Broj ljudi koji gladuju u svetu povećao se u poslednje tri godine, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.
Prema istraživanju, 821 milion ljudi širom sveta je bio neuhranjen tokom 2017. godine – skoro svaka deveta osoba.
Skoro 151 milion dece mlađe od pet godina – 55 odsto svetske populacije – ima problema sa rastom zbog loše ishrane.
Autori istaživanja kažu da ekstremne klimatske promene mogu delom biti krive za ovakve rezultate i pozivaju na hitnu akciju.
Izveštaj takođe skreće pažnju da poteškoće u nabavci zdravih i hranljivih namirnica dovode do povećanja gojaznosti. Svaka osma osoba na svetu – više od 672 miliona – klasifikovana je kao gojazna.
„Kompleksno i često“
Autori ističu da su se ekstremne vremenske prilike – poplave, suše, oluje – udvostručile od početka devedesetih godina.
„Šaljemo jasnu poruku da klimatske promene i kompleksne i česte ekstremne vremenske prilike prete da unište napore da se okonča glad u svetu i neuhranjenost“, stoji u izveštaju.
Ekstremni vremenski uslovi imaju direktan uticaj na useve i dostupnost hrane, ali takođe mogu da smanje:
- broj uhranjenih i zdravih ljudi sposobnih da se bave poljoprivredom
- vreme i novac koje ljudi izdvajaju za nabavku zdravih i hranljivih namirnica
Problem gladi je znatno veći u zemljama čija je poljoprivreda osetljiva na promene u padavinama i sušnim danima i gde mnogi ljudi zavise od prihoda od poljoprivrede.
„Hitna pomoć“
Autori kažu: „Promene u klimi i ekstremne situacije – gde spadaju sukobi i nasilje u nekim delovima sveta – su glavni uzročnici porasti gladi u svetu.“
Pozivaju na kontrolisanu svetsku i lokalnu pomoć kako bi zemlje postale otpornije na prirodne katastrofe.
Komentarušući izveštaj, Robin Viloubi iz Oksfama kaže „Zastrašujuće je da, nakon decenije pada, ponovo imamo porast kada je glad u pitanju.“
„Neupitna je činjenica da klimatske promene ne ostavljaju dovoljno hrane ljudima širom sveta.“
„Glad je prisutnija u zemljama koje su pogodile teške suše i poplave. Toplije zemlje su istovremeno i gladnije.“
„Ljudima koji stoje iza ovih brojeva je hitno potrebna pomoć. Naši politički predstavnici moraju da udvostruče napore da smanje upotrebu fosilnih goriva i izdvoje sredstva za pomoć siromašnim zemljama u adaptaciji na klimatske promene.“
Istraživanje su sprovele Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, Svetski program za hranu, Unicef, Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
