Ostrvo Gof

Getty Images
Ostrvo Gof kontroliše Tristan da Kunja, takođe izolovana britanska teritorija na jugu Atlantika

Britanska grupa za zaštitu divljih životinja traži nekoga ko će 13 meseci raditi na jednom od najudaljenijih ostrva na svetu.

Na ostrvu Gof, britanskoj teritoriji u južnom delu Atlantskog okeana, nema stalnih stanovnika.

Udaljeno je oko 2.400 kilometara od afričkog kopna.

Pošto nema aerodrom, do Gofa se dolazi sedmodnevnom vožnjom brodom iz Južne Afrike.

To putovanje se uskoro završava za Rebeku Gudvil i Lusi Dorman, koje trenutno rade na Gofu.

One su među sedam zaposlenih i osam miliona golubova, koji Gof zovu domom.

Njih dve rade za Kraljevsko društvo za zaštitu ptica (RSPB).

Pre nego što su se preselile na Gof, obe su radile za RSPB, Lusi na Antarktiku, a Rebeka u Škotskoj.

Rebekina godina na ostrvu će se završiti u septembru.

RSPB sada traži novog terenskog službenika, koji će primati platu između 25.000 i 27.000 funti (oko 30.000 evra).

Lusi Dorman i Rebeka Gudvil

Antje Steinfurth
Lusi i Rebeka na Gofu

Posao obuhvata „često duge radne dane“ tokom kojih se prate morske ptice.

Od kandidata se zahteva da se dobro prilagode životu u „izazovnom i udaljenom subantarktičkom okruženju“, odnosno zoni južne hemisfere severno iznad antarktičkog regiona.

Kandidati bi, takođe, trebalo da imaju „fakultetsku diplomu ili jednako iskustvo u sličnoj oblasti“, kao i „iskustvo u radu sa divljim pticama ili životinjama i njihovom praćenju na terenu“.

Rebeka i Lusi upozoravaju buduće zaposlene da će morati da izdrže teške vremenske prilike i godinu dana bez sveže hrane.

„Pošto smo Rebeka i ja Britanke, mislili da smo navikle na kišu.

„Ali kiša ovde pada često i obilno“, kaže Lusi.

Dodaje da su na ivici oblasti koju odlikuju veoma snažni zapadni vetrovi.

„Mi smo samo mala stena usred južnog Atlantika, tako da imamo prilično teške vremenske prilike“, navodi.

A woman walks along the cliffs in Gough island

Lucy Dorman

Šta jedete kada je najbliže kopno udaljeno više od hiljadu kilometara?

Pripremite se za zamrznute obroke.

„Posebno su nam naglasili, pre nego što smo došle, da je nedostatak sveže hrane imao veliki uticaj na mnoge ljude.

„Najviše mi nedostaje hrskava šargarepa i da zagrizem lepu jabuku.

„Samo malo hrskavosti, ali mislim da ne propuštam ništa posebno sem toga“, kaže ona.

Sveže voće i povrće predstavljaju preveliki biosigurnosni rizik. Klice bi mogle da se razviju i prošire po ostrvu.

Zbog toga se hrana uglavnom skladišti u dva zamrzivača, koja se pune jednom godišnje.

„Jedan je pun smrznutog povrća, a drugi mesa.

„Imamo i mnogo konzerviranog smrznutog voća i povrća“, kaže Rebeka.

Dodaje da zalihe hrane dobijaju tokom dve nedelje preuzimanja dužnosti između starih i novih zaposlenih, koji narednih godinu dana žive od toga.

To se dešava u septembru kada se neki zaposleni na Gofu pakuju i vraćaju kući, a novi radnici dolaze.

Lusi Dorman

Rebekah Goodwill

Kako zaposleni podnose društvenu izolaciju?

„Na neki čudan način, osećam se kao da sam više povezana sa prijateljima i porodicom ovde nego što sam bila kada sam radila u Škotskoj“, navodi Rebeka.

Njih dve kažu da imaju internet u bazi i da im je lako da ostanu u kontaktu sa svima.

Dodaju da im u izazovnim trenucima pomaže podrška malog tima.

„Imamo lepu, malu zajednicu, tako da možemo da delimo priče, učimo jedni od drugih i podržavamo se međusobno kada ne možemo da prisustvujemo venčanju ili sahrani“, objašnjava Rebeka.

Kao deo međunarodnog naučnog tima za očuvanje prirode Kraljevskog društva, Lusi i Rebeka prate kretanje različitih ugroženih ptica, poput atlantskog žutonosnog albatrosa i atlantske burevice.

Preko dana moraju da se suoče protiv vremenskih prilika i odlaze na teren na utvrde gde su ptice.

Obično nose vodootporne jakne i pantalone, kao i gumene čizme.

Prikupljaju podatke o tek rođenim pticama na ostrvu i njihovoj borbi protiv miševa, invazivne vrste, koji ih jedu.

„Miševi su počeli da jedu morske ptice.

„Njih niko ne lovi, stoga imaju ogroman uticaj na ptice, posebno tek rođene“, kaže Lusi.

Pingvini na ostrvu Gof

Getty Images
Pingvini na ostrvu Gof

Miševi su, 2017. i 2018. godine, postali izuzetno štetni za mladunce ptica.

Tada je samo 21 odsto mladunaca tristanskog albatrosa preživelo.

Jednoj kritično ugroženoj vrsti burevica, koja se gnezdi u jazbinama, nije preživelo nijedno pile.

RSPB sumnja da su miševe na Gof doneli mornari u 19. veku, a grupa radi na njihovom iskorenjivanju.

To je značajno smanjilo njihovu populaciju, ali RSPB još nije uspeo da iskoreni sve miševe na ostrvu.

Stoga, za sve one koji su zainteresovani da provedu godinu dana na Gofu, među pticama i miševima dok jedu smrznutu hranu na spektakularnoj udaljenosti, rok za prijavu je do kraja nedelje.


Kako je previše leda skoro prepolovilo populaciju pingvina na istoku Antarktika:

Kako je previše leda skoro prepolovilo populaciju pingvina na istoku Antarktika
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari