Kad sudovi i socijalna služba oduzmu dete majci, veliki su izgledi da će joj oduzeti i njenu sledeću bebu – i to u najboljem interesu bebe. Ali socijalni radnici mogu da pruže majci i njenom partneru šansu da pokažu da će novo dete biti bezbedno kod njih.

„Mrzela sam samu sebe. Bila sam u potpunom haosu. Nisam bila sposobna da odgajam decu. Fizički i emotivno više nisam mogla sama da se staram o devetoro dece.“

Ovo je Emilina presuda samoj sebi, u trenutku kad je pala na najniže grane. Posle te sudske odluke, socijalni radnici su joj naprosto oduzeli svo devetoro dece zarad njihove vlastite bezbednosti. Emili je ostala sama.

„Nisam imala emocija, ništa nisam osećala. Hodala sam okolo kao u snu, sve vreme, beslovesna. Počela sam da izlazim, mnogo da pijem. Bio je to način da to blokiram.“

Ali 18 meseci kasnije, Emili je ponovo zatrudnela.

U 31. godini, ona upravo treba da rodi desetu bebu.

Ovo je njena priča.

Hoće li joj biti dopušteno da zadrži tu bebu?

Jun 2019.

Za mene je priča počela u junu 2019. godine, u konferencijskoj sali staklenih zidova u Gradskoj kući okruga Hertfordšir. Neki hiper-žudni, idealistički nastrojeni stažisti nalaze se na sastanku sa njihovim nadležnim socijalnim radnikom iz dobrotvorne organizacije Frontlajn.

Frontlajn vodi program ubrzane obuke za diplomirane socijalne radnike i ti mladi ljudi se nalaze manje od godinu dana na praksi, ne još do kraja kvalifikovani kao socijalni radnici, ali sposobni da preuzmu mali broj pravih slučajeva, sa iskusnim nadležnim socijalnim radnikom koji im pruža podršku i preuzima pravnu odgovornost.

Oni razmenjuju iskustva, raspravljaju o dilemama sa kojima se suočavaju i razvijaju teorije o tome šta bi u stvari moglo da se dešava, ispod površine, u složenim životima njihovih klijenata.

Oni crtaju dijagrame na velikim listovima papira, koji izgledaju kao porodična stabla, samo što imaju isprekidane linije koje obeležavaju rasturene odnose, i beleške o porodičnom nasilju i zloupotrebi droga i alkohola koji narušavaju te živote.

Jedna od stažistkinja, Džemajma Ferguson, pominje devetogodišnju devojčicu koja je ispričala učiteljicama da je njena majka zlostavlja. Jedan drugi, Džo Grabiner, opisuje rad sa tinejdžerkom iz rasturene porodice u kojoj se upravo rodila beba.

Ali pažnju mi privlači slučaj Džejmsa Šatkivera – on govori o Emili, koja se upravo porodila.

Porodični sud je 2017. godine naložio da joj se oduzme svo devetoro dece zbog teškog zapostavljanja, objašnjava Džejms. Troje najmlađe dece je usvojeno, a ostala deca su stavljena pod višegodišnji hraniteljski odnos.

Šta će se sada desiti sa njihovom desetom bebom, malim dečakom?

Sa takvim istorijatom, neki socijalni radnici pokušali bi da ubede sudiju da beba mora da joj bude oduzeta odmah po rođenju. Ali Džejms i neki stariji socijalni radnici iz Hertfordšira stoje čvrsto iza uverenja da bi ona trebalo da dobije novu šansu.

Da bih zaštitio identitet bebe, svima u porodici nadenuću neko drugo ime. Beba će se zvati Hari, a njegova majka Emili. Bebin otac, Emilin partner, biće Aleks.

„Koja je tvoja dilema?“, pita Džejmsa njegova nadležna socijalna radnica Rebeka Tejlor.

„Kako da izgradim poverenje kod ove porodice“, odgovara Džejms.

„Da li misliš da ti u ovom trenutku veruju?“

„Ne“, priznaje on.

„Mislim da je prirodno za roditelje kad se socijalna služba umeša u njihove živote da nas doživljavaju kao nešto negativno – da smo tu samo da uhvatimo roditelje na delu i da im oduzmemo dete.“

„Ja želim da promenim taj narativ i da im pomognem da uvide da sam tu da im pomognem i da želim da sprečim da do toga dođe.“

Emili je doživela teško porodično nasilje od prethodnog partnera, oca sve njene druge dece. Nakon što je ta veza propala, ostavljena je da odgaja decu sama, a kako i sama priznaje, nije bila sposobna da izađe na kraj s tim.

Prema Brendi Grejg, višoj socijalnog radnici iz Hertfordšira poznatoj kao nadzornica službe, dečja odeća nije bila čista, loše su bila hranjena i njihove zdravstvene potrebe nisu bile namirivane. Nisu uvek išla u školu, često su ostavljana bez nadzora i redovno su viđana kako se tuku jedna sa drugom.

