Oko 15.000 popisivača zakucaće na vrata svakog domaćinstava u Srbiji u narednih mesec dana noseći popisne formulare sa 69 pitanja.
Popis stanovništva trebalo bi da se obavlja na svakih deset godina, poslednji u Srbiji održan je 2011, ali epidemija korona virusa je prošle godine odložila odložila posao Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Popisom su obuhvaćeni svi državljani Republike Srbije, ali i stranci koji su na dužem boravku u zemlji.
- Zašto je popis u Srbiji važan i ko su ljudi koji popisuju stanovnike
- Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom – pet razloga
- Šest kontinenata, 7,7 milijardi stanovnika i jedna planeta
Evo šta treba da znate.
Šta je popis stanovništva?
Popis stanovništva podrazumeva opsežno prikupljanje podataka o svim stanovnicima jedne države i radi se u skoro svim zemljama sveta, uglavnom na deset godina.
To je „najvažniji izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu i stambenom fondu jedne države i, samim tim, predstavlja okosnicu nacionalne statistike“, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku (RZS) na sajtu.
Popisom se utvrđuje tačan broj stanovnika, njihov pol, godine starosti, gde i kako žive, kakvog su bračnog statusa i materijalnog stanja.
Prikupljeni podaci pružaju uvid u tačan broj porodica, stanova i kvalitet života stanovnika jedne države.
„Popis je presek stanovništva u državi, koliko Srbija ima stanovnika“, kaže demograf Vladimir Nikitović za BBC.
Prethodni popisi obuhvatali su i državljane Srbije koji žive u dijaspori, bez obzira kada su tamo otišli, a sada će biti obuhvaćeni samo oni koji borave van Srbije kraće od godinu dana.
Zašto se radi popis stanovništva?
Republički zavod za statistiku koristi ovu metodu za neposredno prikupljanje podataka radi utvrđivanja tačnog broja građana i njihovih potreba, što služi kao osnova za planiranje socijalnih i ekonomskih politika države.
Podaci se statistički obrađuju i koriste za „socioekonomske analize i planiranja na nacionalnom i lokalnom nivou“, piše na sajtu RZS-a.
„Postoje podaci o stanovnicima u raznim bazama državnih institucija, ali oni nisu kompletni, pa se na svakih 10 godina radi ovaj presek i dobija se precizan podatak“, navodi demograf Vladimir Nikitović.
Tako se na osnovu podataka prikupljenih tokom popisa rade analize privrednog i društvenog razvoja zemlje ili migracija. Ovi podaci takođe se koriste za izradu investicionih strategija ili urbanističkih planova.
„Popisi daju mogućnost da stanovništvo ostvari sopstvena prava, a država da ima uvid u potrebe populacije“, pojašnjava Nikitović.
„Sve se ovo radi kako bi stanovnicima bilo bolje, a država bolje funkcionisala“.
Koja su pitanja na popisu?
Na popisnici, formularu u koji se unose podaci o svakom stanovniku, biće 69 pitanja.
To su upiti o ličnim podacima, obrazovanju, bračnom stanju, promenama adrese stanovanja, poslovnom statusu, invaliditetu i prevoznim sredstvima.
Popisivači će postavljati i pitanja o stambenom prostoru i domaćinstvu.
Dok se neka pitanja ne postavljaju mlađima od 12 ili 15 godina, punoletni građani obavezni su da odgovore na 67.
Dva pitanja na koja ljudi ne moraju da odgovore su koje su veroispovesti i nacionalnosti.
Zašto ne mora da se odgovori na pitanja o nacionalnosti i veroispovesti?
Na popisnici koju je pripremio RZS, kod pitanja koje se odnosi na izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti navodi se da „prema članu 47. Ustava Republike Srbije, lice nije dužno da se izjasni“.
Ista napomena stoji i kod pitanja o veroispovesti.
Najviši akt Srbije donet je 2006. godine, a ovi članovi su dodati u svrhu zaštite od diskriminacije na verskoj i nacionalnoj osnovi.
Mogućnost da se ne odrede po nacionalnoj pripadnosti na poslednjem popisu iskoristilo je 160.346 građana, odnosno nešto više od 2 odsto, navodi se u podacima RZS-a.
Kada je reč o onima koji se nisu izjasnili na pitanje o veroispovesti, njih je bilo za 80 hiljada više.
Dakle, ovo je mogućnost za one koji ne pripadaju ni jednoj religiji ili smatraju da ne pripadaju bilo kom narodu – da se tako izjasne.
Na popisu iz 2011. godine, skoro šest miliona stanovnika izjasnilo se kao Srbi, što je 83,32 odsto od ukupnog broja stanovnika.
Prema istom popisu Srbija ima nešto manje od 7,2 miliona stanovnika.
Pravoslavnih hrišćana u Srbiji je 2011. godine bilo nešto više od 6 miliona, odnosno 84.59 odsto.
BBC želi daodgovori na vaša pitanja:Šta želite da znate o popisu stanovništva?
Pošaljite nam vaša pitanja popunjavanjem formulara na OVOM LINKUK
Ako je popis stanovništva, zašto su pitanja o imovini?
Ova pitanja se odnose na vrstu i veličinu stana ili kuće, broj ukućana, broju soba, kupatila i toaleta, da li su stan ili kuća uslovni za život, kao i o vlasništvu.
Popis imovine, podseća demograf Vladimir Nikitović, neizostavni je deo još od prvih statističkih preseka.
„Kao što ljudi žive u nekim prostorima, država mora da vodi računa i o tim objektima jer kada znate dovoljno znate o sistemu kojim upravljate, možete upravljati bolje“, kaže on.
