Tokom popisa u Srbiji prijavljene su mnoge nepravilnosti zbog kojih će Romi će ostati „u začaranom krugu“ lošeg položaja, kažu iz pokreta Opre Roma, dok nadležni tvrde da nisu dobili pritužbe romskih zajednica.
Šturo ispitivanje u poslednji čas, izostanak pitanja o nacionalnoj pripadnosti ili postavljanje neprimerenih, poput pitanja o maloletničkim brakovima, nejednako učešće i pristrasna metodologija – ovo su samo neki od problema sa kojima su se Romi susretali tokom ovogodišnjeg popisa, tvrde aktivisti.
Kao najveći problem navode to da popis zato neće pokazati pravi broj stanovnika Srbije romske nacionalnosti, za koji kažu da nije bio precizan ni posle prethodnih popisa.
„Realan broj Roma se neće prikazati ni ovog puta, te ćemo se mi kao pokret truditi da iskoristimo sva demokratska prava i sve alate da se on pokaže.
„To nije dobro ni za državu, ni za romsku zajednicu. Ako se pravi broj ne pokaže, politike koje se kreiraju neće biti dovoljno dobre, resursi će se rasipati i to će romsku zajednicu ponovo držati u nekom začaranom krugu“, navodi Stevica Nikolić iz pokreta Opre Roma Srbija.
Dobijanje statusa nacionalne manjine, pa samim tim i niza raznih prava i budžetskih davanja, zavisi od broja ljudi određene nacionalnosti u državi.
Snežana Lakčević, pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku, navodi da do 1. novembra ova institucija nije dobila nijednu primedbu iz romske zajednice u vezi sa sprovođenjem popisa tokom oktobra.
„Stizali su komentari i sugestije za druge pripadnike (nacionalnih manjina), rešavali smo situacije u hodu, na najbolji mogući način i zadovoljstvo svih, ali od Roma nismo ni jedan zahtev dobili“, kaže Lakčević za BBC na srpskom.
Iz Opre Roma tvrde da su sve prijave o nepravilnostima poslate na imejl adrese RZS-a i predate popisnim komisijama.
Dodaju i da će Romi bojkotovati rezultate popisa „ako se ne pokaže realan broj“ i ukoliko „institucije koje su za to zadužene ne urade njihov deo posla“.
- Popis stanovništva Srbije 2022: Pitanja i odgovori
- Zašto je popis u Srbiji važan i ko su ljudi koji popisuju stanovnike
- Šest kontinenata, 7,7 milijardi stanovnika i jedna planeta
Prema podacima popisa iz 2011, u Srbiji živi 147.604 Roma, dok iz Opre Roma tvrde da je realan broj pripadnika ove manjine u zemlji najmanje pola miliona.
Nepravilnosti tokom popisa
Popisivači su na vrata Jasmine Kirik iz Arilja, aktivistkinje pokreta Opre Roma, zakucali tek 29. oktobra i postavili joj tek nekoliko od 69 popisnih pitanja, tvrdi ona.
Pitali su je, kaže, za ime i prezime, ime oca, datum rođenja, zanimanje, nacionalnu pripadnost i veroispovest.
„Na moje pitanje zašto to radi tako, kada to nije ispravno, kazala je da joj je koordinator rekao da je poslednje nedelje popisa sve dozvoljeno i da je samo bitno da se popišu ljudi, nije bitno kako“, govori aktivistkinja za BBC na srpskom.
Jasmina je i sama prošla obuku za popisivača, ali je ostala u rezervi.
Tvrdi i da je prethodno isti popisivač obišao obližnje romsko naselje noseći samo legitimaciju i svesku, bez laptopa u koji se od ovog popisa unose podaci.
Drugo romsko naselje naselje je, kaže, nekoliko dana pre toga bilo popisano, a sa popisivačem je išao i asistent romske nacionalnosti.
Nepravilnosti su, kaže njena koleginica iz pokreta Jelena Krivokapić Nikolić, uočene i u drugim gradovima Srbije.
U romskim naseljima u Nišu i Valjevu popis je, kaže, izvršen poslednjeg dana, dok je u Aleksincu izostalo pitanje o nacionalnoj pripadnosti, na koje, prema Ustavu Republike Srbije, građani ne moraju da odgovore.
„Bilo je i onih koji su pitali zašto nisu upitani za nacionalnu pripadnost, gde je popisivač izašao iz kuće i rekao ‘označio sam ja to'“, navodi Krivokapić Nikolić.
Kaže da su i pojedinoj romskoj deci postavljana pitanja oko bračnog statusa.