„Razumljivo je da kad imate devetoro dece to nije lak zadatak i da bi to bio izazov za bilo kog roditelja“, dodaje ona. „Ali glavni problem je što Emili nije prihvatila ponuđenu pomoć. Na kraju je slučaj završio na sudu, a sud je doneo odluku da za decu nije bezbedno da ostanu pod Emilinim starateljstvom i oduzeto joj je svo devetoro dece.“

Jul 2019.

Džejms i nadležna socijalna radnica nalaze se u poseti Emili i njenoj bebi Hariju, koji je sada četiri nedelje star.

Šta se promenilo?, pitam se. Zašto su sada spremni da rade sa njom da bi videli da li je ona sposobna da se stara o ovom detetu, nakon takve prethodne katastrofe?

„Mislim da ja očigledna stvar velika promena u onome što se očekuje od nje“, kaže Džejms.

Velika je razlika u odgajanju devetoro dece i samo jednog deteta, ističe on.

„Ali mislim i da je došlo do velike promene u njenom mentalnom sklopu, a njeno mentalno zdravlje postalo je mnogo stabilnije.“

„Takođe, izašla je iz veze u kojoj je bila istinski zlostavljana, što ju je samo dodatno onemogućavalo, i ušla u nešto što doživljava kao ravnopravniju vezu, u kojoj je došlo do mnogo bolje raspodele moći i kontrole.“

Prvi utisci o Emili su da je ona živahna, duhovita i čvrsta žena, posvećena novoj bebi.

Džejms je pita na koji način se ona promenila otkako su joj oduzeta deca 2017. godine.

„Te 2017. godine bila sam u dubokoj depresiji“, kaže Emili. „Ne bih sarađivala sa vama. Ne onako kao danas. Ja sada učestvujem u radu sa ovim profesionalcima. Pre toga nisam. Verovatno vas ne bih ni primila u kuću, a kamoli nešto drugo.“

Depresija je bila posledica porodičnog nasilja koje je doživela od bivšeg partnera, kaže ona.

„Mrzela sam to. Mrzela sam svoj život – ne decu, već sebe. Staranje o devetoro dece kad se tako osećate… Nisam mogla da se staram ni o sebi, a kako sam onda mogla da se staram o deci?“

Njen bivši joj nije pomagao u odgoju dece i nije joj pružao nikakvu finansijsku podršku, kaže ona.

„Čak i hranjenje devetoro dece, kupanje devetoro dece i spremanje njih devetoro za školu kad to radi samo jedna osoba… Bilo je to strašno.“

„Mrzela sam samu sebe. Bila sam u potpunom haosu. U to vreme nisam bila sposobna da odgajam decu. Sada vidim razliku i mogu to da priznam, potpuno sam odbijala da prihvatim stvarnost.“

„Zato na kraju više nisam mogla, ni fizički ni emotivno, da se staram o devetoro dece sama.“

Emilina beba Hari trenutno se nalazi pod Planom zaštite dece. To je jedan od najviših oblika podrške koju socijalni radnici mogu da pruže a da ne uzmu dete pod svoje staranje. To znači da dete doživljava, ili su velike šanse da doživljava, priličnu štetu.

Ali oni su za sada spremni da dozvole Emili i Aleksu da odgajaju dete, ali pod strogim nadzorom. Džejms to opisuje kao „nadzirani rizik“.

„Morate da uzmete u obzir šta se desilo u prošlosti, zato što su neki ljudi sposobni za takve stvari. Ali, isto tako, ljudi imaju pravo da budu procenjivani na osnovu stanja u kom se nalaze sada.“

„Pričajmo o tome šta se dešavalo ranije, ali pričajmo i o tome šta se desilo od tada, i o tome kakvi roditelji biste mogli da budete sada. Mislim da uvek postoji prostor za to da se ljudi promene. Mislim da svako ima sposobnost da se promeni.“

Emili smatra da se promenila.

Septembar 2019.

Tokom leta, socijalni radnici su nastavljali redovno da posećuju Emili, Aleks, i njihovu bebu Henrija.

Većina poseta bila je ugovorena unapred, ali oni stižu i u redovne nenajavljene posete, ponekad predveče ili tokom vikenda. To je način da se stekne uvid u to šta se stvarno dešava u porodici, kad oni nisu imali priliku da se pripreme.

Jedne večeri, tokom nenajavljene posete, Aleks je zatečen kako pije. Socijalnim radnicima to predstavlja veliki problem. Roditelji su obećali da neće biti alkohola u stanu, zato što je u prošlosti on bio okidač za tuče i svađe među njima.

U njihovom dosijeu, socijalni radnici imaju zabeleženih sedam prethodnih incidenata sa svađom između Emili i Aleksa, a tokom nekih od njih pozivana je i policija.

Isprva je Džejms pokušao da dopre do Emili i Aleksa telefonom, ali kad nije uspeo, zabrinuo se i preduzeo korake da ih lično poseti sa nadzornicom službe Brendom Grejg.

