Poznati u reklamama za kladionice: Skretanje pažnje ili brži put ka zavisnosti od kockanja

Ivan* već nekoliko meseci leči zavisnost od kocke, ali čim izađe na ulicu, zapljusnu ga šljašteći izlozi kladionica i bilbordi sa kojih ga proslavljeni sportisti, glumci, estradne zvezde i uticajni na internetu pozivaju da se „priključi zabavi“.

„Mnogo poznatih i uticajnih ljudi, koji generalno nemaju veze sa kladionicom, ušli su u te vode, i ne znam sa koje strane je to došlo – svi propagiraju i konstantno te privlače“, kaže Ivan* za BBC na srpskom.

Iako smatra da „enormno reklamiranje otežava proces lečenja“, Oliver Tošković, doktor psihologije, kaže da je „teško uspostaviti direktnu vezu“ sa zavisnošću.

„To je složen fenomen na koji utiče veliki broj faktora, ali ono što najverovatnije rade – podsećaju vas, daju vam informacije, čine vam nešto dostupnijim nego što jeste“, kaže Tošković, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ iz 2018. godine procenjuje se da je problem patološkog kockanja prisutan kod 44.000 do 97.000 ljudi starosti od 18 do 64 godine.

Međutim, nezvanične procene poslednjih godina govore o mnogostruko većim brojevima, kao i da su mladi posebno na udaru.

• Zavisnici u vrtlogu duge selidbe beogradske bolnice
• Mladi, kockanje i zavisnost – situacija u Srbiji i svetu
• Zašto u Srbiji raste broj mladih kockara: „Nigde ne piše da kocka može da ubije“

Zavisnost od igara na sreću nije povezana sa reklamiranjem, smatra i Rade Karan, direktor Udruženja priređivača igara na sreću.

„Tu pojavu treba posmatrati i tretirati sa medicinskog aspekta“, kaže Karan za BBC na srpskom.

Priređivači igara na sreću u Srbiji reklamiraju se na osnovu važećeg Zakona o oglašavanju „čije odredbe poštuju u potpunosti“, kao i Zakona o igrama na sreću, dodaje Karan.

Zakonom o oglašavanju zabranjeno je reklamiranje igara na sreću, između ostalog, na internet stranicama, televizijskim emisijama i štampanim medijima (tematski ili ciljno) namenjenim deci ili maloletnicima.

Marketinške metode za reklamiranje kladionica i drugih proizvoda se ne razlikuju previše, kaže Vojislav Žanetić, marketinški stručnjak i predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu.

„Ispred vas će se na ovaj ili onaj način naći ili objekt želja ili posledica želja.

„Ideja je da se želja pospeši“, govori on za BBC na srpskom.

• Zakon o igrama na sreću sportsko klađenje ili prognozu, gde je cilj pogoditi ishod fudbalske utakmice ili drugih sportskih takmičenja, svrstava u kategoriju klasičnih igara na sreću.
• Prema Istraživanju o stilovima života stanovništva Srbije Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ iz 2018. godine, problematični oblici kockanja, od niskorizičnog do patološkog, zastupljeni su kod oko 5,5 odsto ispitanika od 18 do 64 godine.
• Problematično i patološko kockanje je utvrđeno kod 44.000 – 97.000 osoba.
• Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, patološko kockanje je klasifikovano kao poremećaj navika i impulsa zajedno sa, između ostalog, kleptomanijom i piromanijom.
• Definisano je kao „poremećaj koji se sastoji od čestih ponavljanja epizoda kockanja, koje dominira u životu osobe i oštećuje njene socijalne, radne, materijalne i porodične vrednosti i obaveze“.

‘Reklamiraju se kao nešto zabavno i rekreativno’

Prve tikete u kladionici Ivan* je sastavio u srednjoj školi.

„Počeli smo iz zabave, kockali smo se parama koje smo mogli da izgubimo, sa 50, 100 dinara, a godinama se ulog povećavao“, priča on.

Kada je sa 22 godine „ostao bez cilja“, batalivši profesionalno bavljenje sportom, intenzivirala se potreba za klađenjem i kockom.

Išao je, kaže, u dve kladionice i tamo provodio vreme sa prijateljima, ispijajući kafe, sastavljajući tikete i gledajući utakmice.

Kladionice mnogi doživljavaju i kao mesto socijalizacije i druženja, što ukazuje i današnji koncept i uređenje dela ovih objekata koji umnogome podsećaju na kafiće, nudeći uslugu hrane i pića.

