Dvoboj u Poslednjem dvoboju moramo dugo da čekamo.

Srednjovekovna drama Ridlija Skota se odvija puna dva sata pre nego što Met Dejmon i Adam Drajver ne uzjašu konje, zgrabe koplja i zagalopiraju jedan ka drugom.

Do tog trenutka mi već znamo njihove likove, znamo da su spremni i voljni da se bore do smrti, a znamo i koliki je ulog i sve što se zbiva u Francuskoj u 14. veku.

Drugim rečima, Skot je pripremio sve što je neophodno za jedan klasičan bioskopski obračun.

I uvek je uživanje kada nam stigne jedan takav okršaj.

Filmske bitke rivalskih armija ili sportskih timova mogu da budu impresivne, ali ništa nije tako zahvalno kao trenutak u kojem dva arhineprijatelja stanu jedan naspram drugog, u konačnom obračunu iz kojeg kao pobednik izlazi samo jedan.

Filmadžije znaju da su takve scene ključne.

Gledaoci znaju da će konačno biti razrešeno sve što se kuvalo prethodna dva sata.

U stvarnom životu razmirice se obično ne rešavaju tako brzo i odlučno – što je verovatno dobra stvar.

Ali u filmovima, obračuni nam pružaju tu vrstu fantazije u kojoj imamo beskompromisan i otvoren put do ultimativne pobede ili poraza.

Evo deset najboljih, kao i deset elemenata koji ih čine tako moćnim.

Visoki ulozi

Džejms Bond (Šon Koneri) protiv Reda Granta (Robert Šo) u filmu Iz Rusije s ljubavlju (1963)

Pobednik: Naravno, Džejms Bond

Jedna od najbrutalnijih tuča na filmu je bila ograničena na mali prostor – dva skučena kupea u vozu – ali je zato ulog bio ogroman.

Pre nego što padne prvi udarac, Džejms Bond i Red Grant imaju neku vrstu civilizovanog razgovora između heroja i zlikovca, što je uostalom i Bondova specijalnost: tipični primeri su Čovek sa zlatnim pištoljem i Dr No.

U ovom slučaju, iz razgovora saznajemo da je Grant planirao da ubije i Bonda i Tatjanu Romanovu, da ih ocrni u štampi i da Lektoru preda uređaj za dešifrovanje koji bi na kraju završio u rukama Spektre.

U isto vreme shvatamo i da je Grant baš opak negativac.

I da parafraziramo čuvenog fudbalera Bila Šenklija – njihov obračun nije stvar života i smrti, već nešto mnogo važnije od toga.

I kreatori Poslednjeg dvoboja su se potrudili da nam saopšte šta je ulog u ovom okršaju na konjima i da nisu samo životi učesnika ti koji zavise od ishoda duela.

Predviđanje

Luk Skajvoker (Mark Hemil) protiv Darta Vejdera (Dejv Prousi/Džejms Erl Džons) u filmu Ratovi zvezda: Imperija uzvraća udarac (1980)

Pobednik: Dart Vejder

Dvostana priprema u Poslednjem dvoboju?

Nije to ništa u poređenju sa onim što je Džordž Lukas izveo pre 40 godina.

Na posterima koji su reklamirali prvi film u serijalu Ratova zvezda vidimo Luka Skajvokera kako pozira sa svetlosnom sabljom, ali publika nema priliku da vidi kako on ukršta mač sa Dartom Vejderom (ili bilo kim drugim) sve do kraja drugog filma.

Njihova borba svetlosnim sabljama ostaje kao jedan od najupečatljivijih obračuna u celom serijalu zahvaljujući atmosferi u sablasnom Gradu oblaka i načinu na koji se sam mač oglašava zujanjem i pucketanjem u zavisnosti od toga da li je u blizini neprijatelj ili saveznik.

Zna li Luk Skajvoker da džedaji žive u Srbiji – imaju nešto da mu poruče

A ne zaboravimo ni otkriće da je Dart (pazite se, spojler!) Lukov otac.

Ali ništa od toga ne bi imalo značaja da fanovi Zvezdanih ratova nisu morali da u agoniji čekaju tri godine pre nego što su ova dvojica uopšte stigli na poprište duela.

Priprema

Roki Balboa (Silvester Stalone) protiv Ivana Draga (Dolf Lundgren) u filmu Roki 4 (1985)

Pobednik: Roki Balboa

Svi filmovi o Rokiju idu svojim putem ka svom trećem činu i konačnom obračunu Rokija Balboe i onoga koji mu se nađe na putu.

Kada se pojavio četvrti film u serijalu, Silvester Stalone je shvatio da bi ulog morao da bude apsurdno visok, pa je tako i bilo – ne samo da Balboa uspeva da se revanšira osvajaču zlatne medalje koji je ubio njegovog drugara Apola Krida ranije tokom filma, već je on i vojnik u hladnom ratu između Sjedinjenih država i SSSR-a.

Nema problema.

Ali Stalone je oduvek cenio i drugu komponentu okršaja: pripremu za njega.

Povlačenje sanki kroz dubok sneg! Obaranje stabala!

I sve to dok je njegov protivnik prikačen na najnoviju kompjuterizovanu tehnologiju vrednu milione rublji.

Naravno, film o Rokiju je ništa bez komične montaže treninga, a u ovom filmu ona je naročito komična.

Lični okršaj

Frenk (Henri Fonda) protiv Usne harmonike (Čarls Bronson) u filmu Bilo jednom na Divljem zapadu (1968)

Pobednik: Usna harmonika

Dvoboj između sadiste Frenka i misterioznog čoveka poznatog i kao Usna harmonika je gotov očas posla – nema tu lukavih taktika, ni akrobatskih saginjanja i bacanja.

Samo imamo jednog muškarca koji je brži od onog drugog.

Svejedno, radi se o majstorski izvedenom obračunu jer Serđo Leone produžava ono odmeravanje protivnika pre samog duela do monumentalnih granica – na punih sedam minuta tenzije iako su pištolji i dalje u futrolama.

Na početku imamo lagano pozicioniranje učesnika u dvoboju u pustinjskom okolišu. (Videti i ovo: trka samuraja u filmu Harikiri Masakija Kobajašija).

Zatim slede ekstremno krupni kadrovi sumnjivog Frenka i postojanog lica Usne harmonike koje prate oštre i zvečeće gitare i sablasnio zavijanje usne harmonike u režiji Enija Morikonea.

Konačno, tu je i flešbek koji nam otkriva zašto je lik kojeg igra Čarls Bronson toliko željan da ubije lik Henrija Fonde.

Kada je Usna harmonika bio dečak, Frenk je obesio njegovog brata, dok je on to morao da gleda.

Tako da je njihovo svođenje računa više nego lično, a zbog toga je i toliko efektno.

Zanimljivo je i to da obračun može da bude ličan čak i ako u njemu ne učestvuje dvoje ljudi – kao dokaz toga možete da pogledate mržnju koju Ripli ispoljava prema čudovištu u Osmom putniku 2 ili Bodijev odnos prema ajkuli u istoimenom filmu.

Savršen par

Bitriks Kido (Uma Turman) protiv Ele Drajver (Deril Hana) u filmu Kil Bil 2 (2004)

Pobednica: Bitriks Kido

Većina obračuna se odvija između dva podjednako spretna oponenta.

Uzbuđenje dolazi od verovanja da bilo ko od njih može da pobedi (čak i ako znate da će to verovatno biti pozitivni lik).

Kventin Tarantino se zabavlja sa tom spoznajom u filmu Kil Bil 2.

Od svih ljudi koje Bitriks ubije na svom putu ka Bilu, niko joj nije toliko sličan kao El Drajver.

Obe su visoke plavuše, članice Smrtonosnog odreda ubica i obe imaju imena, Bi i El, koja zvuče kao da su slova.

