Mesečni račun za struju tokom zime porodice Aleksić iz Beograda za stan od 70 kvadrata je 14.000 dinara, a od naredne grejne sezone očekuje ih koverta podgrejana za 1.160 dinara.

Cena električne energije poskupeće od 1. septembra u Srbiji za 6,5 odsto, potvrdili su iz Agencije za energetiku.

Kako je ovo cena poskupljenja bez poreza i taksi, ekonomisti su izračunali da će konačno povećanje biti 8,5 odsto.

Domaćinstvo Aleksić se greje na dve termoakumulacione (TA) peći koje uključuju noću, ali po potrebi i danju.

„U mesecima kada se ne grejemo, plaćamo račun za struju oko 3.500 dinara“, kaže Milica Aleksić za BBC.

„Ali i tada odvajamo sa strane za zimski račun, koji je često do pet puta veći. Ne znam gde ćemo izdvojiti još i za nova povećanja.“

Ovo će biti četvrto poskupljenje struje u Srbiji za pet godina, kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku u Dilojt Srbija (Deloitte Serbia) i bivši direktor u EPS-u.

„Najveći razlog zašto Srbija podiže cenu struje za male potrošače jeste stanje u Elektroprivredi Srbije“, dodaje Marković za BBC.

Veće cene električne energije mesecima su najavljivane, sa različitim predlozima o visini poskupljenja.

Iz Fiskalnog saveta su početkom jula tražili da struja poskupi od 15 do 20 odsto, dok je Zorana Mihajlović, ministarka energetike, krajem istog meseca dala novo predviđanje – podizanje cene kilovata za deset odsto.

Na dan kada je objavljeno da će struja poskupeti od 1. septembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da to „neće ugroziti životni standard građana, čak ni onih najsiromašnijih“, preneo je RTS.

Naglasio je da je sada cena struje na berzi oko 540 evra po megavat-satu, dok je za građane Srbije gotovo 14 puta manja.

„I što se tiče gasa, rekli smo da će to biti minimalno povećanje cene (devet odsto), to je neverovatno imajući u vidu da su u pojedinim zemljama cene gasa skočile za 350 do 1.000 odsto, kod nas ispod 10 odsto za građane.

„Trudimo se da i za firme i fabrike držimo najbolje uslove, jer hoćemo i dalje da privlačimo sve strane investitore“, rekao je Vučić.

Koliko će koštati grejanje na struju posle povećanja?

Pre poslednjeg poskupljenja, domaćinstva od 60 kvadrata koja koriste termoakumulacione peći imala su troškove od najmanje 56.000 dinara dinara godišnje za grejanje, ali samo ukoliko isključivo koriste jeftiniju noćnu električnu energiju, podaci su Agencije za energetiku Srbije.

Jeftinija struja može se u Srbiji koristiti od ponoći do 8 sati u Beogradu, dok u nekim drugim delovima Srbije noćna tarifa počinje u 22 časa i traje do šest ujutru.

Za to vreme se potrošačima preporučuje da uključuju TA peći, kao i druge velike potrošače, poput mašina za veš i sudove.

„Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose oko 78.000 dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva“, dodaju iz Agencije.

Oni koji noću pale TA peći, ali ih samo povremeno dopunjuju danju, kada su najveće hladnoće, poput Milice Aleksić, trošili su na struju oko 70.000 dinara za celu grejnu sezonu, koja traje šest meseci.

Sada će njihov ukupni trošak biti uvećan za gotovo 6.000 dinara.

Mnogo veće troškove električne energije za grejanje imaju domaćinstva koja koriste struju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje ili se greju na propan butan gas i lož ulje.

Oni su za prethodnu grejnu sezonu morali da izdvoje čak 141.500 dinara za električnu energiju, 130.000 dinara za propan butan gas, odnosno 134.000 dinara za lož ulje, podaci su Agencije.

Sa uvećanjem, onima koji imaju etažno grejanje, ono će biti skuplje oko 12.000 dinara, dok će grejanje na propan butan gas biti 11.000 dinara skuplje, a slično će platiti i domaćinstva koja koriste lož ulje.

Svetska kriza ili kriza u EPS-u?

Fiskalni savet, nezavisni finansijski organ Skupštine Srbije, početkom jula 2022. objavio je analizu u kojoj piše da je neophodno da struja za domaćinstvo i privredu poskupi.

