granici optimalnog“, upozorava Gulan.

U sistemu kap po kap, kroz dugačko gumeno crevo, koje se postavlja uz biljku, osim vode, može da ide i hrana za biljke, đubrivo i potrebna zaštita.

Kap po kap do dobrog roda

Da bi se u savremenoj poljoprivredi postigli dobri rezultati, navodnjavanje je neophodno.

„Trošim dnevno više od 10.000 litara vode i da bih obezbedio tu količinu, moram da imam bunar.

„Ta voda mora biti dobrog kvaliteta i pogodna za navodnjavanje“, objašnjava Đaković.

Ko nema bunar, mora da koristi sistem kanala, a njih nema mnogo.

„Male bašte, koje imaju sistem kap po kap, ako nemaju bunar, teško da bilo šta mogu da koriste, jer je leti uglavnom zabranjena upotreba pijaće vode za navodnjavanje“, kaže.

Jagode se, opisuje „gaje na folijama koje pomažu u kontroli korova i održavanju toplote u početnim fazama u proleće“.

„Takva biljka ne dobija dovoljno vode i mora da se svakodnevno zaliva kroz sistem kap po kap“, kaže voćar.

Svi sistemi mogu da se kontrolišu digitalno, tako što se podešavaju na računaru i aktiviraju uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu.

I kale vole vodu

Rada Dragojlović iz Dolova, sela nedaleko od Pančeva, gaji cveće u dva plastenika.

„Imam kale i lizijantus, vrstu ruže, ali ništa od toga ne bi moglo da nemam sistem za navodnjavanje.

„Prve godine smo zalivali ručno, ali to nije imalo nikakvog smisla i pola cveća je propalo, nešto je istrulilo, nešto se osušilo“, govori ona.

Postavili su sisteme za navodnjavanje, jer im se ova metoda najviše isplatila.

Aprilsko sunce upeklo je u plastenike, pa je u njima temperatura gotovo letnja.

Zemlja se brzo suši i puca, a Dragojlović objašnjava da kale mnogo vole vodu i vlagu i prija im kada su natopljene.

Njihov sistem za navodnjavanje je priključen na dvorišnu česmu, što i nije jeftino, ali kako nemaju bunar, to je jedini način da plastenik ne bude suv.

„Nadam se samo da ćemo uspeti sledeće godine da iskopamo i napravimo bunar, to bi nam mnogo značilo zbog uštede“, nada se Dragojlović.

Navodnjavanje traži đubrenje

Ali voda nije dovoljna da se reši problem suve zemlje, već je potrebno i stajsko đubrivo – stajnik.

Kada ga nema, sistemi za navodnjavanje, koliko god da su korisni za zemlju i biljke, mogu samo da spiraju tlo, što znači da od plodne crnice ostaje ispošćena njiva, kaže Gulan.

„Na većini njiva u Srbiji ne koristi se stajnjak kao organsko đubrivo, već se baca mineralno gnojivo“, a razlog je brzo opadanje stočnog fonda – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje, upozorava on.

Da je stoke sve manje u Srbiji, a samim tim i stajskog đubriva, pokazuje i zvanična statistika.

Prošle, 2023. godine, bilo je 9,3 odsto manje goveda u odnosu na 2022, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Svinja je bilo manje za 19,7, a živine za 3,6 odsto.

Kanal Dunav-Tisa-Dunav

Upravljanje vodama jedno je od osnovnih merila civilizacije i zato ne čudi što je Austrougarskoj monarhiji, čiji je deo bila i Vojvodina 1791. godine, trebalo samo deset dana da odobri plan o spajanju Dunava sa Tisom kanalom dugačkim 100 kilometara, podseća agroanalitičar Gulan.

„Inženjer Jožef Kiša osmislio je da kanal skrati vodeni put između tih reka za 260 kilometara, ali pre svega, da ocedi plodnu bačku zemlju.

Kanal Dunav-Tisa-Dunav počeo je da se gradi 1793. a pušten je u rad 1802. godine, i „bio je najveći građevinski zahvat u Jugoistočnoj Evropi“ tog doba.

Proći će blizu vek i po da „na njemu bude 1947. začeta ideja o umrežavanju čitave vojvođanske ravnice“, priča Gulan.

Ukupna dužina kanalske mreže koja povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu je 960 kilometara, navodi se na sajtu preduzeća „Vode Vojvodine“.

U izgradnji je učestvovalo 400 inženjera, a kanal poznatiji kao DTD predstavlja, između ostalog, sistem za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava i snabdevanje vodom.

Ovaj vodeni put ima i preteču, Veliki bački kanal, građen između 1793. i 1801. godine.

„Radovi na oporavku Velikog bačkog kanala započeti su krajem 2021. godine, kako bi se omogućio dvostruko veći protok vode.

„Samim tim, biće i efikasnije odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta“, kaže Gulan.

Navodnjavanje iz Fonda Abu Dabi sporo teče

U Vojvodini se iz kredita Fonda Abu Dabi finansira 30 projekata za navodnjavanje, u vrednosti oko 62 miliona evra, prenosi Radio televizija Vojvodine.

Projekat uključuje i sređivanje 24.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, ali i izgradnju pumpnih stanica, kanala i opremu za navodnjavanje, navedeno je na sajtu Fonda.

Gulan međutim, kaže da je „pitanje šta je država uradila od svih obećanja i izgradnje sistema od para iz Fonda Abu Dabi.“

„Moje mišljenje je – ništa veliko“, ocenjuje on.

Iz Ministarstva poljoprivrede Srbije BBC na srpskom nije dobio odgovore na pitanja o izgradnji sistema za navodnjavanje iz ovog Fonda.

Srbija odvaja deo novca i iz državne kase za nabavku opreme i sisteme za navodnjavanje.

„U zavisnosti od kvaliteta opreme i raspoloživosti vode, sistem za navodnjavanje može da košta 2.000 pa i više od 15.000 evra za hektar zemlje“, kaže Đaković.

Ulaganja se isplate, jer postoje podsticaji koje može da koristi registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ukazuje on.

„Konkurisao sam i Ministarstvo poljoprivrede je odobrilo povrat dela uloženog novca za sistem kap po kap, koji imam u zasadu jagoda.

„Država vraća do 50 odsto od vrednosti investicije“, govori Đaković.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]