Poseta Emanuela Makrona: Pet stvari za koje je Francuska zainteresovana u Srbiji

U samo nešto od više od mesec dana, beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ video je nekoliko najmoćnijih ljudi sveta.

Prvo je sleteo nemački kancelar Olaf Šolc, potom šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns, a sada stiže i francuski predsednik Emanuel Makron.

„Šolc je dolazio zbog litijuma, a direktor CIA da izvuče uši i pomiluje po glavi tamo gde treba“, kaže Radomir Diklić, bivši ambasador SR Jugoslavije u Francuskoj, za BBC.

„Suština Makronove posete će biti ekonomska pitanja, ali ne može, naravno, da prođe bez političkih tema“, dodaje Diklić, ambasador u Parizu od 2001. do 2004. godine.

Makron će u Srbiji ostati dva dana, tokom kojih će se više puta sastati sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, a osim Beograda posetiće i Novi Sad.

• Diplomatska istorija Srbije i Francuske: Od ratnih saveznica, preko „mračnih devedesetih“, do „obnovljenog prijateljstva“
• Makron i Vučić: Srdačno o ekonomiji i emocijama, oprečno o Kosovu, posle i o Luju Vitonu
• Uhapšen Srbin u Francuskoj: Osumnjičen za ubistvo bivšeg dizajnera Rols-rojsa
• Srbija, Francuska i sporazum o stripovima – o čemu se radi

Vučić i Makron su se poslednjih meseci nekoliko puta sreli na marginama evropskih i svetskih foruma, kao i tokom ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu.

Prilikom jednog od tih susreta, Makron je izjavio da su ekonomski odnosi Srbije i Francuske „dobili pravi podsticaj“, ali da mogu biti još bolji.

Razgovori o odbrambenim ugovorima i energetskim projektima su „znak političkog poverenja“, rekao je Makron, ali i pecnuo Beograd zbog spoljne politike.

Iako je već dugo na putu evrointegracija, Srbija je uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, pa se iz Brisela, Berlina i Pariza često može čuti zahtev za „usklađivanjem spoljne politike“ sa Evropskom unijom (EU).

Uz Kosovo, to je često isticano kao glavna prepreka Srbije na putu ka EU, koji već godinama tapka u mestu.

Iz Jelisejske palate su prethodno objavili da će tokom posete biti potvrđena „podrška evropskim integracijama Srbije“, kao i da će Vučić i Makron razgovarati o ekonomiji, zdravstvu, energetici, kulturi i veštačkoj inteligenciji.

Šta sve Francuska radi u Srbiji

• Rafali

„Ako idemo po prioritetima, prvo idu ‘rafali'“, navodi Diklić.

Makron je dolazak u Srbiju najavio u julu, kada su pominjani vojni ugovori, među kojima i prodaja novih aviona „rafal“ zvaničnom Beogradu.

„Taj model se već isključuje iz naoružanja u Francuskoj, tako da tim ugovorima oni upošljavaju njihovu industriju“, kaže Diklić.

Reč je o 12 borbenih aviona, sporazumom procenjenih na tri milijarde evra, što je označeno kao „najveći ugovor o oružju u modernoj istoriji Srbije sa Francuskom“.

„Odlučni smo da kupimo nove avione koji bi značajno poboljšali naše borbene sposobnosti“, izjavio je ranije Vučić.

Kada je dogovor sa Francuskom objavljen, Fajnenšel tajms je pisao o „zaokretu Beograda od Moskve“, posle decenija oslanjanja na ruske avione, pre svega MiG-29.

Isti broj aviona „Rafal“, ali polovnih, nedavno je kupila i Hrvatska.

Taj ugovor je bio vredan 999 miliona evra.

• Metro

Posle aviona, ide beogradski metro, kaže Diklić.

O vožnji metroom, daleko ispod svakodnevne saobraćajne gužve, Beograđani maštaju već decenijama, koliko traju i najave gradskih vlasti da će biti izgrađen.

U januaru 2021. je sa francuskim i kineskim kompanijama potpisan memorandum o projektu Beogradski metro.

„Gradnja prve linije biće završena 2028.“, izjavio je tada ministar finansija Siniša Mali.

• Novo obećanje: Metro u Beogradu od 2028. godine

Usaglašeno je i da će Francuzi raditi isporuku vozova i elektromašinskih podsistema, a kineska kompanija izvoditi radove, procenjene na 1,3 milijarde evra.

Međutim, od ideje se nije mnogo odmaklo – radovi nisu počeli.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

• Aerodrom

Druga najpoznatija francuska investicija u Srbiji je aerodrom „Nikola Tesla“, koji posluje pod okriljem kompanije Vansi erports (VINCI Airports), po ugovoru o koncesiji na 25 godina, potpisanom 2018. sa Vladom Srbije.

