Poplave u Srbiji: Kako obnoviti život i osušiti kuću, četvrti put u sedam godina

Mira Pešić iz Adrana kod Kraljeva neguje prelepe muškatle.

„Krivo mi je što niste ranije došli da vidite – pričaju mi da je ovo jedno od najlepših dvorišta“, kaže ona.

Načičkani crveni cvetovi prelivaju se iz saksija na belom simsu.

Iza crvenih muškatli, kroz prozorsko staklo, vidi se unutrašnjost dnevne sobe porodice Pešić u kojoj sada stoje komadi nameštaja naslagani jedan na drugi, sve do plafona.

Ispod prozora je nekoliko saksija cveća koje se ne može prepoznati od sivkastog skorelog mulja.

Prošlo je sedam dana od kada je kroz kuću i imanje porodice Pešić prošla voda iz Zapadne Morave.

• Borba sa poplavama u Srbiji: Vanredna situacija u 56 opština, Vučić traži odgovorniji pristup Vlade
• Od sirene do SMS poruke: Da li na Balkanu funkcioniše sistem za upozoravanje na nepogode
• Kolika je opasnost od poplava u Srbiji i kako se zaštititi

„Ovo je peti put da nas plavi, a četvrti put da ulazi u kuću od 2014. godine“, kaže Mirin sin Nikola dok sedamo na trem letnje kuhinje.

Okolo su stvari koje se i dalje suše, što ne smeta sivkastim mačićima da se izležavaju na njima.

Po dvorištu se širi miris rečnog mulja.

„Kad noću počne kiša, čujem je kako udara u oluke.

„Probudi me i ne mogu da nastavim da spavam. Čekam šta će da bude – nije to namerno, valjda viša sila“, priča Nikola.

Njegova majka dodaje: „Krene kiša, krene želudac da radi“.

Kao kiša oko… Kraljeva

U Kraljevu je sredinom juna kiša padala skoro konstantno.

Pored poplavljenih kuća, oštećena su i dva mosta – u selima Adrani i Mrčajevci – pa je jedan od prilaza gradu odsečen.

Kraljevo je bilo jedna od 56 opština u Srbiji u kojima je tada proglašena elementarna nepogoda od poplava.

Radi se o mestima „gde je registrovano plavljenje usled izlivanja reka ili usled neadekvatnog apsorbcionog kapaciteta kanalizacione mreže“, objašnjava Marko Blagojević, ministar za javna ulaganja, za BBC na srpskom.

Julske kiše došle su posle poplava iz januara.

Vremenski uslovi su se izmenili, te treba da se naviknemo na sve češće intenzivne padavine, kaže klimatolog Vladimir Đurđević.

„Teško je svaki pojedinačni događaj povezati sa klimatskim promenama.

„Klima, međutim, jeste promenjena tako da su šanse za poplave veće“, kaže Đurđević.

On upozorava da ćemo i narednih decenija svedočiti istim vremenskim ekstremima.

Analize ekonomskih posledica klimatskih promena pokazuju da poplave i suše Srbiju mogu koštati od 1,2 do 6,8 odsto BDP u periodu od 2020. do 2040. godine.

„Država na to mora da se spremi“, smatra Đurđević.

Blagojević ističe da je u Srbiji od 2014. godine „mnogo urađeno“, te da je uloženo 20,9 milijardi dinara – najviše u Valjevo i okolinu, a najmanje u Brus.

„Kada se pogledaju pojedinačni projekti, najviše novca je uloženo na reci Kolubari u različitim mestima“, kaže, ali upozorava da „ima još posla“.

Taj posao, smatra profesor Ratko Ristić, treba pre svega da bude u smeru regulacije bujičnih potoka, te da je jedina prava zaštita prevencija.

„Bujični tokovi se formiraju za kratko vreme i imaju ogromnu kinetičku energiju.

„Mogu da ruše mostove, nose automobile, kamione, a čovek koji se nađe u takvoj masi ima male šanse da preživi“, kaže Ristić, profesor na Šumarskom fakultetu.