„Odemo, popijemo piće, malo se prokockamo.

„To je nešto što tako zvuči ljudima, a zapravo iza toga stoji jedna opasna stvar – kocka“, kaže profesor Tošković.

Ivan je radio, ali bi celu platu od 60.000 dinara prokockao za pet dana.

Uz podršku porodice, za pomoć se obratio SOS Centru za odvikavanje od patološkog kockanja, gde odlazi na terapije već nekoliko meseci.

Jelena Manojlović, direktorka Centra, kaže da se kladionice reklamiraju „kao nešto zabavno i rekreativno“.

„Propagira se svuda, i po rijaliti programima, na sportskim mečevima, na svakoj pauzi u prenosu imamo reklamu za neku kladionicu“, govori ona za BBC na srpskom.

Kocka je, dodaje, postala potpuno normalna stvar, a kladionice naširoko dostupne.

„Što je društvo siromašnije, država rastrzanija, što je šansa da nešto napredujmo u životu manja, tako nam je kocka primamljivija“, kaže ona.

Najmlađi klijent Centra imao je 17, a pomoć uglavnom pružaju ljudima mlađim od 30 godina.

Sportski, glumački i drugi idoli sa reklama posebno utiču na mlade, predstavljajući kladionicu „kao mesto zabave i uživanja“, ocenjuje Manojlović.

Tošković smatra da je uloga poznatih ličnosti da „povećaju efekat reklame“ jer im se „više veruje“.

„Ono što nedostaje je odgovor institucija, zakonski se to mora rešiti jer ako neko ne snima reklame, onda ni glumci neće imati gde da glume“, ističe.

Angažovanje poznatih ličnosti u reklamama je „trend koji je zastupljen širom sveta“, ukazuje Rade Karan.

„Ne vidimo ništa sporno što je takav trend zastupljen i u Srbiji, gde mnoge poznate ličnosti snimaju reklame za potrebe raznih proizvođača i davaoca usluga“, ukazuje.

Da li reklamiranje pospešuje želju za klađenjem?

U relativno siromašnoj i ekonomski nestabilnoj državi, „konstantno nutkanje, šarene slike i dobici“ deluju vrlo primamljivo mladima „koji su često nedovoljno emotivno zreli da donose racionalne odluke“, smatra Tošković.

Dominantna poruka reklama većine kladionica je, između ostalog, „iznenadni dobitak koji menja život i šalje među bogate“, kaže on.

„To povećava rizik u mlađoj populaciji, zato je kockarnicama zabranjeno da se otvaraju pored škola.“

Zakonom propisana udaljenost kladionice od obrazovnih ustanova – osnovnih i srednjih škola, ne sme biti manja od 200 metara.

U zajedničkom istraživanju udruženja „Prevent“ i Epicentra za bolesti zavisnosti iz 2022. čak pet kladionica u Novom Sadu je bilo na manjoj udaljenosti od škole.

Nebojša Đurasović, direktor „Preventa“, smatra da reklamiranje kladionica u budućnosti treba zabraniti.

„Nije tu samo nepoštovanje zakona o udaljenosti, već oni nemaju postere koji govore o bolestima zavisnosti, brojeve institucija kojima mogu da se obrate i flajere sa istom sadržinom.

„Nemaju obučeno osoblje koje bi moglo da uputi ljude da zatraže pomoć ukoliko osete da su stekli zavisnost od kockanja i klađenja“, dodaje.

Tošković ističe da „ne postaje kockar svako ko uplati tiket“, ali se radi o „potencijalno opasnim stvarima na više nivoa“, prvenstveno finansijskom i psihološkom, koje treba „zakonski regulisati“.

„Nikako zabraniti, jer jedan deo uživa u tome, kao što deo ljudi uživa da popije čašu nekog pića.

„Ali ako takva ponašanja postanu previše intenzivna ili se rašire, zaista mogu dovesti do velike opasnosti, pa njihovo reklamiranje i način plasiranja treba ograničiti“, zaključuje Tošković.

‘Banalna komunikacija’

Vojislav Žanetić kaže da je marketinška komunikacija kladionica „najbanalnija na svetu“.

„Osećaš potrebu da nekom daš novac i onda ti ta potreba bude ispunjena tako što uplatiš tiket i izgubiš pare, uglavnom“, dodaje.