„Potrajalo je dok nam Emili i Aleks nisu otvorili i delovali su veoma iznenađeno što nas vide“, prepričava ona. „Tokom razgovora sa Aleksom postalo je više nego očigledno da je pio, iako je on to poricao.“

Tokom kućnih poseta, socijalni radnici rutinski razgledaju po stanu i Džejms je u kuhinji pronašao alkohol i tad je Aleks priznao. Pio je.

Džejms kaže da ga je incident zabrinuo: „Zapitali smo se šta bi još moglo da se dešava u toj kući a da mi za to ne znamo.“

To je dovelo do niza rasprava sa Emili i Aleksom o potrebi za većom otvorenošću i iskrenošću. Brenda misli da je odluka da stvari ne eskaliraju dalje, na kraju, popravila odnos između Džejmsa i roditelja.

Nakon jednogodišnje prakse sa Frontlajnom, Džejms se sada kvalifikovao za socijalnog radnika i nekoliko dana kasnije on ponovo posećuje Emili, sada sa drugim šefom, Gartom Taljardom, iz tima za očuvanje porodice u Hertfordširu.

„On je bio pijan samo taj jedan put ovde u kući“, kaže ona. „I kakvi smo baksuzi, vi se baš tad pojavite. Ali on ne pije često. Moj bivši je bio pijanac, moj otac je bio pijanac. Ja ne podnosim pijance.“

Gart je pita da li je ona sada iskrenija prema Džejmsu.

Ona kaže da je naučila da mu veruje, iako je ispočetka bila prestravljena da će joj dete biti oduzeto.

„Mislim da je naš odnos napredovao. Jer neću vas lagati, mrzela sam vas, ljudi. Mrzela sam vas, ljudi, istinski. Ali sve se sada preokrenulo.“

Uprkos tom jednom posrnuću, Gart se slaže da treba da nastave da pružaju podršku Emili i Aleksu.

11. oktobar 2019.

„Izvini što sam izgubila kontrolu… Nikad nisam bila toliko besna u celom svom životu“, kaže Emili Džejmsu.

Ovo se dešava dan posle tuče koja je izbila između nje i njenog partnera Aleksa, kojoj su delimično prisustvovali socijalni radnici.

Roditelji je trebalo da stignu na sastanak sa socijalnim radnicima u gradskoj kući, kad je Emili viđena kako udara Aleksa. On je viđen kako se prostire na zemlju na parkiralištu. Svađa se nastavila u zgradi, kad su socijalni radnici morali da ih razdvajaju.

Džejms je došao kod Emili, da pokuša da popriča s njom o onome što se desilo.

Ali Emili još uvek kipti od besa.

„Ne može tek tako da ode a da se ne vrati tokom noći i da radi šta mu se prohte“, žali se ona. „Ja nisam u toj situaciji, u takvoj vrsti veze, gde on misli da to može da radi.“

Džejms lagano uspeva da izvuče iz nje šta se dešavalo prethodnog dana. Prema Emilinim rečima, posvađali su se oko toga što Aleks ne radi i on je naprasno otišao iz kuće a da joj nije rekao kuda ide. Džejms još nije čuo Aleksovu stranu priče, ali Emili kaže da se našao sa prijateljem, koji ga je nagovorio da izađu i napiju se.

„Bukvalno se razbio od alkohola, obeznanio se“, sikće ona.

„On mora da bude svestan da mora da počne da kontroliše svoje ideje, da stisne zube i da bude malo odgovorniji. Rekla sam mu već, ako se to ponovi, leti odavde. Ozbiljna sam. I on to zna.“

Prvi put ga je videla ponovo narednog dana, ispred mesta sastanka sa socijalnim radnicima, kada je izgledao krajnje neuredno.

Emili deluje kao da je rastrzana između želje za izručivanjem svega što misli o Aleksu i straha da otkrije previše o stanju njihove veze jer bi socijalni radnici mogli da se predomisle o njihovoj sposobnosti da zajednički odgoje Harija na bezbedan način.

„Imam toliko toga da izgubim!“, uzvikuje ona u jednom trenutku.

Kad joj Džejms sugeriše da je Aleks možda zlostavlja, ona ponovo gubi kontrolu.

„Ne pokušavaj ponovo da zakuvaš stvar, Džejmse, ovo nije to“, viče ona. „Rekla sam da ne može ovako da se ponaša prema meni misleći da ne sme da nestane sa lica zemlje danima. Nemoj da mi izvrćeš reči i govoriš ‘zlostavljanje’. Zato što se Aleks uopšte ne ponaša zlostavljački. Ne prema meni.“

Emili je nekoliko meseci pohađala kurs koji vodi tim za Dečju službu Hertfordšira, za žene koje su bile žrtve porodičnog nasilja. Kurs je osmišljen tako da joj pomogne da prepozna znake zlostavljanja, kao što je iznuđivanje kontrole.

Aleks je takođe pošao na kurs u organizaciji grada, za počinioce porodičnog nasilja. Ali on se nije pojavio na prva dva časa.

„Nakon svega kroz šta sam prošla, izgubila svoju decu, i on misli da može to da radi kad se nalazimo pod kontrolom socijalne službe“, kaže ona.

„Kako neko može da se ponaša kao takav kreten! Mogao je sve da ugrozi. Nakon svega što smo u to uložili. Zato sam toliko ljuta i iznervirana na njega.“

„Čini se da stalno pravimo jedan korak napred, a dva unazad.“

14. oktobar 2019, prepodne

Džejms Šatkiver i njegov šef Gart Taljard sastaju se sa Aleksom prvi put od prošlonedeljne svađe.

Za sada, Aleks je izbačen iz kuće i živi sa roditeljima. To je prvi put da nije sa svojim sinom otkako je ovaj rođen.

„Pomalo sam ljut na sebe, moram da priznam“, kaže on.

Oni sede u kontakt centru gradske kuće koji se obično koristi za roditelje koji dobiju nadgledano vreme sa decom koja su pod starateljstvom države. Tu su udobne fotelje, sofa i dečje igračke raštrkane po sobi.

Sedeći za stolom preko puta Džejmsa i Garta, Aleks ne deluje kao da mu je prijatno. Sunčevi zraci ulaze kroz prozor i zaslepljuju ga. Sve pomalo liči na policijsko saslušanje.

„Želim da budem sa Emili i želim da budem sa svojim sinom, ali ja sam ih izneverio.“

„Zabrljao sam i to je to. Tu je kraj. Neće se više ponoviti. Dižem ruke u vazduh. Podneću to muški.“

„Bila je to jedna loša odluka za drugom. Nisam mislio na dečaka – u tome je čitava stvar. Moram sada da se iskupim za to. Sada imam priliku da sve to ispravim.“

Nakon vikenda koji je imao da razmisli o svemu, čini se da je Aleks spreman da preuzme krivicu na sebe, iako je naizgled on žrtva u tuči kojoj su prisustvovali socijalni radnici. On zna da su njegova dela – napuštanje Emili i opijanje – bila ta koja su dovela do tog sukoba.

I čini se da je, dok je bio razdvojen od Harija, shvatio kolike su posledice njegova dela mogla da imaju po odnos koji ima sa sinom. On kaže da želi da mu se nađe pri ruci svaki dan. On ne želi da bude vikend-tata, kao što je sa ćerkom koju ima iz druge veze.

Gart i Džejms ispituju Aleksa za njegovo konzumiranje alkohola. To je čest razlog za brigu među socijalnim radnicima, koji moraju stalno da procenjuju rizik po Harijevu bezbednost. Ali Aleks se tome opire.

„Ne kažem da si alkoholičar“, kaže Gart. „Kažem da imaš potencijalno problematičan odnos s alkoholom.“

Pod pritiskom, prvi put, Aleks priznaje da ga je alkohol ranije navodio na tuče, čak i da je zbog njega kratko boravio u zatvoru. On obećava da će razgovarati sa radnikom zaduženim za probleme sa drogom i alkoholom.

„Nije da imam problem, to je više pijančenje…“, kaže on.

Ali Gart mu izlaže kako stoje stvari.

„Ako tvoje opijanje postane veliki problem u budućnosti i ti ne budeš radio ništa na tome da to ispraviš, neću ti govoriti: ‘To je u redu'“, upozorava ga on.

„Zato što je moj posao da ti sve predočim i Džejmsov posao je da ti sve predoči. Mi ti želimo najbolje. Ali kad se sve sabere i oduzme, naš posao je zapravo da budemo sigurni da je Hari bezbedan, voljen i da se o njemu dobro stara, da je bezbedan kad je u tvojoj blizini.“

Gart potom kaže da želi da Aleks redovno pohađa kurs za porodično nasilje – da pruži dodatne dokaze da će Hari biti bezbedan u Aleksovom i Emilinom domu.

I čini se da je kriza ostavila traga na Aleksu. On deluje spreman da pristane na sve. Obećava da će redovno učestvovati u kursu.

„Samo nastavi da ga pohađaš. Samo to tražim od tebe. Samo nastavi da ideš“, kaže Gart.

„Hoću, važi“, odgovara Aleks.

„Nemoj prestati da odlaziš“, moli ga Gart.

„Neću“, kaže Aleks.

„Zato što će me to zabrinuti“, kaže mu Gart.

„Nastaviću da idem“, kaže Aleks.

Posle sastanka, Džejms, Gart i ja sedimo u kolima i razgovaramo o Aleksovom obećanju da će se promeniti, a Gart tada izgovara nešto veoma zanimljivo.

„Porodice nekad neće biti savršene kad radimo sa njima. Ali ponekad će samo biti dovoljno dobre.“

14. oktobar 2019, popodne

Kasnije istog dana, tim održava sastanak Grupnog nadgledanja slučaja. To je mesečni sastanak na kom se ocenjuje postignuti napredak. Ali ovaj put sastankom dominiraju najskoriji događaji.