Da li moram da učestvujem u popisu?
Da, prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova.
„Lice koje se obuhvata popisom dužno je da u njemu učestvuje, odnosno, da odgovori na sva popisna pitanja i da na svako da potpune i tačne odgovore“, propisuje član 26. ovog zakona.
Zakonom je propisana i prekršajna odgovornost kao i novčane kazne u iznosu od 20 do 50 hiljada dinara za one koji odbiju da odgovore na pitanja ili daju netačne i nepotpune odgovore.
Šta ako nisam kod kuće?
Popisivači će doći ponovo, a ako i drugi put nikoga ne zateknu, ostaviće pisano obaveštenje o tome da su pokušali da sa vama razgovaraju, kao i broj telefona preko kog mogu da dogovore termin popisivanja, navodi se na sajtu RZS-a.
Pozivi na ovaj broj telefona će biti besplatni.
Šta ako sam van grada ili zemlje?
Umesto đaka i studenata koji se školuju u drugom gradu ili inostranstvu, odgovore na pitanja mogu dati članovi njihovih porodica koji su tu kada popisivač dođe.
Isto važi i za sve koji su zbog posla ili iz bilo kog drugog razloga van grada u vreme popisa.
Svi oni će biti popisani i u mestu gde žive kao „privremeno prisutna lica“, ali će ući u statistiku kao stanovnici mesta gde su prijavljeni.
Kada je reč o onima koji su iz bilo kog razloga van zemlje tokom popisa, podatke mogu dati članovi porodice koji su u Srbiji.
Za odsutne osobe postoji i poseban set pitanja o dužini boravka, prirodi odsustva i koliko planiraju da ostanu van grada ili zemlje.
Ko finansira popis?
„Finansijska sredstva za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine zajednički su obezbedile Republika Srbija i Evropska unija“, navodi se na sajtu RZS-a.
Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku objasnila je za Radio Slobodna Evropa da Evropska unija pokriva oko 40 odsto troškova, a da se preostalih 60 odsto finansira sredstvima iz budžeta Srbije.
Zato se u gornjem desnom uglu na popisnom listu nalazi se zastava Evropske unije, logo projekta #EUzaTebe i napomena da je projekat popisa „finansiran sredstvima Evropske unije i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije“.
Пазите у какав јад и беду је Хилов потрчко претворио Србију, више ни попис становништва нисмо у стању самостално са спроведемо. То је, у ствари „пројекат“ ЕУ који наша држава само спроводи. Не треба се изненадити када нам саопште и да је и предаја КиМ терористима само пројекат. pic.twitter.com/Mz97b4kxD8
— Драган Добрашиновић (@DobrasinovicDr) September 19, 2022
EU za tebe je projekat saradnje Vlade Srbije i Delegacije Evropske unije, a Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU ima prava na korišćenje novca iz pristupnih fondova.
Da li podaci sa popisa mogu da se zloupotrebe?
Ne, čak ni tokom obrade podataka niko neće znati kako ste odgovorili na pitanja.
Iako se uzimaju lični podaci, kada se krene u njihovu obradu, svi popisani stanovnici Srbije dobiće „pseudonime“, kombinaciju brojeva i slova, a njihovi podaci će se na dalje tako obrađivati.
„To je opravdan strah, ali se radi o poverenja u državu i sistem. Ljudi nekad misle i da će im zloupotrebiti matični broj kada im ga traže u policiji ili banci“, kaže kroz smeh Vladimir Nikitović.
„Brojne službe vas na neki način popisuju otkako se rodite, ali i u tim slučajevima, kao i za popis – svi lični podaci su zaštićeni“, dodaje.
Zakon o popisu koji je donet 2020. i dopunjen 2021. sadrži članove o zaštiti prikupljenih podataka.
„Podaci prikupljeni u Popisu koriste se isključivo u statističke svrhe i Republički zavod za statistiku ih ne može ustupati drugim fizičkim i pravnim licima“, navodi se u Zakonu.
Zbirni statistički podaci koriste se u različitim institucijama za izradu analiza i planova.
Od kad se popisuje stanovništvo Srbije?
Od 1961. godine popisi se vrše na deset godina, u skladu sa preporukom Ujedinjenih nacija.
Međutim, prvi popis na ovim prostorima urađen je za vreme kneza Miloša Obrenovića 1834.
Ovaj popis je obuhvatio čitavo stanovništvo izuzev Turaka i Roma, koji su bili izuzeti od plaćanja poreza u Kneževini Srbiji.
Do 1910. popisi su rađeni najčešće na svakih pet godina.
Sledeći popis u Srbiji je bio kada je ona bila deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921, a u Kraljevini Jugoslaviji održan je samo jedan popis 1931.
Sledeći popis je planiran 10 godina kasnije, ali zbog početka Drugog svetskog rata, on nije održan.
U novonastaloj socijalističkoj Jugoslaviji održan je „skraćeni“ popis 1948. kako bi se utvrdila ratna šteta.
Prvi kompletni popis nakon Drugog svetskog rata održan je 1953.
Od 1961. do 1991. i raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, održan su četiri popisa u razmaku od 10 godina.
U Saveznoj Republici Jugoslaviji, planirani popis 2001. odložen je za 2002. u Srbiji, a u Crnoj Gori za 2003.
Poslednji popis stanovništva u Srbiji je održan 2011.
Kao i na prethodnom popisu, nije obuhvaćena teritorija Kosova, a Albanci u opštinama Bujanovac i Preševo na jugu Srbije bojkotovali su popis.
Izvor: sajt Popis 2022
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
