Slike podivljale vodene stihije koja nosi pred sobom kuće i automobile i tera ljude u bekstvo ovaj put nisu došle sa holivuskog filmskog platna već iz stvarnog života stanovnika Nemačke, Austrije i Belgije.
U Srbiji su mnogima probudile traumatično sećanje na poplave iz 2014. u Obrenovcu u kojima je, prema zvaničnim podacima, stradalo 33 ljudi.
Razloga za tu vrstu straha nema, tvrde stručnjaci, iako je sredinom jula u manjem obimu došlo do izlivanja pojedinih reka – najgore je bilo u Petrovcu na Mlavi i Čačku
„Nema razloga za paniku – nemoguće je ponavljanje austrijskog i nemačkog scenarija kod nas“, kaže za BBC na srpskom hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Dejan Vladiković.
U razarajućim poplavama koje su prošle nedelje pogodile delove Nemačke, Austrije Belgije i Holandije na slivu reka Rajna i Mas, poginulo je najmanje 196 ljudi.
„U Srbiji postoji opasnost samo od lokalnih bujica usled jakih lokalnih pljuskova“, kaže metereolog Branko Sparavalo za BBC na srpskom.
Na snazi je još danas upozorenje RHMZ za male bujične tokove u zapadnom (Jadar, Kolubara), centralnom (Crnica, Lepenica, Lugomir, Resava, Ravanica) i istočnom (Mlava, Timok) delu.
- Pet godina od poplava: Bujica vode, ali i „kriminalnog nemara“
- Katastrofalne poplave u Evropi: Broj žrtava porastao na 196, javnost pita – zašto Nemačka nije bila spremna
- Kad se voda povukla u Nemačkoj: „Moj grad izgleda kao bojno polje“
Vladiković kaže da su korita reka u Srbiji mnogo šira, a da su zbog nedavnog toplotnog talasa vodostaji niski i zemljište isušeno.
„Vrh talasa poplava koje su se dogodile u Bavarskoj i Austriji ide ka nama, otprilike će biti 25. jula, ali neće biti prevaziđene ili će biti blago dostignute granice redovne odbrane“, navodi.
U utorak, 20. jula, završava se period nestabilnog vremena, a sledi porast temperature, pokazuje prognoza Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
„Urbane poplave“
Aleksandaru Arnautoviću iz Šapca dvorište kuće je potpuno poplavljeno u petak, 16. jula, posle velikih padavina.
U nekim delovima i do 18 centimetara dubine.
„Falilo je pola centimetra da voda krene u šupu gde se nalaze dva frižidera i zamrzivač.
„Sva sreća pa je kiša stala na vreme“, kaže on za BBC na srpskom.
Ističe da se dvorište nije plavilo u toj meri ranije i tvrdi da je situacija promenjena izgradnjom nove zgrade na parceli pored.
„Pre se tu nalazila jedna mala kuća sa travnatim dvorištem od šest ari i kada bi padala obimna kiša, zemlja bi sve upila“, objašnjava.
Brine se da će to sada stalno da se dešava i da ga čekaju veliki problemi.
Vladiković navodi da su ovakvi slučajevi česti.
Kaže da sve poplave koje su vezane za autoput, infrastrukturne objekte ili objekte koji su u gradu nazivaju urbane poplave.
„To je posledica mnoštva asfalta i betona, a kad imate loše rešenu kišnu kanalizaciju do toga, nažalost, mora doći“, navodi.
Tako se u nedelju bujica sa brda slila na autoput Niš-Pirot, a došlo je i do odrona na pravcu Bela Palanka-Pirot kada je saobraćaj zaustavljen.
Takođe, mnogi gradovi pate od čestog plavljenja ulica kada naiđe veliki pljusak.
To se desilo i u Beogradu kada je u nedelju potopljeno naselje Vojvode Vlahovića, a stanovnici su rekli da se to ponavlja „zato što problem kišne i fekalne kanalizacije nije rešen“.
Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević rekao je nedavno za televiziju N1 da je „Srbija spremnija za poplave nego 2014, ali da još nije spremna“.