Reklamiranje alkoholnih pića je, zabranjeno ne zato što su „mereni gradi, već je izmereno pitanje društvene opasnosti“, ukazuje on.

„Ako reklamiraš nešto od čega se ljudi napijaju i zbog čega žele ponovo da se napiju, lako, brzo i jeftino, onda to što važi za vinjak, važi i za tiket“, kaže Žanetić.

Pošto je konkurencija na tržištu velika, kladionice se utrkuju, kaže, kako u pogledu bogatstva i opremljenosti prostorija, odnosno „lokacija koje zauzimaju“, tako i po pitanju ličnosti koja ih zastupa.

Poznate ličnosti na bilbordu, ipak, nisu od presudnog značaja, smatra.

„Svrha je u skretanju pažnje, ništa više od toga. I pitanje moći – koliko imaš para da platiš tog i tog“, kaže.

Žanetić ocenjuje da su rigoroznije „sistemske promene“ jedino rešenje.

„Ovo društvo na ulicama emituje kulturu koja je prevashodno kladioničarska, te narod koji se uzda u sreću, nema u bog zna šta da se uzda“, zaključuje.

Reklamiranje u regionu i drugim evropskim zemljama

Reklamiranje kladionica i kockarnica je regulisano na različite načine širom Evrope, dok su zakonski propisi u regionu mahom slični onima u Srbiji.

Ni prema hrvatskom Zakonu o igrama na sreću, reklame i oglasi se ne smeju objavljivati u radijskim i televizijskim emisijama za decu i mlade, kao ni u štampanom materijalu.

Iz crnogorske Uprave za igre na sreću su ove godine rekli da „propisi iz ove oblasti nemaju odredbe koje se direktno tiču njihovog reklamiranja“.

„U Crnoj Gori je zabranjeno klađenje licima mlađim od 18 godina, shodno tome, nije dozvoljeno reklamirati igre na sreću na način da podstiču maloletnike na klađenje“, istakli su iz Uprave za portal Radio-televizije Crne Gore.

• Matematičar koji je spasao kockarnice Las Vegasa
• Izbori u malom gradu odlučeni bacanjem kockica
• Intuicijom do dva miliona dolara – osvojio lutriju šest puta

Međutim, postoje i primeri gde je ovakav vid reklame potpuno ili delimično zabranjen.

Za razliku od Srbije, gde je upravo kladionica glavni sponzor najjače fudbalske lige, u Italiji je od januara 2019. zabranjeno reklamiranje kockanja, pa i klađenja, što podrazumeva i sponzorisanje fudbalskih klubova.

U engleskoj Premijer ligi se uvodi slično pravilo za sezonu 2026/2027 – kladionice i kockarnice neće više moći da se reklamiraju na prednjoj strani dresa.

Kockarnice i kladionice u Velikoj Britaniji moraju da imaju licencu Komisije za kockanje, što znači da se od njih očekuje da se pridržavaju uslova i kodeksa koje propisuje Uprava za standarde oglašavanja.

Zabrana reklamiranja kockanja bi mogla da nastupi uskoro i u Belgiji, gde je ovaj predlog dobio zeleno svetlo Komiteta za pravosuđe.

Time će svaka vrsta reklamiranja biti zabranjena, osim ako nije navedena kao izuzetak.

Karan kaže da članice Udruženja priređivača igara na sreću, odnosno kompanije, posluju „na više od 20 tržišta širom sveta“, pa i u nekim od ovih zemalja.

„Srpski priređivači i sada u Srbiji poštuju sve odredbe Zakona o oglašavanju, a poštovaće ga i primenjivati i ako se taj Zakon promeni“, dodaje.

Do objavljivanja teksta, iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nije stigao odgovor da li se razmatra potpuna ili delimična zabrana reklamiranja kladionica, poput duvana ili alkohola, što je praksa nekih evropskih zemalja.

‘Kada priznaš neke stvari, dosta je lakše’

Terapije Ivanu pomažu u borbi protiv zavisnosti,

Dok se kockao i kladio sve se, kaže, svodilo na „laži i skrivanja“, od konstantnog stresa imao je osećaj kao da „na srcu i glavi ima ne kamen, već planinu“.

„U ova dva meseca osećam neverovatnu razliku, pre svega opuštenost.

„Ne moram da mislim na neke stvari i lažem ljude oko sebe“, zaključuje Ivan.

*Ime sagovornika je izmenjeno radi zaštite identiteta

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]