Posao: Zašto „spaljivanje mostova“ više ne mora da vam uništi karijeru

Ebi se još živo seća tog trenutka.

Bila je na sesiji nabacivanja ideja u američkom časopisu u kom je radila kao urednica i došla je na sastanak sa čitavim spiskom novih ideja.

Ali osećala se kao da je, kad god pokuša nešto da kaže, neko prekine.

U njoj je raslo nezadovoljstvo.

Konačno je izgubila živce.

„Mogu li samo da završim misao?“, rekla je.

Prostorijom je zavladala tišina, priseća se ona.

Dva dana se na poslu, kaže ona, susretala sa ćutanjem kolega.

Onda ju je trećeg dana pozvalo kadrovsko.

Vesti su bile loše – izgubila je posao.

Ona veruje da je interakcija u konferencijskoj sali doprinela tom razvoju događaja: kad je izgubila prisebnost, to je spalilo most koji je izgradila, a osećala se i kao da joj je to „uništilo karijeru“ u ovom poslu.

• Kako oživeti izgubljene strasti za poslom
• Pet najperspektivnijih zanimanja i veštine potrebne za uspeh
• Kako reći „ne“: Četiri načina da odbijete zadatak na poslu

Profesionalno „spaljivanje mostova“ može da se odigra na nekoliko načina.

Za neke, kao što je Ebi, to može da znači potpirivanje napetosti dok je još u radnom odnosu; za druge, to može da znači davanje ostavke bez ikakve najave, javno ocrnjivanje poslodavca ili bilo koji čin koji trajno uništava profesionalni odnos.

To se odavno smatra „ubicom karijere“ – čin koji može da uništi reputaciju radnika i oteža mu da u budućnosti ponovo nađe posao, naročito u izuzetno konkurentnim oblastima.

Ali u vreme menjanja prioriteta na radnom mestu, spaljivanje mostova možda nije „zakucavanje eksera u profesionalni kovčeg“ kao što je to nekada bilo, tvrde stručnjaci.

Kako radnici sve glasnije govore o problemima na radnom mestu i toksičnim radnim okruženjima, otvorene rasprave o negativnim aspektima rada postaju sve normalizovanije i manje profesionalno štetne.

I, tvrde stručnjaci, ne samo da je spaljivanje mostova sve manje tabu tema – u nekim slučajevima su čak postupci koji su ranije doživljavani kao ubice karijere možda nužni da bi se radno mesto promenilo nabolje.

Zaštita toksičnih radnih mesta

Poreklo izraza „spaljivanje vaših mostova“ (ili „spaljivanje vaših brodova“) moglo bi da bude u rimskoj vojnoj taktici prelaska na stranu teritoriju a potom uništavanje svih mostova iza sebe – ne ostavljajući sebi mogućnost povlačenja.

U kontekstu rada, to znači narušavanje odnosa do tačke u kojoj možete postati profesionalno otuđeni, bilo da to znači naškoditi vlastitoj reputaciji dobrog radnika ili gubitak korisnih veza koje bi mogle da pomognu vašoj karijeri u budućnosti.

U nekim slučajevima, to može da bude validno – na primer, radnik koji napušta posao u narušenim odnosima može, na primer, da naškodi vlastitoj sposobnosti da dobije posao na novom radnom mestu na kom sada rade bivše kolege.

Uprkos tome, kaže Erin Galager, izvršna direktorka i osnivačica Ele, američke korporativne konsultantske firme usredsređene na diverzitet, ravnopravnost i inkluziju, izraz ne samo da više nije „dramatičan“, već je i sve manje u skladu sa ciljevima savremenih radnika, kojima je važno da rade u zdravom radnom okruženju.

To je zato što, iako je ideja nespaljivanja mostova da se zaštite radnik i njegove buduće šanse za zaposlenje, ona kaže da to može istovremeno da zaštiti i lošeg poslodavca.

Ovaj strah od profesionalnih reperkusija može na kraju da ućutka radnike, što znači da loša radna okruženja mogu da se izvuku bez posledica.

„To postavlja razne vrste barijera strukturalnoj promeni i istinski otežava ljudima da ispričaju istinu“, kaže Galager.

• „Živim u grču“: Zašto se mladi u Srbiji teško osamostaljuju od roditelja
• Kako zaobići sve skrivene zamke oglasa za posao
• „Danas zaposleni biraju poslodavce, nekada je bilo obrnuto“: Ko najlakše pronalazi posao u Srbiji

Strah od spaljivanja mostova sprečavao je radnicu iz odnosa sa javnošću Kristen da uradi nešto povodom kulture radnog mesta u kojoj je osećala da je diskriminisana zbog invaliditeta.

Ona se 2016. preselila u Njujork da bi počela da radi na novom poslu i morala je da odloži prvi radni dan jer je imala problema da pronađe stan koji bi udovoljio njenim specifičnim potrebama.

Njen direktor, kaže ona, pitao ju je zašto bi uopšte želela da živi u gradu ako joj je toliko teško da se snalazi u njemu i uporno joj govorio da je „srećna“ što ima privilegiju da povremeno radi od kuće, iako je taj aranžman bio sastavni deo njenog pravno odobrenog sporazuma o invaliditetu.

Kristen kaže da je trpela nešto što je doživela kao maltretiranje na poslu zato što je njen poslodavac morao da joj odobrava njenu zdravstvenu zaštitu.

Ali čak i kad je na kraju otišla 2018. godine, sledila je tradicionalni savet i nije spalila mostove za sobom sa direktorom ili kompanijom.

To je odluka za kojom i danas žali.

„Zaista mi je žao što se nisam glasno zauzela za sebe“, kaže Kristen danas.

„Najviše je stradalo moje samopouzdanje. Kad ne uradite nešto osnažujuće, osećate se poniženo.“

Galager se slaže da bi radnici mogli tako da se osećaju.

„Kad sledimo tradicionalni savet, ali smo jednom nogom i dalje u toksičnom radnom okruženju, nikad zapravo ne možemo da napredujemo“, kaže ona.

„Mislim da moramo da redefinišemo izraz ‘spaljivanje mostova’ zato što on ima veoma negativnu konotaciju.

„Umesto toga, treba da se zapitamo: ‘Da li želite da ostanete povezani sa mestom koje vam je naudilo? I da li želite da budete sastavni deo nastavka štete koja se i dalje pravi drugim ljudima?“.

„Humanizujuća“ dela

Kristen se 2018. možda osećala kao da ne spaljuje mostove zarad sebe, ali stručnjaci tvrde da je u sadašnjoj atmosferi potencijalno manje štetno progovoriti na načine koji bi se u prošlosti smatrali „ubicom karijere“.

Sara Aviram, predavačica i autorka knjige Remotivacija: Ultimativni vodič radnika za ispunjenje koje će vam promeniti život, ističe da su, u eri pandemije, mnogi delovi života radnika bili van kontrole.

„Mnogi su shvatili da rad u toksičnom radnom okruženju, obavljanje posla koji mrzite, za užasnog šefa, prosto nije vredno toga.

„Njihovi prioriteti su se izmenili. Počeli su da žele poslovne prilike sa više značenja i smisla, a možda čak i poslove u kojima bi uživali“, kaže ona.

„U vreme Velike rezigniranosti, tržište rada je bilo toliko jako da su se ljudi manje brinuli oko spaljivanja mostova u bivšoj kompaniji.“

Danas, kaže Aviram, čak i kad je klatno moći počelo ponovo da se udaljava od radnika, oni i dalje žele da rade na poslovima koje cene i na kojima se osećaju cenjeno.

„Mislim da mnogo ljudi iz čitavog sveta dobro razume narativ o želji za kretanjem od nule i novim početkom“, kaže ona.

„I zato mislim da bi budući poslodavac mogao potpuno da razume taj narativ kad potekne od kandidata za posao.

„On može da razume kandidatovu iskrenost, njegovo otkrivanje da nije srećan i promenu prioriteta kod pojedinca.“

Ponekad, kaže Aviram, direktori zaduženi za zapošljavanje bi čak mogli da cene radnike koji su iskreni po pitanju vlastitih negativnih iskustava.

„Privatni razgovor o tim iskustvima, čak i u razgovoru za posao sa potencijalnim novim poslodavcem, humanizuje vas i otvara diskusiju o tome kakve vrste vrednosti od kompanije i kulture želite u budućnosti“, kaže ona.

• Koja su prava zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom u Srbiji
• Prekovremeni rad povećava rizik od moždanog udara
• Zašto je svet prepun nesposobnih, a dobro plaćenih ljudi

Ključna razlika

Ipak, neće svaki negativan komentar biti produktivan.

Aviram ne savetuje usredsređivanje na lične razmirice i stalno vređanje bivšeg poslodavca.

„Postoji razlika između javnih uvredljivih komentara o bivšem poslodavcu i slobodi da se otvoreno i iskreno govori o vlastitom iskustvu, podrazumevajući negativna iskustva“, kaže ona.

Uz to, i stručnjaci i radnici upozoravaju da ljudi treba da uzmu u obzir potencijalno ličan teret koji sa sobom nosi spaljivanje mostova.

Za Ebi, to iskustvo je bilo izuzetno stresno.

Kad je napetost sa direktorom konačno došla do pražnjenja, postojao je mali prozor satisfakcije, ali koji je odmah potom pratila panika.

„Bila sam jako ljuta na samu sebe“, kaže Ebi.

„Mislila sam da nikad neću naći bolji posao od tog.“

Džoen Rempling, konsultantkinja za karijeru u Dualiti karijersu u Londonu, kaže da je u redu „malo podivljati“ ako napuštate problematičnu situaciju na radnom mestu, kao što su, na primer, suprotstavljene vrednosti.

„Ali činite to na štetu vlastite energije“, kaže ona.

„Ražalujem spaljivanje mostova sa ‘kardinalne greške’ na ‘dodatni stres’.“

Ebi, koja danas ima 37 godina, na kraju je otkrila da njeno spaljivanje mostova nije uništilo njenu karijeru.

Uspela je da pronađe novi posao koji voli u istoj oblasti.

Čak se i Rejčel Geret, njujorška trenerka za karijeru i liderstvo, koja svetuje klijente da napuštaju profesionalne veze u najboljim mogućim odnosima, priseća incidenta u vlastitoj karijeri kad je napuštala jedan posao da bi prešla na drugi.

Žena kojoj je podnosila ostavku rekla joj je da spaljuje važan most.

„Trebalo mi je vremena da se oporavim od tog komentara“, kaže ona.

„Ali moj najjači utisak iz svega toga bio je da neki ljudi misle da imaju moć nad vama. A zapravo vi kontrolišete vlastitu priču, vlastiti narativ i kako vodite vlastite karijeru.“

Kad se sve sabere i oduzme, „ideja o spaljivanju mostova je istinski u oku posmatrača“, dodaje Geret.

„Sve više razgovaramo o važnosti postavljanja granica, naročito posle pandemije.

„Ako radite sa nekim toksičnim kolegom, ili sa nekim ko vas ne poštuje, postavljanje vaše granice moglo bi da deluje kao spaljivanje mosta.

„Ali postoji istinska potreba da se zauzmete za sebe, čak i ako se nekim ljudima to ne bude dopalo“, zaključuje ona.

Ebi i Kristen ne žele da im budu otkrivena prezimena iz profesionalne bezbednosti

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]