Pored Džejmsa i Harta, tu je Mendi Smart, koja vodi Emilin kurs za žrtve porodičnog nasilja i Ejs Insaf, koji vodi kurs koji bi Aleks trebalo da pohađa za počinioce porodičnog nasilja.

Džejms govori o tome koliko je zabrinut zbog Aleksovog opijanja.

„Brinem se da se tome okrenuo da bi se izborio sa situacijom“, kaže on. „A zapravo je u vezi koja bi mogla da bude nasilna. Koliko se često to dešava?“

„Postoji obrazac kod njegovog opijanja i porodičnog nasilja koje posle toga sledi“, primećuje Ejs.

„Svi izveštaji pominju alkohol, zar ne?“, ističe Mendi.

„To je potencijalni faktor rizika i-ili okidač“, kaže Ejs.

Kako alkohol šteti vašoj DNK i tera vas da još pijete

Ejs kaže da se čini da Aleks ne razume zašto se od njega traži da pohađa kurs za počinioce porodičnog nasilja, jer on ne prihvata činjenicu da zlostavlja Emili.

Mendi ih podseća da je prošle nedelje Emili, a ne Aleks, bila agresor.

Gart traži od svakoga da oceni potencijal rizik po Harijevu bezbednost na skali od jedan do 10. Jedan je veoma visok rizik – Gert ga opisuje kao: „Trebalo bi da smo na sudu i da tražimo oduzimanje deteta.“ A 10 je veoma nizak rizik – „Zašto uopšte radimo s njima?“

Mendi kaže: „Pre par nedelje dala bih im šesticu ili sedmicu, ali sada mislim da su pali negde na četvorku.“

„Dobro, to je popriličan pad“, kaže Gart.

Ejs kaže da bi im dao peticu, zato što bi od ovog trenutka nadalje moglo da ode u bilo kom pravcu.

Džejms kaže: „Dao bih im mnogo višu ocenu da se nije desio ovaj skorašnji događaj i bacio svetlo na ono što se možda dešava a možda i ne dešava u toj porodici. Mislim da bih im i ja dao četvorku.“

To deluje kao veliko nazadovanje za Emili i Aleks. Moraće da dođe do nekih ozbiljnih promena u narednih nekoliko nedelja ukoliko žele da ubede socijalne radnike da je beba Hari potpuno bezbedna pod njihovim krovom.

22. novembar 2019.

„Imate izveštaj pred sobom, tamo da ću sada samo protrčati kroz njega. I imam Džejmsa, socijalnog radnika ovde, da čuje moje pozitivno mišljenje.“

Ejs Insaf, koji je proveo nekoliko nedelja radeći intenzivno sa Aleksom na kursu za počinioce porodičnog nasilja, smeška se.

Oni sede u istoj prostoriji kontaktnog centra u gradskoj kući u kojoj su na Aleksa pre nekoliko nedelja vršili pritisak Gart i Džejms. Ali atmosfera deluje potpuno drugačije. Čini se kao da se strategija isplatila.

„Bio si na 12 sesija od 14, a propustio si dve“, kaže Ejs.

„Brinuli smo se na početku programa, ali kao što rekoh, poradio si na motivaciji i angažovanju, tako da je to bio vrlo ohrabrujući prizor.“

Veći deo kursa podrazumevao je grupni rad sa drugim muškarcima, gde se oni podstiču da ospore stavove i ponašanje jedni drugih, da preoblikuju vlastite stavove prema svojim vezama.

„Otkako sam pohađao ovaj kurs, osećam se mnogo bolje u vlastitoj koži“, kaže Aleks.

Aleks dodaje da je koristio neke od tehnika koje je naučio, kao što je meditacija, kako bi kontrolisao svoj bes.

„Zastao bih i razmislio, a ne samo izašao iz kuće da ona ne zna gde sam, što samo dovodi do još više svađa.“

„A ako izađem, onda kažem: ‘Izaći ću na 10 minuta’ i ne zalupim samo vratima kao što sam uradio onaj jedan put kad sam otišao.“

Džejms kaže da se čini da on sada pokazuje mnogo više samosvesti. Aleks kaže da je ovo bio veliki napredak u učenju za njega.

Pre nekoliko nedelja, Aleks svoje ponašanje nije smatrao zlostavljanjem. A čak je i njegova partnerka Emili odbijala da to prizna, naljutivši se na Džejmsa kad je pokrenuo ovu temu. Ona je strahovala da će im to doneti lošu ocenu sposobnosti da sami odgajaju bebu i pokušala je da prikrije problem.

Čini se da Aleks pokazuje izvesnu svest o uticaju koji njihova svađa i prepiranje ima na njihovog sina, iako je on još samo beba.

„Umesto da se samo istresem na nju, dvaput razmislim, zbog toga kakve posledice to može da ima po mog sina“, kaže on.