Pogledajte video:

‘Ovce smo sklonili na tavan’

Prekoputa kuće porodice Pešić izbačena je poveća hrpa stvari natopljenih vodom – laminat, tepih, džakovi puni sitnica koje su stradale.

Nikola kaže da je jedna gomila već odvezena na deponiju.

Zemlja je i dalje vlažna, a prozori i vrata na kući širom otvoreni.

Trag od vode širi se zidovima, u čijim se uglovima kruni malter.

Dok Nikola pokazuje kako je voda došla do nešto manje od pola metra od poda, čuje se ujednačeno zujanje kalorifera koji sporo izvlači vlagu.

Stvari, naslagane jedne na druge, odignute od poda, čekaju u sredini soba.

Ovo je četvrti put da je voda ušla u kuću porodice Pešić.

Nikola priča da je najteže bilo 2014, kada je voda skoro prekrila radijatore.

Nakon toga, 2016. i 2020. godine, kuća je bila poplavljena.

„Mi smo već uigrani.

„Kad krene voda, majka podiže te lakše stvari, a otac i ja spašavamo stoku“, priča Nikola.

Tog 16. juna prvo je nadošla Musina reka, koja protiče na 300 metara od kuće.

Upravo je ova reka, u kojoj je voda do članaka veći deo godine, odnela deo mosta na putu Čačak-Kraljevo.

Voda iz Musine reke došla je 16. juna nadomak Nikoline kuće.

Naredne noći izlila se i Zapadna Morava.

Porodica Pešić i još desetak okolnih kuća bili su okruženi vodom sa svih strana skoro dva dana.

„Najveći stres je da obezbedimo stoku.

„Kad voda probije, nemaš gde da ih izvedeš. Mi smo četrdesetak ovaca ove godine podigli na tavan“, priča Nikola.

Naredna dva dana dolazili su vatrogasci da ih čamcima prebace kako bi mogli da nahrane ovce.

Vatrogasci su ujedno, kako kažu, bili prva i jedina pomoć tih dana.

„Zvali smo različite brojeve telefona te večeri kad je krenula voda, ali nam se niko nije javio.

„Niko nas nije pitao kako smo, da li nam nešto treba. Niko nas nije upozorio da voda dolazi, nego smo sami videli“, priča Mira.

U zaseoku gde žive ima još desetak domaćinstava, a u nekima stari ljudi žive sami.

„Oni nisu ništa ni mogli da spasu od stvari.

„Komšija od 90 godina je otišao na sprat, druga starija komšinica je morala na tavan“, kaže Nikola.

Ovaj dvadesetšestogodišnjak, diplomac Poljoprivrednog fakulteta, ne može da proceni kolika je šteta.

Redom nabraja: poplavljena kuća, letnja kuhinja, štala, radionica, tri tone skladištenog kukuruza i pšenice.

Dva plastenika su mu uništena, a pod vodom su i tri hektara njiva pod kukuruzom i pšenicom.

Posle prethodnih poplava, kaže, dobili su pomoć od 200,000 dinara, ali to nije bilo dovoljno da pokrije štetu.

„Meni je poljoprivreda jedini izvor prihoda“, priča Nikola, koji trenutno obrađuje 13 hektara zemlje.

Sa poplavama i sušama koje se smenjuju, kaže da je rad postao „neprestana borba bez mnogo matematike“.

„Svaki put prolazimo kroz isto.

„Svaki put blato, mulj, voda, stres, traume. Jedne godine bude bolje, druge nemaš aman ništa – šta da ti kažem, ništa lepo“, priča Nikola.

Srbija se zagreva dvostruko brže od svetskog proseka

Sredinom juna u Kraljevu je gotovo svakoga dana padala kiša.

Iako količina dnevnih padavina nije bila velika, kao u drugim mestima poput Kuršumlije, gde se u jednom danu sručilo 50 milimetara kiše, voda se izlila i iz potoka i iz reka.

„Broj dana sa ekstremnim padavinama u Srbiji dvostruko je veći nego pre pedesetak godina“, kaže profesor Fizičkog fakulteta Đurđević, podsećajući da su maj i jun najkišniji meseci u zemlji.

Dok je u svetu prosečna temperatura porasla za jedan stepen u poređenju sa krajem 19. veka, u Srbiji je toplije za 2,5 stepena nego pre 150 godina, kaže ovaj klimatolog.

„To je dramatična promena.

„Mi se dva puta brže zagrevamo nego što je globalni prosek“, upozorava Đurđević.

Objašnjava da „toplija atmosfera ima veći rezervoar u koji može da smesti vodenu paru“, tako da je „trenutno u atmosferi u proseku sedam odsto više vodene pare nego ranije“.

„Kada treba da dođe do padavina, atmosfera u startu ima ima više ‘goriva’ iz koga pravi kišu.

„Zato za kraće vreme može više kiše da padne, što onda i stvara veći rizik od poplava“, kaže.

Istraživanja potvrđuju da budućnost donosi slične događaje.

Analiza ekonomskih aspekata klimatskih promena u Srbiji pokazuje da će povećanje temperature za jedan stepen do 2040. smanjiti bruto društveni proizvod zemlje za 1,2 odsto, odnosno 15,465 milijardi dolara za dve decenije, u odnosu na onaj koji bi bio postignut da nema zagrevanja.

Đurđević podseća da zagrevanje od jednog stepena predstavlja najoptimističniji scenario ako do sredine veka dođe do prestanka korišćenja fosilnih goriva.

„Mi danas upoređujemo stanje sa 1980-im pa kažemo ‘koliko je nekad bilo snega’.

„Oni koji budu živeli 2040. pričaće ‘Eh, kako je bilo 2020′“, kaže profesor.

Praćenja Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu u Beogradu pokazala su da su od 17. maja do 17. juna zabeležene poplave, bujice i plavljenje ulica u 82 opštine.

„Polovina Srbije se suočila sa poplavama.

„Mislim da ne shvatamo razmere ovih događaja i da imamo iskrivljenu sliku da je problem manji nego što jeste, a da ljudi nisu dobili adekvatnu pomoći“, kaže Đurđević.

Dve trećine oštećenja u tri grada

Podaci o šteti nastaloj u poslednjim poplavama još se prikupljaju.

Elementarna nepogoda poplava proglašena je u 56 lokalnih samouprava.

Do sada prikupljeni podaci pokazuju da je najviše štete na stambenim objektima bilo u Jagodini (526), Kragujevcu (400) i Kraljevu (150).

„U 26 od 56 lokalnih samouprava prijavljeni su oštećeni stambeni objekti.

„Sad su u većoj meri pogođene opštine koje nisu ranije bile ‘poznate’ kao opštine sa velikom štetom“, kaže Blagojević.

Stradali su i pešački i mostovi na lokalnim putevima u 25 opština.

Država je do sada odvojila 500 miliona dinara pomoći za sanaciju štete na stambenim objektima, navodi se u uredbi Vlade Srbije.

Ministar Goran Vesić ranije je izjavio da je šteta na infrastrukturi koja je u nadležnosti države između dve i 2,5 milijardi dinara.

„Padavine su bile drugačije lokalizovane.

„Tamo gde su nakon poplava iz prethodnih godina identifikovani rizici, urađene su i investicije da se rizici smanje“, kaže Blagojević.

Prema podacima njegovog ministarstva, od 2014. godine u preventivnu infrastrukturu uloženo je blizu 19,7 milijardi dinara u 98 opština.

„Značajan posao je urađen na velikim rekama koje su u nadležnosti Republike.

„Nama sada veći problem prave lokalni potoci kojih ima 11,000. To je ogroman posao, ali posao kojim se bavimo“, dodaje Blagojević.

On zaključuje da je „mnogo urađeno, ali da treba još više“.

Bujični potoci moraju da se reše

Da je od 2014. urađeno mnogo, ali „ne dovoljno“ smatra i profesor Ristić.

Osnovni problem je, smatra, što padine slivova nisu obrasle kvalitetnom vegetacijom, a zemljište degradirano usled erozionih procesa.

Zbog toga voda počinje nekontrolisano da otiče po padinama kada se sruči velika količina kiše.

