Tokom pandemije, u mnogim kompanijama nadležni su razmišljali o dobrobiti radnik i tome šta čini firme produktivnim, što je nagnalo poslodavce da pokušaju da osmisle novu vrstu radne nedelje.
Mnogo se govorilo o četvorodnevnoj radnoj nedelji, ali i pored činjenice da su vikendi koji traju tri dana sjajni, sabijanje pet dnevnih radnih dana u četiri može biti stresno za mnoge radnike i njihove poslodavce, za neke čak i potpuno neostvarivo.
Ali pojavile su se druge alternative ovoj ideji.
Neki psiholozi koji se bave organizacijom kompanija predlažu kraći radni dan.
Završiti sve u kraćem vremenskom periodu, na primer za šest sati umesto za osam, može biti praktično rešenje za razna preduzeća, a takođe bili bi postignuti značajni efekti u poboljšanju života radnika.
- Kako zaobići sve skrivene zamke oglasa za posao
- Mejlovi u prevozu „treba da se računaju kao posao“
- Postoji li lep način da nekome date otkaz
- Vize za digitalne nomade mame radnike u inostranstvo
„Postoje kompanije koje moraju biti dostupne pet dana nedeljno,“ kaže Selest Hedli, autorka knjige Ne raditi ništa: Kako se odmaknuti od previše rada, preterivanja i premalo vremena za život (Do Nothing: How to Break Away from Overworking, Overdoing, and Underliving).
„Njima bi bilo lakše i prikladnije da se skrati radni dan.“
U teoriji, kraći radni dan možda deluje kao sanjarija – svi poslodavci ipak žele da iskoriste što je više moguće radno vreme zaposlenih, a „ideja osmočasovnog radnog vremena je u potpunosti upisana u industrijalizovano društvo,“ kaže Hedli.
Međutim, postoje jaki argumenti zašto je kraći radni dan povezan s poboljšanim raspoloženjem radnika i potencijalnom većom produktivnošću.
Moguće je da, suprotno već utvrđenim pravilima, zaposleni bi radili efikasnije i skoncentrisanije, ako bi išli kući ranije.
„Dobro je imati prioritete“
Osmočasovni radni dani su standard u mnogim industrijama, a teško je uzdrmati te strukture, kaže Adam Grant, profesor organizacione psihologije u Vorton školi za biznis pri Univerzitetu u Pensilvaniji.
„Sklonost ka statusu kvo je realnost. Ljudi često uzimaju zdravo za gotovo navike s kojima su odrasli.
„Svi koje su oni znali su radili pet dana nedeljno i osam sati provodili na poslu. Deluje kao da je to neizbežno.“
Zaposleni takođe imaju ulogu u održavanju ove strukture radnog dana, tvrdi on, rekavši da nedostatak evolucije je zapravo „manjak mašte“.
„Umesto da se stvarno mere rezultati zaposlenih, lakše je brojati sate koje su proveli na poslu i pretpostaviti da je više bolje.
„Tu pretpostavku treba ukinuti.“
Hedli se slaže da osmočasovni radni dan nije najbolji format za zaposlene.
„Što se tiče naše kognicije, mi imamo samo ograničenu količinu pažnje tokom dana,“ ona kaže.
„Kada pokušavate da prisilite mozak da se skoncentriše van tog perioda, videćete da rezultati izostaju i da na kraju se posao završi u izgaranju.
„Na kraju ćete napraviti još više grešaka, bićete manje inovativni, napravićete razne propuste. A to znači da ste manje efikasni.“
Zapravo, mnoge studije pokazuju da duže radno vreme nije u korelaciji sa većom produktivnošću.
U istraživanju sprovedenom na Stenford univerzitetu zaključeno je da postoji gornja granica produktivnosti: rezultati zaposlenih značajno opadaju posle 48 sati.
A drugi stručnjaci predlažu da je optimalni broj radnih sati trebalo biti još manji, u zavisnosti od vrste posla, neki tvrde da ne treba raditi duže od 35 sati nedeljno, to jest šest sati dnevno, što je primetno manje od osmočasovne radne nedelje.
Pogledajte video: Prvi posao za mlade sa intelektualnim poteškoćama
Norveška i Danska imaju radne nedelje koje su kraće od 40 sati, a nalaze se na drugom i sedmom mestu najproduktivnijih zemalja.
Na kraju krajeva, zaposlenima su potrebne pauze tokom dugog sedenja za radnim stolom, što znači da čak i najproduktivniji radnici ne provode svaki trenutak ginući na radnim zadacima.
Istraživanje u kome je učestvovalo 2.000 zaposlenih u Velikoj Britaniji, pokazalo je da u proseku, ljudi osećaju da su produktivni tokom otprilike pola radnog vremena.
Ako bi se radno vreme skratilo, ljudi bi bili motivisani da budu duže skoncentrisani.
Radeći kraće, umesto što kombinuju rad i gubljenje vremena tokom osam sati, radnici će biti produktivniji.
Povećana produktivnosti može biti rezultat boljeg radnog morala i fizičkog zdravlja, što je posledica uravnoteženijeg odnosa između posla i privatnog života i kraćih radnih dana.
Ovo se ispostavilo kao tačno u slučaju medicinskih sestara u staračkom domu u Švedskoj, gde je dve godine sprovođen program radnog vremena od šest sati.
Medicinske sestre tvrde da su bile zadovoljnije na poslu, manje su uzimale bolovanja, što im je omogućavalo da organizuju 85 odsto više aktivnosti sa stanovnicima doma.