„Ovakvo povećanje ne samo što bi zaustavilo trenutno finansijsko krvarenje preduzeća već je i ekonomski opravdano“, dodaje se u Analizi o strukturnim problemima srpske energetike u svetlu globalne krize.

„Sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju. Pritom, čak i s ovakvim povećanjem, cena za domaćinstva u Srbiji ostala bi među najnižim u Evropi (uz Gruziju i Ukrajinu).“

Fiskalni savet radio je analizu usled očekivane ekonomske i energetske krize koja preti Evropi, ali i svetu, od kako je počela ruska invazija na Ukrajinu, a evropske zemlje su uvele sankcije Rusiji i zabranile uvoz ruskog gasa i nafte preko luka.

Zorana Mihajlović, resorna ministarka u Vladi Srbije, rekla je da je poskupljenje neminovno.

„Povećana cena ne može da pokrije dugove EPS-a, jer firma ima ozbiljnih problema“, rekla je ona.

Struja će poskupeti da „dugovi EPS-a ne bi bili još viši“, dodala je.

Željko Marković kaže da očekuje da će poskupeti i struja za privredu, čiju je cenu Vlada Srbije odlučila da ne menja do kraja avgusta.

„Cena struje za privredu je tržišno uređena i pravna lica mogu da biraju da li će kupovati struju od EPS-a ili nekog drugog proizvođača električne energije“, kaže Marković.

Za razliku od cene za privrednike, kilovati za domaćinstva „nisu samo tržišna kategorija, ali to EPS-u pravi velike troškove“, dodaje on.

„Najveći razlog zašto je EPS-u sada neophodno da podigne cenu struje za male potrošače jeste što on ne proizvodi dovoljno struje“, objašnjava Marković.

„Zato mora da je kupuje na stranim tržištima.“

EPS je, tako, u velikom gubitku, kaže nekadašnji direktor u ovoj firmi.

„Primera radi, ako EPS pravi struju i prodaje za 50 evra, a na tržištu mora da je kupi za 300 ili 400, to je za ovu firmu ogroman manjak.“

Šta su bili raniji razlozi za poskupljenja?

Stanje u Elektroprivredi Srbije i ranijih godina bio je razlog zbog kojeg je struja poskupljivala, a cena kilovata bila je i predmet dogovora sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Poslednji veliki incident u EPS-u zabeležen je u decembru 2021. godine.

Tada je šest blokova u Termoelektrani Nikola Tesla ispalo iz pogona.

Utvrđeno je da je u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta, koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo, a takav nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrane.

Usledili su novi incidenti, pa je 20. decembra došlo do eksplozije i u postrojenju za sušenje uglja u Kolubara-Preradi u Vreocima.

Bez struje je bilo oko 126.000 ljudi, a u nekim selima oko Ivanjice ljudi nisu imali struju nekoliko dana.

Posle ovog incidenta, tadašnji direktor EPS-a Milorad Grčić proglašen je za najvećeg krivca, podneo je ostavku na mesto direktora i otišao iz preduzeća.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla je početkom leta da je javno preduzeće Elektroprivreda Srbije u 2022. godinu ušlo sa „velikim gubitkom“.

Dodala da je „realno“ da se zaduži dodatnih milijardu evra, kako bi moglo da funkcioniše.

„Platili smo mnogo, više od 700 miliona evra na uvoz električne energije, uglja i mazuta od trenutka kada je EPS imao kolaps u decembru“, kazala je Mihajlović za TV Insajder.

Zorana Mihajlović za BBC:

„Greška je što smo predali naftnu i gasnu privredu Ruskoj Federaciji“

Prelivanje

Neophodnost da struja poskupi Mihajlović je objasnila i trenutnom finansijskom situacijom u Srbiji.

„Koliko god mi želeli da ne utičemo na inflaciju održavanjem cena električne energije, mi time direktno urušavamo EPS“, dodala je.

Inflacija predstavlja kontinuiran rast opšteg nivoa cena, a povezana je sa padom kupovne moći ljudi.

Šta je inflacija

U februaru ove u odnosu na februar prošle godine inflacija u Srbiji je dostigla 8,8 odsto i najviša je još od juna 2013. godine.