Tarantino ih često slika kao da su odraz u ogledalu i kako koriste isto oružje na identičan način.

Jednog trenutka ih prikazuje kako upućuju identične udarce, a zatim koristi i podeljeni ekran kako bi pokazao kako sinhrono padaju i ustaju.

Nažalost El, Bi ima i ključnu prednost u ovom dvoboju koji joj omogućava da zaskoči svoju dvojnicu…

Neravnopravan par

Rik Dekard (Harison Ford) protiv Roja Batija (Rutger Hauer) u filmu Blejd Raner (1982)

Pobednik: Roj Bati

Nisu svi suparnici izbalansirani kao Bi i El.

U nekim filmovima imamo izmenjenu formulu jer je protagonista suočen sa mnogo moćnijim antagonistom, tako da publika ne mora da brine o tome da li će njen junak da pobedi, već da li će uopšte da preživi duel.

Takvi obračuni postoje i u filmovima kao što su Isijavanje ili Terminator, ali retko koji susret je kao onaj epski susret Rika Dekarda i Roja Batija u igri mačke i miša u filmu Blejd Raner. Kiša, mrak, zgrade koje se urušavaju,

Rojev poetski oproštajni govor… sve je u ovoj sekvenci za strahopoštovanje, ali ključni aspekt se očitava u tome da je replikant superioran u odnosu na umornog lovca na ucenjene glave koji ga prati.

Hauer je kao polubog, dok je Ford, bez obzira na to koliko je čvrstih momaka do tada igrao, najbolji u akcionim scenama kada izgleda uplašeno, umorno i na ivici snage.

Ekspertiza

Kapetan Esteban Paskal (Bejzil Retboun) protiv Dona Dijega Vege ,,Zoroa“ (Tajron Pauer) u filmu Znak Zoroa (1940)

Pobednik: Zoro

Ponekada je okršaj dignut na viši nivo samo uz pomoć zadivljujuće veštine kojom suparnici barataju – a retko ko je toliko bio vešt sa mačem kao Bejzil Retboun, bivši britanski vojni šampion u mačevanju.

Njegova najuticajnija borba je ona u Avanturama Robina Huda u kojoj on i Erol Flin ukrštaju mačeve jureći se kroz zamak, ali najuzbudljivije je ipak ono mačevanje u Znaku Zoroa Rubena Mamulijana.

Kapetan Esteban Paskal i Don Dijego Vega praktično i ne izlaze iz jedne prostorije i u tu nema nikakvih trikova ili smicalica, već samo dugih kadrova u kojim vidimo da obojica protivnika itekako znaju šta rade.

Dominiraju žestina i brzina, ali Retboun ipak u svojoj autobiografiji kaže: ,,Pauer je bio najžustriji protivnik sa kojim sam se ikada sreo pred kamerom“.

,,Tajron bi Erola Flina smazao za doručak“.

Transformacija

Neo (Keanu Rivs) protiv Agenta Smita (Hugo Viving) u filmu Matriks (1999)

Pobednik: Gospodin Anderson? Ne: ,,Moje ime je Neo“.

Neki obračuni imaju bitnu narativnu svrhu koja ide dublje od puke pobede jedne osobe nad drugom.

Oni govore o tome kako jedna osoba dokazuje dokle je stigla u demonstraciji moći koje je stekla.

U filmu Mala prodavnica strave, Odri II se, iz mesožderske biljke, uzdiže i pretvara u opaku zelenu maticu koja nam dolazi iz svemira.

U filmu Mač u kamenu Merlin uči Artura kako da nadmudri Madam Mim.

U Matriksu Neova borba sa agentom Smitom počinje tako što saznajemo da on sada poseduje nadljudske moći u baratanju borilačkim veštinama.

On nam se predstavlja i kao Onaj koji kišu metaka može da zaustavi jednim pokretom ruke.

Efekti i koreografija su zapanjujući, ali ključna stvar se nalazi u Morfeusovom komentaru: ,,On počinje da veruje“.