Ima smisla, kaže Grant, da kraći radni raspored donosi povećanu produktivnost.
„Dobro je imati prioritete,“ kaže on.
„Kada imate manje vremena, bavite se stvarima koje su stvarno važne. To znači da će menadžeri zahtevati manje aktivnosti kojima se popunjava radno vreme, a takođe i manje suvišnih sastanaka će biti organizovano.“
Posledica toga je što se efikasnost kod mnogih radnika povećava, a broj grešaka smanjuje.
„U svetu gde nam pažnju skreće čitav spektar prioriteta, kraći radni dan će zapravo biti dan ispunjen radom, a ne rad uz gomilu drugih sporednih stvari,“ kaže Grant.
„Ako razmišljamo o bolnicama, ljudi koji se bave softverom ili računovodstvom, na primer, gde je obraćanje pažnje na detalje važno, očekivao bih da bi kraći radni dan smanjio broj grešaka.“
Moguće zamke
Iako postoje jasne prednosti kraćeg radnog dana, Grant kaže da to ne znači da ne postoje stvari koje mogu da krenu po zlu.
Prvo, kaže on, ne postoji garancija da će svaki radnik biti jednako produktivan tokom kraćeg radnog dana, što je posebno tačno kod radnika koji nisu u potpunosti posvećeni poslu.
Ali, ako ljudi izbegavaju zadatke koji su im povereni, dodaje on „to je propust menadžmenta.
Ako ne možete da verujete zaposlenima da će biti produktivni, ako rade malo manje, to znači da ili niste zaposlili adekvatnog radnika ili ne umete da odredite zaduženja ili ste loš lider.“
Kraći radni dan može da dodatno komplikuje stvari, kaže Hedli, multinacionalnim kompanijama u određenim oblastima, jer će kraći dan smanjiti mogućnost komunikacije između različitih vremenskih zona.
Takođe, kraći radni dan može stvoriti skrivene troškove poslodavcima – na primer u studiji sprovedenoj u Švedskoj, jedna ustanova je morala da zaposli više medicinskih sestara koje da bi nadoknadila skraćeno radno vreme.
- Od „ponosne“ do „ponižavajuće“ profesije: „Posao učitelja mora da se voli”
- Zašto radna nedelja treba da bude kraća
- Ključ uspeha – razmišljaj kao Ajnštajn
Ipak, veoma je važno istaći da u industrijama koje zahtevaju angažovanje u trajanju od 24 sata, poput zdravstvenog sektora, postoje drugačije potrebe za zapošljavanjem, dok industrije u kojima se stvaraju novo znanje i informacije će imati drugačije troškove.
Možda najznačajnije, postoji opasnost da skraćenje radnog dana neće promeniti koliko ljudi rade; čest je slučaj da ljudi koji rade osam sati moraju da rade više od toga.
Drugim rečima, tvrdi Hedli, ako će kompanije pustiti ljude da ranije idu kući, važno je da oni ne rade van radnog vremena, što je standardna praksa u mnogim poslovima.
San ili realnost?
Bez obzira na moguće probleme, zaokret ka kraćem radnom danu je bliži realnosti nego što je to ikada ranije bio.
Pod uticajem pandemije, neki poslodavci aktivno razmišljaju, čak i propituju radni status kvo.
Mnoge kompanije su dozvolile nove načine rada, poput asinhrone komunikacije ili rada na daljinu, pa se i sam pojam produktivnosti ne posmatra na isti način.
Značajni pomak je pokušaj da se uspostavi radna nedelja od četiri dana.
Iako nije raširena pojava, a u mnogim zemljama i raznim kompanijama je u fazi isprobavanja, o tome se sve više priča kada se razgovor povede na temu kako organizovati posao u izmenjenom svetu.
Međutim, četvorodnevna radna nedelja ne odgovara svima.
Mnogim kompanijama koje ne mogu da dozvole da ne rade još jedan dan tokom nedelje, kraći radni dani su „prihvatljiviji“, kaže Grant.
Postoji jedna grupa, dodaje Grant, koja bi nesumnjivo imala koristi od kraćeg radnog dana: zaposleni roditelji.
On veruje da činjenica da se u većem delu sveta radni dan se završava dva sata posle kraja časova u školi je problematična:
„Haos koji se stvara kod roditelja koji pokušavaju da vode računa o deci posle škole nije zanemarljiv.
„To je jedno od najizazovnijih i najstresnijih iskustava kroz koje ljudi prođu tokom radnog veka, tako da postoji velika mogućnost da se stvari bolje usklade u tom domenu.“
Ostaje nam da vidimo koliko će kompanija smatrati da je kraći radni dan izvodljiva mogućnost.
Ali oni koji se na to odluče, mogu da očekuju direktnu koristi, kaže on.
On veruje da zaposleni koji počnu da rade kraće radno vreme će odmah videti koristi, ali i kompanije u kojima oni rade takođe.
„Većina ljudi kojima se ponudi mogućnost da rade kraće, prihvatiće to kao ogromnu prednost,“ kaže on.
„Oni će biti zahvalni za to. Time se stvara veća lojalnost prema kompaniji. A onda su i motivisaniji. Radiće vrednije tokom kraćeg radnog vremena, a i vodiće se prioritetima.“
Pogledajte video: Menstrualni odsustvo – žensko pravo ili nepotrebno bolovanje
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