Globalni rast cena energenata, hrane i sirovina u velikoj meri uticao je i na cene u Srbiji.

Hrana je za 15,2 odsto bila skuplja nego u februaru prošle godine, što je najviše doprinelo ukupnoj inflaciji, dok je gorivo bilo skuplje za 21 odsto, podaci su Zavoda za statistiku.

Tako se Srbija našla na petom mestu po visini inflacije u Evropi.

Svetska banka predviđa da će privredni rast Srbije u 2022. godini, zbog globalne krize uzrokovane ratom u Ukrajini i povećanom inflacijom, biti nešto sporiji nego što je prethodno prognozirano.

Sa poskupljenjem struje, a pogotovo ako ona ponovo poskupi i za privredu, ekonomista Milan Kovačević očekuje novo povećanje cena.

„Cena električne energije utiče na sve cene u zemlji“, kaže on.

„Ne odmah, ali u roku od mesec-dva posle poskupljenja, može se očekivati dalji rast cena proizvoda i usluga u Srbiji.“

Saveti za uštedu električne energije

Isključiti grejanje ili hlađenje noću i onda kada nema nikoga kod kuće;
Noću spustiti roletne i navući zavese;
Izbegavati zaklanjanje i pokrivanje grejnih tela zavesama, maskama i sl;
Vremenski optimizirati grejanje i pripremu tople potrošne vode;
U sezoni grejanja smanjiti sobnu temperaturu za jedan stepen Celzijusa;
U sezoni hlađenja podesiti hlađenje na oko šest stepeni Celzijusa niže od spoljne temperature;
Koristiti prirodno osvetljenje, u što većoj meri;
Isključiti rasvetu u prostoriji kada nije potrebna;
Mašine za veš i mašine za pranje suđa uključivati samo kada su pune, najbolje noću;
Ne ostavljati električne uređaje u režimu „spreman za rad“ (stand-by). Potrebno je isključiti ih potpuno;
Koristiti tuš umesto kupanja u kadi, jer će se na taj način uštedeti značajne količine vode i energije.

Kako energente štede u drugim zemljama?

Zbog rata u Ukrajini i osetno manje energenata koji u Evropu dolaze iz Rusije, zemlje zapadne Evrope počele su da savetuju domaćinstva kako da štede.

Nemački ministar za ekonomiju Robert Habek pozvao je javnost da smanji potrošnju energije i prestane da koristi automobile kako bi se zemlja odvikla od ruske nafte i gasa.

„Ako možete da se vozite vozom ili biciklom za Uskrs to je takođe dobro: to je lako za novčanik i nervira Putina“, rekao je sredinom aprila ove godine.

Dodao je i da svaki Nemac treba da smanji sopstveno oslanjanje na ruski gas tako što će smanjiti potrošnju energije za deset odsto.

„Ako grejete dom i navlačite zavese uveče, štedite do pet odsto energije, a ako snizite sobnu temperaturu za jedan celzijusov stepen, to je oko šest odsto“, izjavio je ministar Habek.

Plan za vanredne situacije za uštedu električne energije u slučaju potpunog ili dužeg prekida isporuke ruskog gasa ima i Vlada Grčke.

U slučaju potpunog prekida isporuke ruskog gasa, i to usred turističke sezone, na snazi bi bio plan naizmenične „rotacije isključenja električne energije“ u intervalima tokom radnih dana.

Naizmenični prekid struje imaće teška industrija i preduzeća koja se ne bave proizvodnjom osnovnih namirnica poput hrane, a struja koja se na ovaj način štedi raspoređivaće se, pre svega, domaćinstvima.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla je da u Srbiji neće biti restrikcija struje, ali da zemlja ima krizni plan za takve situacije.

Kao jednu od mera za uštedu energije koja je naglo poskupela, francuska vlada ograničiće vreme za rad velikih neonskih reklama, a vlasnici prodavnica su u obavezi da drže zatvorena vrata kada je klima uključena.

Francuska ministarka životne sredine Anjes Panije-Runaše rekla je za list Žurnal du Dimanš da će nova pravila, koja su već na snazi u nekim regionima, uskoro postati obavezna širom zemlje.

Prodavnice koje se ne budu pridržavale pravila o klimama biti kažnjene do 750 evra.

Pogledajte video o svetskoj energetskoj krizi: