Posao i Srbija: Koja su prava zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom

Bliži se kraj još jedne radne nedelje, ali umesto spiska obaveza za narednu, stiže poruka neočekivanog sadržaja.

Raskid ugovora o radu, razlog – tehnološki višak.

Rešenje stupa na snagu odmah.

Iako su protivzakonite, ovakve situacije su sve učestalije.

Zvaničnom prekidu ugovora prethodi nekoliko koraka, kaže Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) za BBC na srpskom.

„Poslodavac mora da obavesti radnike da im sledi otkaz jer su tehnološki višak, mora da im isplati zakonom utvrđenu otpremninu, obrazloži zbog čega su tehnološki višak, kada im se šalje rešenje o raskidu ugovora o radu i na kraju sledi otkaz.

„Tu je i Program rešavanja viška zaposlenih koje poslodavac treba da pripremi u slučaju da gasi više radnih mesta, o čemu obaveštava Sindikat i Nacionalnu službu za zapošljavanje“, objašnjava Ćalić.

U saradnji sa njima, dodaje pravnik, poslodavac treba da preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.

• Kome u Srbiji da se obratite kad ne dobijete platu
• „Osećam se kao guska u magli“: Masovni spor u Srbiji oko isplata regresa i toplog obroka
• Može li u Srbiji socijalni program da reši probleme u firmi

Kada se neko proglašava tehnološkim viškom?

Prema Zakonu o radu, zaposleni mogu da budu proglašeni tehnološkim viškom u situacijama kada zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili kada kod poslodavca dođe do smanjenja obima rada.

„Tehnološka promena podrazumeva da je neko mesto recimo automatizovano usled tehnoloških inovacija koje se uvode u firmu, i onda je to mesto nepotrebno, jer je poslodavcu samo trošak.

„Ukoliko je razlog ekonomska promena, znači da je promet slab, nema dovoljno zarade i broj zaposlenih mora da se smanji, dok se kod organizacionih promena misli na situacije kada dolazi do spajanja više preduzeća i nema potrebe da postoje dve iste službe, već se sve spaja u jednu – u tom slučaju jedan broj se smatra viškom“, objašnjava Ćalić.

Ali kako se u takvim situacijama utvrđuje ko je višak, a ko ostaje?

„Gleda se vaš učinak, koliko ste dobar radnik, vaša stručnost, ali ako imate podjednako dobre radnike, sa istim rezultatima, onda se gleda i socijalni aspekt.

„Tu se pre svega misli na imovinsko stanje, da li je ta osoba samohrani roditelj, da li je bila na nekom težem bolovanju ili je bila odsutna zbog posebne nege deteta“, nabraja Ćalić.

U slučaju da imate dva radnika koja podjednako rade, a jedan među njima je samohrana majka, ta osoba ne bi smelo da se nađe na listi viška zaposlenih, pojašnjava on.

Kada je kompanija u obavezi da sprovede program rešavanja viška zaposlenih?

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme.

Program se donosi kod otpuštanja:

• najmanje 10 zaposlenih u firmama koje zapošljavaju od 20 do 100 ljudi;
• najmanje 10 odsto zaposlenih u firmama koje imaju od 100 do 300 radnika na neodređeno vreme;
• najmanje 30 radnika u firmama sa više od 300 stalno zaposlenih;
• najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih.

Pre donošenja ovakvog programa, poslodavac je dužan da, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.

Koja su prava radnika, a koja poslodavaca?

Zaposleni imaju pravo da im se pre otkaza ugovora o radu isplati otpremnina u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, a koja ne može biti niža od trećine zarade za svaku godinu rada u radnom odnosu.

Iznos se utvrđuje u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu zaposlenog isplaćenu za poslednja tri meseca koja prethode onom u kojem se isplaćuje otpremnina.

Ćalić upozorava da se u ovakvim situacijama često dešavaju zloupotrebe, posebno kada se menja poslodavac.

„Radnik, proglašen tehnološkim viškom, ima pravo na otpremninu i kod statusne promene firme, jer nov vlasnik preuzima opšti kolektivni ugovor i ugovor o radu i mora da vam isplati i za godine rada kod prethodnog vlasnika“, napominje pravnik.

Da bi poslodavac zaposlio novog radnika na istoj poziciji na kojoj je radio zaposleni koji je proglašen viškom potrebno je da prođe tri meseca od dana prestanka radnog odnosa.

Advokat upozorava da i ovde može doći do zloupotrebe.

„Dešava se da se lažiraju radna mesta, pa poslodavac zaposli nove radnike kojima u ugovoru piše jedno radno mesto, a oni zapravo rade na poziciji sa koje su prethodno otpušteni ljudi.

„Nezakonito je i ukoliko vlasnik na tu poziciju postavi nekog drugog radnika iz firme“, objašnjava Ćalić.

Ako dođe do promena u poslovanju, odnosno ekonomska situacija se poboljša i nekadašnje pozicije ponovo se otvore, poslodavac je dužan da na ta mesta ponovo primi zaposlene prethodno proglašene tehnološkim viškom, dodaje.

Ukoliko zaposleni smatra da je neosnovano proglašen tehnološkim viškom, Ćalić ukazuje da može da podnese tužbu sudu i da zahteva da se preispita rešenje o otkazu.

„U slučaju da se utvrdi da je došlo do nezakonitog raskida ugovora o radu, radnik može da se vrati na posao.

„Može da se desi i da poslodavac nije dobro izračunao visinu otpremnine, a jeste ispoštovao sve zakonske procedure prilikom otpuštanja i onda se ne poništava rešenje o otkazu, već se samo podnosi tužba kako bi se isplatila razlika otpremnine koja nedostaje“, ukazuje on.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]