„Umesto da vegetacija zadrži vodu ili da zemljište upije vodu, brzo dolazi do zasićenja kapaciteta“, kaže Ristić.

Velika količina erozivnog materijala pokreće se zajedno sa vodom i formiraju se bujični poplavni talasi, koji su veoma destruktivni.

„Na nekim vodotokovima, koji obično imaju nivo vode do 20 centimetara, za dva-tri sata stvori se vodeni zid visine pet-šest metara.

„On se kreće brzinom od 10 do čak 20 metara u sekundi i ima neverovatnu snagu“, navodi profesor.

Sve to dešava se u roku od par sati i nemoguće je izdati rana upozorenje pa je jedini odgovor „najviši mogući stepen prevencije“.

„To znači da na rizičnim slivovima ne smemo dopustiti degradaciju šuma i zemljišta.

„Treba uspostaviti i terasiranje terena radi ublažavanja nagiba i posaditi drveće koje čvrsto drže zemljište“, dodaje on.

Neophodna je i sanacija sistema jaruga, stvaranje uslova da poplavni talasi mogu da prođu kroz naseljena mesta, zabrana gradnje u plavnim zonama, i bacanje smeća u reke.

„Potrebni su i sistemi takozvanih bujičarskih pregrada.

„To su mali objekti visine tri do pet metara koji mogu da zadrže erozioni materijal i smanje destruktivnu moć kinetičke energije“, kaže Ristić.

Sve to je, prema njegovom mišljenju, posao koji bi koštao državu između 60 i 90 miliona evra, što Srbija „ima“, ali da bi odluke o trošenju novca trebalo da donose stručnjaci.

Procvetaće nove muškatle

Nikola i njegova majka Mira kažu da ni sami nisu sigurni zašto se poplave ponavljaju u njihovom zaseoku.

Oni objašnjavaju da im je voda dolazila iz Musine reke, jer je most, koji je sada srušen, pravio usko grlo pa oticanje nije bilo moguće.

„Ja i volim što je taj most sada srušen, da ga urade ponovo kako treba“, kaže Mira.

Nikola strahuje da je voda iz Zapadne Morave, udaljena kilometar od njihove kuće, nadošla zbog izgradnje dela Moravskog koridora u blizini, koji je, kako kaže, zauzeo veliku površinu.

Ministar Blagojević kaže da nema informacija o uzroku poplava u Adranima.

U Kraljevu je do sada uloženo šest miliona evra u zaštitu od poplava, što je umanjilo oštećenja.

Poplave u ovom gradu se ponavljaju usled izgradnje u plavnim područjima visokog rizika, nedovoljno kvalitetne ili neadekvatne zaštitne infrastrukture, kao i neadekvatne postojeće komunalne infrastrukture, navodi se u pisanim odgovorima za BBC na srpskom iz gradske uprave Kraljeva.

Dodatni razlozi su i geomorfološki uslovi terena, kao i izmenjeni klimatski uslovi, kažu.

Kuće u Adranima, gde je dom Pešića, nalaze se u plavnoj neštićenoj zoni Zapadne Morave i podložne su plavljenju.

„Prodor vode u levo priobalje Musine reke desio se zbog neadekvatnih hidrauličkih karakteristika mosta na magistralnom putu Mrčajevci-Kraljevo, koji je u ovoj poplavi i srušen.

„Dodatni problem… nastao je zbog nasipa auto-puta Moravskog koridora, koji je sprečio blagovremeno oticanje vode ka Zapadnoj Moravi“, navodi se u odgovorima.

Iz gradske uprave kažu da „očekuju da će izgradnjom auto-puta Moravski koridor problem plavljenja područja Adrana od reke Zapadne Morave biti rešen“.

Nikola i Mira Pešić nadaju se trajnom rešenju i u njihovom zaseoku.

„Jeftinije bi bilo da je to ranije urađeno nego da nam se stalno isplaćuje šteta“, kaže Mira dok sa suprugom i sinom raščišćava nered od poplava.

Veruje da će ubrzo sve biti kao pre poplava.

„A tad da dođete da vidite kako je kod nas lepo.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]