„Jačana je infrastruktura i izgrađeni su potpuno novi objekti. Vrednost realizovanih investicija je 130 miliona evra.
Privodi se kraju ciklus vredan 10 miliona evra ulaganja u lokalne vodotokove, a u toku je realizacija investicionog ciklusa od 10 miliona evra u republičke vodotokove“, rekao je Blagojević.
- Poplave na jugu Srbije – voda se povlači, bez struje 10.000 domaćinstava
- Najmanje 100 ljudi poginulo u poplavama u Indoneziji i Istočnom Timoru
- Smrtonosni tornado opustošio češka sela
Lokalne bujice
Vode se dele na one prvog i drugog reda.
U prve spadaju velike i srednje reke, a o njima brine Republička direkcija za vode i preduzeće Srbijavode.
Druge čine manje reke, potoci, odnosno bujični vodotoci i u nadležnosti su lokalnih samouprava.
Vladiković kaže da je lakše najaviti izlivanja na velikim i srednjim rekama.
„Vode drugog reda su kritične zbog njihove prirode. Burno reaguju, isto tako se povuku i naprave užasnu štetu“, navodi.
Tako, na primer, potok može da poraste i do nekoliko metara.
„Bujičnih vodotokova kod nas ima između dvanaest i dvanaest i po hiljada, a čak i mnogo razvijenije države ne mogu da izađu na kraj sa tim“, kaže Vladiković.
Tvrdi da je najavljivanje bujičnih poplava u stvari najteži vrsta hidrološkog prognoziranja.
Meteorolog Sparavalo objašnjava da su lokalne bujice ograničene kratkotrajne poplave vezane za jake lokalne pljuskove i veliku količinu padavina za kratko vreme na relativno malom području.
Navodi da takve bujice po pravilu traju kratko, nekoliko časova ili najviše jedan dan, a karakteriše ih velika brzina kojom se voda kreće.
Hidrometeorološki zavod je ipak na oprezu.
„Česte su letnje nepogode prilikom kojih se izluči ogromna količina padavina na jednom potezu, dok mesto udaljeno pet kilometara ostane skoro skroz suvo“, objašnjava Vladiković.
Kaže da se to desilo u noći između subote i nedelje u Petrovcu na Mlavi, kada se velika količina vode slila sa okolnih brda.
U tom mestu je 18. jula proglašeno vanredno stanje.
Vladiković kaže da je prethodnih dana, u zavisnosti od regiona, palo između 50 i 150 litara kiše po kvadratu.
Za razliku od voda drugog reda, Sparavalo navodi da izlivanje većih reka može potrajati danima.
„To je već posledica dugotrajnijih i obilnijih padavina na širokom području slivova reka, nekada u kombinaciji sa naglim topljenjem snega, u zavisnosti od sezone.
„Ove poplave se mogu na vreme prognozirati i na taj način smanjiti šteta pravovremenom zaštitom“, navodi.
Najveći talas poplava je pogodio Srbiju, ali i region Balkana u maju 2014. godine, a najteže je stradao Obrenovac.
Vladiković navodi da je RHMZ tri dana pred katastrofu u tom gradu izdao upozorenje na obimne padavine i mogućnost izlivanja.
„Određene službe to uopšte nisu uzele u obzir, to se desilo i sa nedavnim poplavama u Evropi“, kaže.
Ključno je uvek pratiti kad postoji šansa za izlivanje i kada su rizici veći.
„Poplava ipak ne dolazi toliko iznenada – uvek može da se najavi“, navodi Vladiković.
On je i koordinator za hidrološke prognoze ranih najava i upozorenja RHMZ-a.
Šta raditi ukoliko se nađete u poplavljenom području?
Dva najčešća scenarija su da se nađete u prevoznom sredstvu ili stambenom objektu.
Ukoliko se nalazite kod kuće, najbolje je da tu i ostanete, kaže spasilac Gorske službe spasavanja Branislav Ćurčin za BBC na srpskom.
„Potrebno je popeti se na neku veću etažu“, navodi on.