Ejs uzima u ruke izveštaj i čita deo iz njega, navodeći sve tipove zlostavljačkog ponašanja koje je Aleks priznao tokom kursa. On klima glavom slažući se dok ovaj čita.

„Dakle, izdvojio si korišćenje prinude zarad kontrolisanja, pretnje partnerki da ćeš je ostaviti, koristio si zastrašivanje, plašio je, razbijao predmete i uništavao imovinu, nipodaštavao je, činio da ima loše mišljenje o samoj sebi, vređao je i poigravao se s njenom psihom.“

„A identifikovao si i minimizovanje, poricanje i okrivljivanje. Dakle, prebacivanje odgovornosti za zlostavljanje, tvrdeći da ga je ona izazvala.“

Džejms deluje istinski impresioniran što je Aleks priznao odgovornost za sva ta dela.

„Činjenica da si sposoban da navedeš neka od ovih ponašanja i da zapravo digneš ruku i kažeš: ‘Da, to sam bio ja, ja sam to uradio, to je bilo zlostavljanje prema njoj’, sama je za sebe velika stvar“, kaže on.

„Jer mislim da to već znaš, ali ima mnogo ljudi koji to prosto ne bi mogli da izgovore. Ne bi mogli da sede tamo i kažu: ‘Sve sam to uradio.’ To je veoma teško.“

Aleks se slaže. „Bilo je teško“, kaže on.

Posle sastanka, pitam Aleksa zašto je uopšte pristao na to da pohađa taj kurs.

„Biću potpuno iskren prema vama. Bilo je to samo štikliranje jednog od nužnih zala i tako sam na to gledao ispočetka“, kaže on.

„Osećao sam se i veoma neprijatno dok sam to radio. I da, nisam želeo da budem tamo. Zato sam mislio da će možda sve proći samo od sebe. Ali kad imate dete, to menja sve. Da nemam sina, nikad to ne bih uradio. Samo bih pomeo to pod tepih.“

„Želeo sam to da uradim za njega.“

25.novembar 2019.

Ovo je Konferencije o zaštiti dece, sastanak na kom se daje formalna ocena, a kojim predsedava nezavisni Predsedavajući za zaštitu dece, obično stariji socijalni radnik koji nije učestvovao u tom slučaju.

Održavaju se svakih šest meseci i mnogo toga zavisi od odluke koja će biti doneta danas. Emili i Aleks žele da slučaj bude „spušten“ sa Zaštite deteta na Dete sa potrebom, što znači manje učešće socijalnih radnika.

Oboje deluju veoma nervozno. Imaju sa sobom bebu Harija na konferenciji. On sada ima šest meseci.

U ovom slučaju, nezavisna predsedavajuća je Tema Hibert.

Ona zapisuje beleške na niz belih tabli postavljenih na zid. Svaka tabla ima zaglavlje, preuzeto iz Plana za zaštitu deteta: Zaglavlja su:

Šta nas brine?
Uticaj na dete
Prednosti
Bezbednost
Faktor komplikacije
Nacrt plana

Tema se posebno osvrće na tuču između Emili i Aleksa kojoj su prisustvovali socijalni radnici.

„Ja sam pogrešio, digao sam ruku“, kaže Aleks.

„Vi ste ga gurnuli“, kaže Tema Emili.

„Jesam, gurnula sam ga“, priznaje Emili. „Nije trebalo, ali…“

„Suština je u tome kako se nosite prema takvim teškim situacijama, a to je bila jedna veoma teška situacija“, kaže Tema.

Ali Tema oseća olakšanje što beba Hari nije bila prisutna da to vidi. Emili kaže da ga nije povela sa sobom zato što je znala da će doći do konfrontacije ukoliko toga dana bude videla Aleksa.

„Fju“, kaže Tema. „Jer u tom trenutku vi ste time zaštitili Harija.“

Na konferenciji govore Harijeva patronažna sestra, dečji lekar koji je radio sa Emili na stimulaciji Harijevog mentalnog razvoja i oficir za porodičnu imovinu. Nisu prijavljeni nikakvi problemi.

Tema ispituje Aleksa o kursu koji je pohađao za počinioce porodičnog nasilja. Aleks kaže da je uspeo da prevaziđe rezervacije koje je imao u vezi s njim, da je uživao u kursu, i da mu je on mnogo pomogao.

Tema traži od svih profesionalaca da izlože preporuke da li je moguće spustiti status slučaja sa Zaštite deteta na Dete sa potrebom.

„Prilično sam siguran da možemo da radimo sa vama pod planom Deteta sa potrebom“, kaže Gart.

„I dalje ima još mnogo toga da se uradi. Dete sa potrebom ne znači da smo uspeli, to samo znači da se krećemo u dobrom pravcu. Zaista sam ponosan na sve što ste postigli, ali ima još mnogo toga što mora da se uradi, naročito u onim sivim oblastima koje moramo da nastavimo da nadgledamo. Dakle, moja preporuka je Dete sa potrebom.“

Jedan po jedan, svi profesionalci se slažu sa tom preporukom.

