Lobanja kolosalnog morskog čudovišta iz doba Jure izvučena je iz litica obala Dorseta u Velikoj Britaniji.
Pripada pliosaurusu, svirepom morskom reptilu koji je terorisao okeane pre oko 150 miliona godina.
Dva metra dugi fosil jedan je od najkompletnijih uzoraka ovog tipa do sada pronađenih i pruža nove informacije o ovom drevnom grabljivcu.
Lobanju će gledaoci moći da vide u specijalnoj emisiji Dejvida Atenboroa na BBC-ju prvog novogodišnjeg dana.
- Kako je zvučala misteriozna pesma dinosaurusa
- Šest mitova o dinosaurusima
- Dan kada se srušio svet dinosaurusa
„Vidi ti to!“.
Ljudi uzdišu čim se platno koje pokriva fosil skine i lobanja bude prvi put otkrivena.
Odmah je očigledno da je ovaj pliousaurus ogroman i predivno očuvan.
Ne postoji nijedan drugi ni približno tako dobro očuvani uzorak, smatra paleontolog Stiv Ečis.
„To je jedan od najboljih fosila na kojima sam ikada radio. Ono što ga čini jedinstvenim je što je kompletan“, kaže on za BBC njuz.
„Donja vilica i gornji deo lobanje su spojeni, kao što bi bili u životu. Širom sveta jedva da ima do sada pronađenih uzoraka koji poseduju ove detalje.
„A ako ih i ima, mnogi im delovi nedostaju, dok ovaj, iako je blago izvitoperen, sadrži sve kosti.“
- Zašto je ogromni dinosaurus imao male ruke – naučnici imaju odgovor
- Polarni dinosaurusi koji su živeli u hladnim područjima
- Četiri čuvene greške u filmovima Park iz doba jure
Lobanja je duža od visine većine ljudi, što vam prilično verno dočarava koliko je veliko stvorenje ukupno bilo.
Ne možete a da se ne usredsredite na njegovih 130 zuba, posebno one spreda.
Dugi i oštri kao žilet, mogli su da ubiju jednim ugrizom.
Ali pogledajte malo pobliže – ako se usuđujete – i videćete da zadnju stranu zuba obeležavaju fini žlebovi.
Oni su pomagali životinji da probije meso i potom brzo izvuče očnjake nalik sečivu, spremna za drugi brzi napad.
Pliosaurus je bio ultimativna ubilačka mašina i, sa 10-12 metara dužine, četiri snažna uda nalik fliperu koji mu daju veliku brzinu, bio je dominantni grabljivac okeana.
„Ova životinja je bila toliko velika da mislim da bi mogla efikasno ulovi bilo šta što je imalo tu nesreću da joj se nađe na putu“, kaže doktor Andre Rouv sa Univerziteta u Bristolu.
„Nemam nikakve sumnje da je ovo bilo neka vrsta podvodnog t-reksa.“
Obroci su podrazumevali druge reptile kao što su njegov dugovrati rođak pleziosaurus i ihtiosaurus nalik delfinu – a fosilni dokazi pokazuju da se verovatno gostio i drugim pliosaurusima u prolasku.
Priča kako je ova fosilna lobanja otkrivena je izuzetna.
Sve je počelo slučajnim otkrićem tokom šetnje plažom blizu Zaliva Kimeridž na slavnoj Jurskoj obali južne Engleske, zaštićenoj svetskoj baštini.
Prijatelj Stiva Ečisa i kolega lovac na fosile Fil Džejkbos našao je vrh njuške pliosaurusa u šljunku.
Pošto je bio pretežak za nošenje, otišao je po Stiva i njih dvojica su napravili priručna nosila da bi preneli fosilni fragment na sigurno.
Ali gde je bio ostatak životinje?
Pregled visoke litice dronom ukazao je na verovatnu lokaciju.
Problem je bio što je jedini način da se on iskopa bio tako što bi se visilo na konopcima sa vrha.
Odvajanje fosila iz stene je uvek mukotrpan, pipav posao.
Ali da bi se on obavio dok visite na konopima sa trošne litice, 15 metara iznad plaže, to zahteva sasvim drugu vrstu veštine.
Hrabrost, posvećenost i meseci provedeni na čišćenju lobanje svakako su se isplatili.
Naučnici iz čitavog sveta želeće da vide fosil iz Dorseta kako bi stekli sveže uvide u to kako su ovi fantastični reptili živeli i dominirali ekosistemom.
Paleobiološkinja profesorka Emili Rejfild već je istražila ogromne kružne otvore na zadnjoj strani glave.
Oni joj govore koliki su bili mišići koji su pokretali vilicu pliosaurusa i snazi koja je nastajala kad su mu se zatvorila usta i smrskala plen.
Na gornjem kraju, to iznosi oko 33.000 njutna.
Poređenja radi, najsnažnije vilice kod živih životinja mogu se pronaći kod morskog krokodila sa 16.000 njutna.
„Ako možete da postignete stvarno snažan ugriz, vi možete da onesposobite plen; manje je verovatno da će vam pobeći.
„Snažan ugriz znači da možete prilično efikasno da sameljete tkivo i kost“, objasnila je bristolska istraživačica.
„Što se tiče strategije hranjenja: krokodili zagrizu vilicom nešto i onda zavrću, verovatno da bi otkinuli ud sa plena.
„To je karakteristično za životinje kojima su se glave širile pozadi i to je slučaj i kod pliosaurusa.“
Ovaj novootkriveni uzorak ima svojstva koja ukazuju na to da je životinja imala prilično oštra, i veoma korisna, čula.
Njuška mu je istačkana sitnim udubljenjima, mogućim lokacijama žlezda koje bi pomogle da se registruju promene u vodenom pritisku nastale od potencijalnog plena.
A na glavi joj je rupa koja je mogla da bude dom parietalnog, ili trećeg, oka.
Gušteri, žabe i neke ribe koje žive danas ga imaju.
Osetljivo je na svetlost i moglo je da pomogne u lociranju drugih životinja, naročito kad je pliosaurus izranjao iz dubokih, mutnih voda.
Stiv Ečis će izložiti lobanju naredne godine u vlastitom muzeju u Kimeridžu – takozvanu Ečisovu kolekciju.
Ima malo kičmenih pršljenova koji vire iz zadnje strane glave, ali se prekidaju već posle nekoliko kostiju.
One su intrigantni nagoveštaj da bi još fosila moglo da se krije u steni.
Stiv jedva čeka da završi ono što je započeo.
„Mogu u život da se opkladim da je ostatak životinje tamo“, kaže on za BBC njuz.
„I zaista bi morao da izađe na videlo zato što je to okruženje koje brzo erodira. Ovaj deo litice se povlači oko stopu godišnje.
„I neće proći mnogo vremena pre nego što ostatak pliosaurusa ispadne i izgubi se. Ovakva prilika se sreće jednom u životu.“
Dodatno izveštavanje: Rebeka Morel i Toni Džolif
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
