Popis u Crnoj Gori: Najbrojniji Crnogorci i pravoslavci, najzastupljeniji srpski jezik

Posle deset meseci čekanja i niza nesuglasica glavnih političkih aktera, Crna Gora je dobila rezultate popisa stanovništva, prvog posle 13 godina.

Njihovo objavljivanje odlagano je više puta posle popisivanja u decembru 2023. zbog niza neuspešnih tendera za softver koji omogućuje obradu podataka i njihovu javnu proveru, kazali su iz Uprave za statistiku Crne Gore (Monstat).

Udeo Crnogoraca, najbrojnije etničke grupe, opao je u odnosu na prethodni popis iz 2011, dok je Srba i Bošnjaka više, pokazuju rezultati.

Jedini pobednik popisa je „građanska, evropska Crna Gora“, ocenio je premijer Milojko Spajić, dok iz opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) kažu da se podaci ne razlikuju značajno u odnosu na prethodna dva.

• Zašto popis u Crnoj Gori izaziva napetosti
• Završen popis na Kosovu, prvi put pitanja i o ‘ratnoj odšteti’
• Popis stanovništva: Srpskim priča 84 odsto ljudi, ateista u Srbiji oko jedan odsto

Od ukupno 667.650 popisanih, Crnogoraca je više od 41 odsto (256.436) i to je najbrojnija etnička grupa u zemlji.

Srba ima 205.370 ili gotovo 33 odsto, četiri odsto više nego pre 12 godina, a na trećem mestu su Bošnjaci kojih je 58.956 ili oko 9,5 odsto, što je za jedan procentni poen više nego 2011, objavio je Monstat.

Albanci čine gotovo pet odsto stanovnika Crne Gore (30.978), a Rusa ima 12.824 ili više od dva odsto, 10.162 ili oko 1,6 odsto izjasnilo kao Muslimani.

Gotovo tri odsto stanovnika nije želelo da se izjasni po nacionalnoj pripadnosti.

Rezultati popisa mogli bi da dovedu i do sporova oko statusa srpskog jezika u Crnoj Gori, jer su pokazali da je on u toj zemlji najzastupljeniji i njime se služi više od 43 odsto stanovnika.

„Položaj srpskog jezika ne sme se zanemarivati“, već bi trebalo da formalno postane službeni jezik u državi, uz crnogorski, kaže Marko Milačić, predsednik Prave Crne Gore, parlamentarne stranke bliske Beogradu.

Crnogorski jezik govori više od 36 odsto, a koriste se i bosanski (više od šest odsto), albanski (više od četiri odsto), ruski (više od dva odsto) i srpsko-hrvatski (oko 1,5 odsto), a manje od dva odsto se nije izjasnilo.

Veroispovest je bila još jedna tema rasprava u Crnoj Gori uoči i tokom popisa, koji je pokazao da pravoslavni hrišćani sa više od 71 odsto čine većinsku versku grupu u Crnoj Gori.

Gotovo 20 odsto stanovnika ispoveda islam, više od tri odsto je katolika, a ateista više od dva odsto.

U Crnoj Gori živi više žena (316.826 ili 50,8 odsto) nego muškaraca (306.807 ili 49,2 odsto), a prosečna starost stanovnika je 39,7 godina, navodi se u saopštenju Monstata.

Povećanje prosečne starosti stanovništva u ovoj balkanskoj zemlji je zabrinjavajuća, posebno zato što je do nje došlo uprkos doseljavanju mlađeg stanovništva iz inostranstva, izjavio je premijer Spajić.

Podaci su pokazali da mladi „sve više beže u inostranstvo kako bi omogućili bolji život, te da država ne preduzima gotovo ništa da motiviše omladinu da ostane u zemlji“, kazali su iz političkog Pokreta Naprijed.

Iz Monstata su prošle nedelje saopštili da nije bilo žalbi stanovništva na tačnost podataka o verskoj i nacionalnoj pripadnosti.

Popis i polemike

Posle predsedničkih i vanrednih parlamentarnih izbora, popis stanovništva bio je glavna politička tema u Crnoj Gori prošle godine, a kao i u izbornoj kampanji, poruke sa bilborda i plakata upućivale su stanovništvo kako da se popiše.

Cilj popisa bio je pokušaj povećavanja „statističkog izraza srpske zajednice“, sa idejom da Crna Gora „treba da postane prvi dodatni deo ‘srpskog sveta'“, izjavio je Milo Đukanović, bivši predsednik zemlje i nekadašnji lider DPS-a.

„U prvom planu je da se dokaže da je Crna Gora srpska država. Crnogorski nacionalni identitet je na udaru jer se time utire put za rušenje crnogorske nezavisnosti“, kazao je.

DPS će „na svakom koraku opstruirati popis“, a Đukanović ima „iracionalni strah od porasta broja Srba na popisu“, rekao je u decembru, prilikom početka popisa, Milan Knežević, jedan od lidera parlamentarne liste „Za budućnost Crne Gore“, bliske zvaničnom Beogradu.

Knežević je kritikovao i Monstat zbog odlaganja objavljivanja rezultata.

„Izgleda nekom ne odgovara ono što je dosad izbrojao“, rekao je u julu.

Pitanja nacionalnog opredeljenja, veroispovesti i jezika bili su glavni uzroci napetosti, ocenila je uoči popisa Ana Nenezić iz Centra za monitoring i istraživanja (CEMI) za BBC na srpskom.

„Još od sticanja nezavisnosti 2006. godine, upravo su to pitanja koja suštinski dele crnogorsko društvo, a najčešće ih koriste partije koje nemaju izgrađen program ili da ponude nešto novo“, kazala je tada politikološkinja.

Popisi u regionu

U Bosni i Hercegovini je prvi i poslednji popis od kraja krvavog sukoba devedesetih održan 2013. godine.

Tenzija je takođe bilo po pitanju nacionalnosti, vere i jezika, a novi popis Bosna i Hercegovina ne uspeva da organizuje već nekoliko godina.

U Severnoj Makedoniji, popis je često sporan zato što je potrebno da nacionalna zajednica čini 20 odsto stanovništva da bi neki jezik bio službeni na opštinskom nivou što, pored makedonske, ispunjava samo albanska zajednica.

Posle odlaganja i nesuglasica u više navrata, održan je i popis na Kosovu 2024. godine, koji je bojkotovala većina stanovnika četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]