Vladiković kaže da je najbolje otići na krov, ukoliko je moguće i čekati pomoć koja uglavnom stiže helikopterom ili čamcima.
„Obavezno se sklanjati iz podruma i nižih delova“, savetuje.
Ćurčin kaže da niko ne bi trebalo da se kreće kroz vodu, ma kakva ona bila.
„Podzemne vode umeju da podignu šahtove, dešavalo se da ljudi upadnu u njih.
„Potrebno je svega oko 20 centimetara vode u pokretu na betonu da pomeri ceo auto od tonu i po, tako da je sa ljudima još lakše“, objašnjava on
Asfalt se, kada postoji voda koja se kreće, ponaša kao led i veoma je teško ostati na nogama.
„Ukoliko napuštate kuću obavezno je isključiti struju i plin i obavestiti vatrogasno-spasilačke timove o potrebnoj evakuaciji“, kaže.
Jedna od zabluda jeste da je vodu moguće preći automobilom.
„Najbolje je ni ne pokušavati, već se okrenuti i vratiti, a ukoliko to nije moguće, treba ostati na ivici vode“, kaže.
Hidrolog Vladiković ističe ljudi treba da napuste vozilo ako nemaju gde da ga pomere.
„Kuće odlaze kao na ledu, nestaju čitava naselja“, navodi.
Ranko Demirović, koordinator programa za delovanje u nesrećama Crvenog krsta Srbije, je za televiziju N1 iobjasnio da bi svako domaćinstvo trebalo da ima torbu u slučaju prirodnih nepogoda kao što su poplave i oluje, ali i urušavanje zgrade.
„Torba treba da sadrži baterijsku lampu, radio, set prve pomoći, osnovne potrepštine, lična dokumenta, sredstva za higijenu, vodu“, navodi.
Zbog čega dolazi do poplava?
Metereolog Sparavalo kaže da su osnovni uzrok velike količine padavina koje zemljište ili kanalizacioni sistem u gradovima ne može da apsorbuje u kratkom vreme.
Kaže da stanje sada nije alarmantno i da se poplave dešavaju s vremena na vreme.
„Međutim, činjenica da globalno otopljavanje dovodi do povećanja vlage u vazduhu prema mnogim stručnjacima znači i više padavina u narednim decenijama.
„To znači povećanje ekstremnih epizoda sa velikim količinama padavina, pa je samim tim i ugroženost od poplava veća“, navodi.
- Nauka je zakazala – nije predvidela poplave i velike vrućine
- „Bogovi su ljuti“ – kako klimatske promene utiču na istočnu Afriku
- Klimatske promene prete da unište svetsku kulturnu baštinu u Africi
Vladiković ističe da je još jedan od razloga za problem sa poplavama to što su reke „postale kolektori za školjke automobila i staru belu tehniku“.
„Ta neodgovornost je užasna, a dodatno, dozvoljeno je da se poljoprivredni i stambeni objekti nalaze u koritu reke“, navodi.
Kaže da to ne bi smelo da se radi zato što je u tom slučaju odbrana od poplave nemoguća, a ljudi su dovedeni u potencijalnu opasnost.
„Živeti i raditi pored reke je divno, ali ne po svaku cenu – onaj ko nije na bezbednoj udaljenosti uvek je u opasnosti“, kaže.
Zato je važno da lokalno stanovništvo shvati značaj toga i da moraju da prate sve najave relevantnih organizacija, agencija i servisa koji veoma dobro obavljaju posao.
Kaže da je još veći problem nestanak vegetacije.
„Postoji dosta mera za zaštitu od poplava kao što je izgradnja antierozionih i antibujičnih građevina, ali i pošumljavanje.
„U prethodnim decenijama je nestalo mnogo šume, a kada zemljište ostane golo postane veoma izloženo eroziji i ispiranju“, navodi.
Objašnjava da kada voda padne na takvo područje, ponašao se kao da je na asfaltu – veoma brzo teče.
„To zahteva promenu politike, negovanje šuma, pošumljavanje predela gde ih nema, ali i još mnogo mera da bismo stigli do stadijuma da budemo potpuno mirni“, zaključuje on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