Poslednja devojka

Lori Stroud (Džejmi Li Kurtis) protiv Majkla Majersa (Nik Kastl) u filmu Noć veštica (1978)

Pobednik: Lori Stroud (uz malu pomoć Sema Lumisa)

U knjizi Motorna testera: Rodna uloga u modernom horor filmu iz 1992. godine, Kerol Džej Klover terminom ,,poslednja devojka“ označava jedinu preživelu u talasu ubistava u slešer filmu koja se na kraju, u klimaktičkom raspletu, suočava sa ,,zlikovcem“.

Seli u filmu Masakr u Teksasu motornom testerom jedan je od ranih primera, ali poslednja devojka koja uspostavlja standard je Lori Stroud iz Noći veštica.

Kada se ona suoči sa maskiranim Majklom Majersom, ona uz vrisak počinje da beži od manijaka koji je prati po Hedonfildu.

Ali ona potom počinje da se brani iz sve snage, pa tako uspeva da probode Majersa iglom za pletenje, ofingerom i nožem.

U stvari, ona se pokazuje veoma spretnom u baratanju oštrim predmetima, ali i toliko ranjivom svim ovim iskušenjima da na kraju sve počinje da izgleda kao propuštena prilika to što je Džon Karpenter i Debra Hil (koscenaristi filma) nisu promovisali u glavnog ubicu u filmu Noć veštica 2.

S druge strane, njena karijera poslednje devojke je postala legendarna: više od 40 godina posle prvog potezanja noževa, ona se i dalje brani od Majkla u filmu Noć veštica ubija, koji se ovih dana prikazuje u bioskopima.

Volja pobeđuje

Holi Martins (Džozef Koten) protiv Harija Lajma (Orson Vels) u filmu Treći čovek (1949)

Pobednik: Heri Lajm

Borbe nisu uvek samo fizičke, naravno.

Neke od najopakijih bitaka se sastoje isključivo od verbalnih obračuna.

U filmu Treći čovek Kerola Rida, koji je napisao Grejem Grin, američki pisac se ponovo sreće sa svojim bivšim prijateljem na vašaru u Beču.

Holi Martins se brani hrabro, ali ne uspeva da zada udarac bezbrižnom, amoralnom Hariju Lajmu čije nestašne šale i đavolski osmeh njegovu pojavu čine još zlokobnijom – on je ucenjivač kojeg više brine loše varenje nego smrt od koje će imati korist.

On pominje pištolj u džepu, ali ne mora da se upušta ni u kakvo nasilje – baš kao što i Hanibal Lektor u filmu Kad jaganjci utihnu isključivo svojim umom i samopouzdanjem uspeva da savlada Klaris Sterling.

Glumci

Vinsent Hana (Al Paćino) protiv Nila Mekolija (Robert de Niro) u filmu Vrelina (1995)

Pobednik: Za sada je nerešeno

U filmu Vrelina prisustvujemo jednom od najbučnijih i najkrvavijih obračuna ikada, ali ključna scena u filmu je ona kratka sekvenca u kojoj dvojica muškaraca sede jedan naspram drugog u restoranu.

Prema Majklu Menu, scenaristi i reditelju filma, ona se zasniva na stvarnom susretu pravog policijskog detektiva i pljačkaša banke koji su i inspirisali likove u filmu.

Međutim, štagod da je bio povod, publici je jedino bilo bitno da konačno vidi dve njujorške žive legende i stara prijatelja, Ala Paćina i Roberta de Nira u istoj filmskoj sceni. (Obojica se pojavljuju i u filmu Kum 2, ali nikada u istoj sceni).

Da su neki drugi glumci igrali Vinsenta Hanu i Nila Mekolija, dijalog ne bi bio toliko napet, ali nekada je naboj u glumcima, a ne samo u likovima koje igraju.

Na nešto nižoj skali od ove oskarovske, imamo primer koji potvrđuje ovo pravilo i u makljaži Dvejna Džonsona i Vina Dizela u filmu Brzi i Žestoki 5.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.