Dve godine kasnije, započeta je i rekonstrukcija aerodroma.

Ona, između ostalog, podrazumeva proširenje terminala, izgradnju novih pristupnih puteva i parking mesta.

Iz uprave aerodroma su poslednjih godina više puta naglašavali da je iz Beograda uvećan broj linija, letova, putnika, kao i dobit.

• Ekologija

Uticaj Francuske pominjan je u dva ekološka projekta.

Prvi je dugo najavljivana fabrika za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda, koje Beograd i dalje uliva pravo u Savu i Dunav.

Za izgradnju takvog postrojenja i upravljanje njime, francuske kompanije Suez i Vinci construction grands potpisale su sa Srbijom memorandum o razumevanju.

Kineska kompanija Cmek uključena je u izgradnju interceptora kojim se kanalizacija prikuplja i dovodi do budućeg postrojenja za preradu.

Radovi još nisu počeli.

• Zamisli želju – da kanalizacija ne ide direktno u beogradske reke
• O smeću, splavovima i zagađenju: Kada će Sava i Dunav u Beogradu biti čisti
• Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo

Drugi važan projekat je deponija u Vinči, najveća u Beogradu.

Grad je još 2017. tretman i odlaganje komunalnog otpada u Vinči dodelio konzorcijumu kompanije Suez iz Francuske i I – Environment Investments Limited iz Japana.

Ugovor je zaključen na 25 godina, izjavio je tadašnji gradonačelnik Siniša Mali.

Francusko-japanski konzorcijum bio je u obavezi da izgradi postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada.

Najavljena je i sanacija postojeće deponije u Vinči i izgradnja nove, u skladu sa standardima i direktivama Evropske unije.

U martu je u toplani „Konjarnik“ pušteno u rad postrojenje za preuzimanje toplotne energije proizvedene u kompleksu sanitarne deponije Vinča.

• „Smeće u Vinči gori svako leto“: Ona je 35 godina živela na deponiji
• Požar u Vinči: Koje maske mogu da štite od isparenja sa deponije

• Nuklearna energija

„Ne treba zaboraviti ni nuklearnu elektranu, o kojoj se mnogo pričalo“, navodi Diklić.

U aprilu 2024. godine, potpisan je i memorandum sa francuskom kompanijom Electricite de France (EDF) za uspostavljanje odnosa saradnje za energetsku tranziciju.

Time se, kako se navodi, stvaraju uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji.

Vučić je u martu 2024. izjavio da bi „tradicionalna nuklearna elektrana rešila sve probleme“, jer su to „ogromne pare“, ali i da „sve mora da bude bezbedno“.

„To je čista zelena energija i zato nam treba dobra ekonomija“, rekao je..

U međuvremenu je usledilo i dosta optužbi, pre svega iz tabora opozicije, da će u Srbiji biti odlagan francuski nuklearni otpad, što vlasti negiraju.

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije, takve komentare nazvao je „jednom od najbezobzirnijih laži“.

Isto je demantovala i ministarka rudarstva i energetike Dubavka Đedović Handanović, koja Memorandum o razumevanju sa EDF naziva istorijskim.

„Potrebno nam je strateško razmišljanje u energetici, mi danas postavljamo te temelje kako bismo obezbedili dovoljno električne energije usled rasta potrošnje u narednim godinama, a pre svega bazne energije koja se proizvodi u kontinuitetu, 24 sata i sedam dana u nedelji, koju ne mogu da obezbede solarne i vetroelektrane“, rekla je.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije u međuvremenu je otvorilo javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se predlaže ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana.

Kosovo

Ana Hrustanović, ambasadorka Srbije u Parizu, kao jednu od tema koje su u vrhu prioriteta navodi dijalog Beograda i Prištine i pitanje evrointegracija.

„Pariz pokušava da vodi uravnoteženu politiku prema takozvanom kosovskom pitanju“, navela je Hrustanović za Večernje novosti.

„Uzdamo se u autoritet i kredibilitet Pariza da nam pomogne u rešavanju ovog, za nas suštinskog pitanja.“

Diklić ipak smatra da je uticaj Francuske, kao i Nemačke, na Zapadnom Balkanu znatno opao poslednjih godina.

„Čim je direktor CIA preleteo čitav okean da bi došao na Balkan, to znači da je Amerika odlučila malo jače da lupi šakom o sto.

„Francuska i Nemačka će pokušavati da pokupe neke mrvice sa tog stola.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]