Poplave u Veneciji: „Grad je na kolenima“

Delovi Venecije su potpuno potopljeni usled najveće plime koja je pogodila ovaj italijanski grad u poslednjih 50 godina.

Gradonačelnik Luiđi Brunjaro tvrdi da je do poplave došlo zbog klimatskih promena.

„Sada će Vlada morati da nas čuje. Ovo su posledice klimatskih promena… Cena će biti visoka,“ napisao je Brunjaro na Tviteru i dodao da će voda ostaviti „trajni trag.“

Voda je dostigla visinu od 1.87 metara, pokazuju podaci centra za praćenje plime. Od kako su merenja započeta 1923. godine, plima je samo jednom bila viša kada je dostigla visinu od 1.94 metara 1966. godine.

Fotografije ispod prikazuju potpuno poplavljene popularne turističke lokacije i ljude koji se probijaju kroz ulice posle oluje koja je pogodila Veneciju.

Trg Svetog Marka – jedan od najnižih delova grada – bio je jedan od najteže pogođenih područja. Crkva Svetog Marka je, prema podacima, poplavljena šesti put u prethodnih 1.200 godina.

Pierpaolo Kampostrini, član saveta Svetog Marka, izjavio je da su se četiri od tih šest poplava dogodile u poslednjih 20 godina.

Brunjaro kaže da je čuvena bazilika „ozbiljno oštećena“. Kripta je potpuno potopljena i strahuje se da je voda oštetila stubove.

Ljudi širom grada su se probijali kroz poplavljene ulice.

Dve osobe su poginule na ostrvu Pelestrina, uskom pojasu zemlje koji razdvaja Venecijanski zaliv od Jadranskog mora. Jednog čoveka je udarila struja dok je pokušavao da upali pumpu u kući, a druga osoba je pronađena mrtva na drugoj lokaciji.

Gradonačelnik Venecije već je najavio da će proglasiti stanje katastrofe i upozorio da će poplave ostaviti „neizbrisiv trag“.

„Situacija je dramatična. Tražimo od vlade da nam pomogne“, napisao je na Tviteru.

Veliki broj lokala je pogođen poplavama. Stolice i stolovi su plutali ispred kafića i restorana.

Radnici u prodavnicama su pokušavali da pomere robu što dalje od vode kako bi sprečili dalju štetu.

„Grad je na kolenima“, rekao je jedan prodavac za italijanski javni servis RAI.

Tri broda su potonula, ali su turisti nastavili razgledanje grada najbolje što su mogli.

Jedan par iz Francuske je izjavio za novinsku agenciju AFP da su „praktično plivali“ nakon što su se prevrnule neke od drvenih platformi koje su postavljene u delovima grada sklonim poplavi.

U sredu ujutru, veliki broj čamaca bio je nasukan.

Projekat zaštite grada od poplava je pokrenut 2003, a obeležili su ga ogromni troškovi, skandali i odlaganja.

Ograde koje bi trebalo da grad odbrane od poplava testirane su 2013. godine. Iz italijanskog ministarstva infrastrukture su najavili da će sistem odbrane od poplava na koji su već potrošene milijarde evra, biti predat venecijanskim gradskim vlastima 2021. nakon „finalnih testova“.

Italiju su u utorak pogodile velike padavine, a nevreme se očekuje i u narednim danima.

Da li su klimatske promene odgovorne za poplavu u Veneciji?

BBC meteorolog Niki Beri

Nedavne poplave u Veneciji izazvala je kombinacija visokih prolećnih plima i udara oluje pod uticajem jakih vetrova koji duvaju severoistočno prema Jadranskom moru. Kada se ta dva događaja poklope, dobijamo ono što je poznato kao Acqua Alta (visoka voda).

Ova poslednja Acqua Alta u Veneciji druga je najveća plima u istoriji. Međutim, ako pogledamo prvih deset plima, pet se dogodilo u poslednjih 20 godina, a poslednja je bila prošle godine.

Iako bi trebalo izbegavati povezivanje pojedinačnog događaja s klimatskim promenama, povećana učestalost ovih izuzetnih plima očito je velika briga. Kako živimo u vremenu promenjive klime, nivo mora raste i grad poput Venecije, koji takođe tone, posebno je podložan takvim promenama.

Vremenske prilike koje su prouzrokovali jadranski olujni vetrovi, pokrenute su snažnim meridijanskim (vijugavim) mlaznim tokom kroz severnu hemisferu i to je dovelo pokretnu traku sistema niskog pritiska u središnje Sredozemlje.

Jedan od mogućih efekata promenjive klime je da će mlazni tok biti češće meridijan, a blokirani vremenski obrasci, poput ovih, takođe će postati učestaliji. Ako se to dogodi, veća je verovatnoća da će se ovi događaji kombinovati sa astronomskim prolećnim plimama i tako povećati šansu za poplavu u Veneciji.

Pored toga, meridijanski mlazni tok može se povezati sa jačim tajfunima na severozapadu Tihog okeana, što rezultira češćim hladnoćama u Severnoj Americi, a Mediteran je još jedan od posledica tog efekta.

Fotografije su zaštićene autorskim pravima

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]