Ali ključna odluka je na Temi.

I ona se slaže, rekavši da ne postoje dokazi da Hari na bilo koji način trpi, ili će trpeti, značajnu štetu.

Ona poručuje Emili i Aleksu: „Plan Deteta sa potrebom praktično znači da vi poručujete Dečjoj službi: ‘Da, želimo vašu pomoć i spremni smo da sarađujemo s vama.’ Jer u bilo kom trenutku tokom tog plana, vi možete da kažete: ‘Zapravo, Džejmse, mi više ne želimo vašu pomoć.’ Potom će uslediti rasprava o tome da li oni mogu ili ne mogu bezbedno da se udalje sa slučaja.“

Ali ona ih upozorava da bi, iako je pomoć dobrovoljna, bila loša ideja odbiti je, zato što bi to dovelo do novog ocenjivanja potencijalnog rizika od neke štete po Harija.

„Dakle, plan za zaštitu deteta je danas okončan“, kaže ona. „Čestitke oboma. Čuvajte se i želim vam sve najbolje.“

Emili i Aleks izgledaju kao da osećaju veliko olakšanje, kao da im je veliki teret pao sa pleća.

„Stvarno sam zadovoljna“, kaže Emili.

„Možemo da pođemo dalje i pokušamo da živimo život bez učešća socijalne službe“, kaže Aleks.

„Bez mnogo učešća socijalne službe“ ispravlja ga Emili.

Jun 2020.

Sunčan je dan, a Aleks i Emili sede na ćebetu za piknik u parku. Hari kruži oko i između njih, stojeći nesigurno na nogama, pokušavajući da im otme piće. Nedavno su proslavili njegov prvi rođendan.

„Uspeva da hoda kad god poželi“, kaže Emili.

Kao i svi ostali ljudi pod izolacijom zbog korona virusa, i ova porodica je živela u izolaciji.

Bilo je teško za Džejmsa Šatkivera, njihovog socijalnog radnika, da nadgleda razvoj događaja.

„Bio je to prvi put da smo se sreli licem u lice posle jako dugo vremena“, kaže Džejms.

Pod izolacijom, socijalni radnici su izbegavali da ulaze u domove klijenata sem ukoliko nije delovalo da je to krajnje neophodno.

On je obavljao video pozive sa Aleksom i Emili a svakog meseca je tim održavao sa njima virtuelni sastanak u sklopu programa Deteta sa potrebom.

„Danas vidim veliku razliku kod Harija u odnosu na ono vreme kad smo pričali preko Vocapa“, kaže Džejms. „Odjednom izgleda kao odrastao dečak.“

„Počeo je pomalo da priča“, kaže Emili.

Oni ćaskaju o svojim rutinama pod izolacijom i kako su tek sad mogli da počnu da posećuju Harijeve dede i bake, koji su se štitili.

„To je najgore u vezi sa izolacijom za mene“, kaže Aleks. „Što nismo viđali nikoga.“

„A kako se slažete vas dvoje?“, pita Džejms.

„Dobro“, kaže Emili. „S tim što mi on ide na živce.“

„Uvek ti idem na živce“, kaže Aleks.

„Radi se o tome da živimo jedni drugima na glavama“, odgovara Emili.

„Čak i da nema izolacije, život u tom malo stanu bi predstavljao izazov za bilo koji par“, kaže Aleks. „Ali znaš šta, Džejmse, nije kao što je bilo. Te svađe koje smo nekad imali. Nije ih bilo čak ni tokom izolacije.“

Rusija i nasilje u porodici:„Suprug mi je odsekao ruke“

„Mislim da smo dobro prošli – izvukli smo najviše što smo mogli iz ove usrane situacije“, kaže Emili.

„Ukoliko možemo da prođemo kroz sve ovo bez ikakvih problema, onda je to veliki test sam po sebi“, kaže Aleks.

On priznaje da nije sve teklo glatko, i da se koškaju i kače kao što bi svako u tim okolnostima, ali sada je on spremniji da govori o svojim osećanjima prema Emili.

I oboje insistiraju da su naučili kako da budu otvoreni i iskreni prema Džejmsu.

„Ne postoji više ograda u mom slučaju. Nemam više šta da krijem“, kaže Aleks. „Nije kao pre kad smo odbijali da vam kažemo bilo šta.“

„Sada smo stvarno iskreni“, dodaje Emili.

Septembar 2020.

Na kompjuterskom monitoru se odlučuje o budućnosti zajedničkog porodičnog života Emili, Aleksa i Harija – sa ili bez socijalnih radnika. Čini se da je 2020. godina prelomna za rešavanje mnogih krupnih pitanja.

