Požari u Evropi: Kanaderi u borbi protiv mediteranskih vatrenih stihija

„Čujem kanadere pre nego što ih vidim. A kad ih vidim, znam da je požar negde veoma blizu“, kaže Adrijana.

Ona živi u Terasiniju, blizu prestonice Sicilije Palerma.

To je predivan deo ostrva – sav u strmim brdima iza belih stenovitih obala koje uranjaju u duboko plavetnilo Mediterana.

Ali kao i veći deo južne Evrope, Sicilija, sa svojim neravnim krajolikom, čvornovatim maslinovim drvećem i sve gorom sušom, jednako je podložan požarima koliko je pitoreskan.

Kad izbije požar, on se ubrzano proširi dolinama, poljima i šumama.

Takve oblasti, do kojih je teško stići i u najbolja vremena, postaju potpuno izolovana kad izbije požar.

„Samo vatrogasne letelice mogu da nas umire kad počne da bukti vatra“, kaže Danijela Arfuso, gradonačelnica Kardeta, sela na vrhu brda u beskrajnom kalabrijskom nacionalnom parku Aspromonte.

• Ponovo besne požari u Kanadi, vatrena stihija u Grčkoj jenjava
• Obaraju se klimatski rekordi: Šta čeka Zemlju
• Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa

Vitalna uloga amfibijskog kanadera posebno je došla do surovog izražaja prošle nedelje kad su dvojica pilota stradala boreći se protiv vatrene stihije na grčkom ostrvu Evija.

Grčka televizija prikazala je snimak kanadera kako nisko leti da bi ispustio vodu na vatru pre nego što oštro zaokreće i udara u obronke buknuvši u plamen.

Piloti su bili tridesetčetovorogodišnji komandant Hristos Mulas i njegov kopilot dvadesetsedmogodišnji Perikle Stefanidis.

Oni su proglašeni herojima, a u četvrtak je grčki parlament doneo odluku da Mulasovo nerođeno dete bude izdržavano do 25. godine, propraćen aplauzima poslanika.

„To je veoma teško videti bilo kom profesionalcu, ali pogotovo posadi kanadera.

„Nema nas baš toliko mnogo i svi se manje-više znamo, to vam je pomalo kao bratstvo“, kaže Đulio Fini, komandant kanadera i generalni direktor Avincis Italije, kompanije za pružanje avionskih usluga u vanrednim situacijama koja upravlja italijanskom flotom kanadera.

„Kad vidimo scene kao što je pad aviona u Grčkoj, zamislimo se u koži tih pilota, baš kao i naše porodice.

„Istovremeno, to nas motiviše da naučimo da izbegnemo nesreće, da se usavršimo sa tehničkog stanovišta.“

Kanaderi rade tako što pokupe vatru iz jezera ili iz mora i ispuste je nad požarom.

Izuzetno su efikasni – treba im svega 10 do 12 sekundi da pokupe 6.000 litara vode.

Kanader može da izvrši i do 48 ispuštanja vode za tri sata.

I od ključne su važnosti u oblastima kao što je Mediteranski basen, gde su aerodromi retki a radi se o tipu teritorije koji ne dozvoljava ogromnim avionima da operišu.

A opet je napravljeno svega 220 kanadera otkako su prvi put lansirani 1969. godine.

Godine 2015. obustavljena je njihova proizvodnja – proizvođač je za to krivio manjak narudžbina.

U roku od nekoliko godina, međutim, postalo je očigledno da će sve suvlja i toplija evropska leta zahtevati pojačavanje vatrogasnog potencijala.

Proizvodnja se nastavila 2022. godine, kad je šest južnih zemalja EU podnelo narudžbinu za 22 nova aviona.

Zatim, početkom ovog meseca, EU – koja u ovom trenutku iznajmljuje avione od pojedinačnih zemalja – saopštila je da će kupiti dodatnih 12 kanadera, mada oni neće biti dostupni pre 2027. godine.

Italija ima jednu od najvećih flota kanadera na svetu, sastavljenu od 18 aviona i 100 pilota.

Jedan od retkih centara za obuku pilota kanadera nalazi se nadomak Rima, a jedini simulator leta na kanaderu je u Milanu.

I tako, možda protiv svoje volje, Italija je postala centar stručnosti za borbu protiv šumskih požara – ekspertiza rođena iz sve većeg osećanja nužde.

Samo ove godine, skoro 30 odsto više kopna gorelo je širom Evrope nego u odnosu na dvadesetogodišnji godišnji prosek; u Grčkoj, taj broj je skočio na 83 odsto iznad proseka.