Sve ove nepravilnosti su, navode aktivisti, oštećeni Romi prijavili, a Opre Roma im je pomagala oko prosleđivanja pritužbi.
„Pritužbe su slate na mejl adrese Republičkog zavoda za statistiku i popisnim komisijama gde su nepravilnosti zabeležene“, kaže Krivokapić Nikolić.
‘Nejednako učešće’
Još jedan od problema koji su romski aktivisti istakli bio je – nejednako učešće Roma u popisu.
Aktivistkinja Andrijana Mikulović kaže da je njihova organizacija pre dve godine predložila da se „pripreme uslovi za proporcionalan broj romskih popisivača u svim romskim zajednicama“.
Prema njihovim procenama, da bi se realan broj Roma popisao tokom mesec dana trajanja popisa, potrebno je oko 625 popisivača iz ove zajednice.
„Nema proporcionalnog broja romskih popisivača, ni instruktora, ni članova popisnih komisija, kako na lokalnom tako ni na nacionalnom nivou“, smatra Mikulović.
Dodaje da „od severa do juga, nije bilo više od dvoje romskih popisivača“ po mestu – da je Niš imao jednog, a Prokuplje dva instruktora.
Opre Roma Srbije od avgusta je vodila kampanju kojom su „informisali romsku zajednicu o mehanizmima i važnosti popisa“, obišli su 20 mesta širom Srbije i jedino u Surdulici, kažu aktivisti, popisna komisija ima jednog člana romske nacionalnosti.
Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku kaže da je tokom popisa, u saradnji sa Romskim nacionalnim savetom, bilo angažovano oko 140 romskih asistenata „kao podrška popisivačima u podstandardnim romskim naseljima“.
Dodaje da su imenovana i 88 dodatna člana, predstavnika nacionalnih manjina, u 74 popisne komisije u gradovima i opštinama sa „višenacionalnim sastavom stanovništva“.
U odgovoru nije precizirano o kojim se nacionalnim manjinama radi.
„Zadatak ovih članova popisne komisije jeste da prevashodno prate popisivanje pripadnika nacionalnih manjina i da, ukoliko uoče bilo kakve nepravilnosti, odmah o tome obaveste RZS, Koordinaciju nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i nacionalne savete nacionalnih manjina“, ističe Lakčević.
Podaci o broju Roma koji su popisani ove godine biće objavljeni u maju 2023, kaže ona.
- Zajde Badža, decenijama skriveno svetilište niških Roma
- Ubistvo Dušana Jovanovića 25 godina kasnije: „Tog dana je otišao i jedan deo mene“
- Raspevani Romi protestanti sa juga Srbije: „Ti si moje pouzdanje, neka čuju sve mahale“
‘Popis kao politička operacija’
Popis stanovništva u Srbiji završen je 31. oktobra, ali je produžen za najviše sedam dana u pojedinim beogradskih opštinama, kao i u Užicu, Valjevu, Smederevu, Pančevu, Šapcu, Novom Sadu i Subotici.
Jelena Reljić iz pokreta Opre Roma Srbija kaže da je popis veoma „važna operacija, kako za sve nacionalne manjine, tako i za romsku“.
„Mnogi su u javnosti popis opisivali kao statističku operaciju, međutim ukoliko uzmemo u obzir nejednaku proporcionalnu zastupljenost u javnom i političkom životu, što se naročito odnosi na romsku zajednicu, mi popis i te kako vidimo kao političku operaciju“, smatra aktivistkinja.
Popis, dodaje, ima „velike implikacije na državne budžete, programe, na učešće u javnom i političkom životu i resurse koji će pripadati svim grupama stanovništva“.
Međutim, kaže da su prethodni popisi bili „negativni“ po Rome, jer, između ostalog, nisu pokazali realan broj pripadnika ove zajednice.
„Postoji nekoliko razloga za to – između ostalog, ugnjetavanje, nepravda, pristasna metodologija popisa, a isto tako i nepostojanje političke moći da Romi mogu da učestvuju u popisivanjima.“
Pošto su, kao grupa građana, „imali kampanju popisa i pratili situaciju“ na terenu, kaže da su njihovi „rani zaključci“ da su napravljeni ozbiljni propusti.
Reljić smatra i da država i Republički zavod za statistiku nisu stvorili uslove da Romi „mogu slobodno da se izjasne na ovom popisu“.
„Samim tim, pitanje je kako će se u narednom periodu kreirati politike za Rome, ako nemamo taj broj koji država uzima u obzir“, dodaje.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