„U redu, ovo je ocena plana Deteta sa potrebom“, kaže Gart Taljard. „Džejms i njegov tim došli si do tačke kada smatraju da mogu ozbiljno da uzmu u razmatranje okončanje plana Deteta sa potrebom. I danas mi odlučujemo o tome.“

Hari sedi na Emilinom kolenu u jednom kutku ekrana za video konferenciju, sa širokim osmehom na licu. Aleks stoji pozadi, ne vidi se na kameri.

„Bilo je ovo veoma, veoma dugo putovanje. Bilo je uspona i padova, mislim“, kaže Džejms. „I zaista čvrsto verujem da su ljudi sa kojima razgovaramo danas prilično drugačiji u odnosu na one ljude koje sam prvi put upoznao kad sam došao i predstavio im se.“

Neki od članova tima za očuvanje porodice prisutni na sastanku izlažu mišljenje o tome koliko su daleko dogurali Emili i Aleks.

„Pre nego što sam vas stvarno oboje upoznala, zaista sam imala rezervacije, naročito na osnovu istorijata koji sam videla i čitala“, kaže Hana Rodžers, njihova zdravstvena savetnica, prepričavajući kako roditelji isprva nisu bili otvoreni i iskreni.

„Mislim da ja najveći deo toga bio strah da ako nam ispričate bilo šta negativno ili nam kažete uopšte bilo šta, mi ćemo to iskoristiti protiv vas, a vi nećete moći da vodite svoju bebu kući.“

Hana se slaže sa Džejmsom da su njih dvoje sada „potpuno drugačiji“.

Emili deluje pomalo zatečeno ovim što je čula i zahvaljuje im se na njihovim komentarima. Potom Aleks počinje da priča.

„Mislim da kad smo stekli poverenje u vas, tada smo počeli da se otvaramo. I jednom kad smo počeli da budemo iskreniji, otkrio sam da smo počeli da se slažemo mnogo bolje sa svima vama“, kaže on. „To je zbog onoga kako su se socijalni radnici ophodili prema Emili kad su joj oduzeta njena druga deca, zato što je imala loše iskustvo sa tim.“

U ovom trenutku Emili jasno stavlja do znanja da ona i dalje ne odobrava dela tima socijalnih radnika koji su joj oduzeli stariju decu.

Gart nastavlja sa predlogom da se porodica uputi na gradski tim Porodice na prvom mestu, umesto da bude prepuštena u potpunosti sama sebi. To bi značilo da više ne bi imali socijalnog radnika, već bi im umesto toga radnik za podršku pomagao oko praktičnih pitanja kao što su zaposlenje, obrazovanje i stanovanje.

Aleks kaže da je nedavno dobio posao kao raznosač robe za supermarkete, a Emili kaže da želi pomoć savetovališta za njene probleme sa mentalnim zdravljem izazvanih gubitkom njene starije dece.

„Čista srca donosim odluku, u svojstvu nadzornika, da smo stigli do tačke u kojoj možemo da okončamo plan Deteta sa potrebom“, kaže Gart.

Prolazi čitav trenutak pre nego što svima dopre do svesti šta je izrečeno.

„Sjajno! Mnogo vam hvala! Danas je dobar dan“, izvikuje Emili.

„Hvala svima i posebno tebi, Džejmse“, kaže oduševljeni Aleks.

„Čestitke, narode, stvarno je sjajno čuti sve ovo“, kaže Džejms.

Pitam Emili šta oseća. „Olakšanje“, kaže ona. „Konačno! Sav taj trud se isplatio. I vredelo je.“

Kasnije, nakon što je imala vremena da razmisli, ona mi kaže: „Ponosna sam na nas, zapravo – stići od onoga do ovoga gde smo sada nije mala stvar.“

I ona je zahvalna na pomoći koju su dobili od tima za očuvanje porodice.

„Mislim da je sav taj trud nama oboma pomogao da postanemo bolji roditelji Hariju, bez svake sumnje“, kaže ona.

Emili kaže da je njena vlastita porodica ponosna na transformaciju kroz koju je ona prošla.

„Moja porodica čak isprva nije želela da se zbližava sa Harijem, zato što nije znala kakav će da bude ishod“, kaže ona. „Ali oni ga sada vole i obožava ga čitava porodica, kao i čitava Aleksova porodica.“

Slučaj se okončao upravo u vreme kada Džejms završava prvu godinu kao kvalifikovani socijalni radnik. Nesumnjivo će u budućnosti imati još mnogo slučajeva kao što je ovaj.

„Nikad neću zaboraviti rad s ovom porodicom“, kaže on.

„Naučio sam mnogo o građenju odnosa sa ljudima i primenjujem to u radu svakog dana sada sa nekim drugim porodicama.“

Iskustvo je potvrdilo njegovo uverenje da uz pravu pomoć i podršku, ljudi mogu da se promene. „To mi uliva nadu za budućnost“, kaže on.

Za Emili i Aleksa biće još mnogo izazova kako njihova beba Hari bude odrastala, ali sada će se oni suočavati s njima kao porodica, bez socijalnih radnika.

Ilustracije Keti Horvič

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.