Prošle godine su kanadari ispustili više od 153 miliona litara vode na italijanskoj teritoriji i izborili se sa 2.200 požara.

Samo u julu ove godine, piloti kanadera obavili su skoro 800 sati posla.

Komandant Fini mi kaže da, iako se većina posla za pilote dešava u leto, hladniji meseci – tokom kojih piloti imaju malo predaha – zapravo su ključni.

„Mi iskorišćavamo zimu da se pripremimo za najgore“, kaže on.

Koristeći podatke i avijatičarske dnevnike od prethodnog leta, komandant Fini kaže da njegovi piloti „proučavaju ponašanje vatre, usavršavaju metode i uče na primeru prethodne godine: šta smo mogli da uradimo bolje? I krojimo svoju obuku u skladu s tim, tako da svake godine budemo malo bolje pripremljeni.“

Piloti, na kraju krajeva, moraju savršeno dobro da poznaju vremenske prilike.

Oni procenjuju da li je more dovoljno mirno da dozvoli avionu da pokupi vodu i proučavaju floru u datoj oblasti.

„Kad znate kakva vrsta zelenila potpiruje vatru, kao i tip zemljišta na kom ona gori, to nam pomaže da razumemo kako će se vatra širiti“, kaže mi Fini.

Nema prostora za improvizaciju.

Ako ne uspeju da prouče konfiguraciju terena ili pravac vetrova, na primer, to može pilote da navede u usku dolinu i da gusti dim i pepeo počnu da duvaju ka njima, potencijalno im zaklonivši vidik.

Niski električni kablovi su smrtna opasnost, takođe, baš kao i zapaljeni vrhovi drveća.

Potom, naravno, tu su i ljudski faktori rizika.

„Obraćamo posebnu pažnju na nivo iscrpljenosti pilota koji moraju da rade u veoma napetim uslovima u teškom okruženju dugi niz dana“, kaže komandant Fini.

On kaže da njegova kompanija upošljava nutricioniste koji rade sa pilotima i osmišljavaju plan ishrane da bi osigurali da ovi imaju najbolje performanse tokom dugih, vrelih radnih dana.

Ništa se ne prepušta slučaju – čak su i đonovi cipela pilota glatki umesto rebrasti da bi se sprečilo da kamenčići ulete u motor nakon što se zaglave u njima.

Ali ponekad sve pripreme na svetu nisu dovoljne, kao što komandant Fini vrlo dobro zna.

On kaže da se jedan od „najgorih trenutaka“ u njegovom životu dogodio pre osam godina na italijanskom ostrvu Sardiniji, gde vatra proguta stotine hiljada hektara godišnje.

On je upravljao jednim od šest kanadera koji su proveli dan pokušavajući da ugase ogroman šumski požar na jakom vetru.

„Vatrena stihija bila je toliko agresivna da se sećam kako sam rekao kopilotu da se maltene osećam kao da bacamo gorivo na plamen umesto vodu zato što je vatra samo rasla“, kaže on.

Kad se vratio u hotel te noći, uključio je vesti i otkrio je da je dvoje ljudi u oblasti koju su gasili čitav dan umrlo u vatri.

„Nisam spavao čitave noći. Osećao sam se kao da je sve bilo uzalud“, kaže on.

Ljudi su ginuli u požarima i ovog leta.

U vreme kad su vatrogasci uspeli da zauzdaju ogroman požar u Cinisiju kod Palerma, požar je već odneo dva života: tela starijeg para pronađena su u obližnjoj ugljenisanoj kući.

Gradonačelnica Arfuso kaže da su ranije ove nedelje meštani proveli „duge, zastrašujuće noći pokušavaju da odbiju požar dok su čekali da svane dan“ da bi kanaderi, koji ne mogu da lete noću, uspeli da im priteknu u pomoć.

Tvrdim kako su šumski požari veličanstveni neprijatelji i da piloti kanadera svakako zaslužuju divljenje.

Ali komandant Fini se ne slaže s tim: „Mi nismo hrabri heroji. Mi smo profesionalci“, kaže on.

„Mi znamo šta možemo, a šta ne. Spremni smo da se suočimo sa požarima zato što ih temeljno proučavamo.“

I dok evropska leta postaju sve vrelija, kanaderi će nastaviti da uzleću, a njihovi piloti da lete ka onome od čega većina ljudi beži.

„Zaštita zemlje i ljudi je više od našeg pukog profesionalnog kvaliteta“, kaže komandant Fini.

„To je ono što piloti kanadera rade. To nam je u krvi.“

Pogledajtevideo sa grčkog Rodosa i razmere štete:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]