puska

Reuters

Posle dve tragedije u Srbiji u kojima je u samo dva dana ubijeno 17 ljudi, uglavnom dece i mladih, država je organizovala akciju predaja nelegalnog oružja.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova saopšteno je da je za prva dva dana u stanice doneto oko 3.000 komada oružja, velika količina metaka, bombi i drugog oružja.

Akcija MUP-a počela je 8. maja i trajaće do 8. juna.

Oni koji poseduju neregistrovano oružje mogu ga predati svakoga dana od 7 do 19 časova bez sankcija.

Iz MUP-a dodaju da građani mogu i samo da pozovu najbližu policijsku stanicu, posle čega će patrola da dođe kod njih i preuzme oružje ili eksplozivnu napravu.

Tokom predaje oružja građani nisu u obavezi da se legitimišu, ističu iz policije.

Tokom tog perioda građani koji predaju neregistrovano oružje neće krivično odgovarati, niti snositi bilo kakve posledice, a ne moraju dokazivati ni poreklo oružja, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Predaja oružja već je ranije u nekoliko navrata bila organizovana u Srbiji, koja, prema nekim istraživanjima, važi za jednu od zemalja u u svetu u kojoj ima najviše oružja među civilima.

Nije, međutim, precizno koliko zaista ima oružja među civilima u Srbiji, a u protekle dve decenije predato je desetine hiljada komada.

Poslednja ovakva akcija sprovedena je tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije korona virusa, od 16. marta do 16. juna 2020. godine.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u akcijama prikupljanja nelegalnog oružja od 2003. do 2017. godine predato je 101.283 komada oružja i 2.517.520 komada municije.


Pogledajte video: Gde na svetu ima najviše oružja

Gde na svetu ima najviše oružja
The British Broadcasting Corporation

Koje su nove mere?

Na sednici u petak koja je započela minutom ćutanja, Vlada Srbije usvojila je mere koje je predložio predsednik posle zločina u Mladenovcu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova hitno će pripremiti izmene i dopune Zakona o oružju i municiji, kojima bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, objavljeno je na sajtu Vlade.

Za one koji ne ispunjavaju pooštrene uslove biće predviđen obavezan otkup oružja.

Ova mera se donosi kako bi se broj kratkog vatrenog oružja, u posedu pravnih i fizičkih lica, smanjio za 20 procenata.

Izmenama ovog zakona biće predviđene obavezne provere lica kojima je dozvoljeno posedovanje oružja, uključujući i lovačko oružje, a koje bi podrazumevale obavljanje lekarskih, psihijatrijskih i psiholoških pregleda, kao i obavezan test na psihoaktivne supstance.

Ove provere biće vršene na šest meseci i na godinu dana.

Biće razmotrena i potreba pooštravanja uslova za posedovanje lovačkog oružja.

MUP će, pored mere moratorijuma na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, donete 4. maja, preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedio moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje lovačkog oružja na dve godine.

Biće upućen javni poziv licima koja nelegalno poseduju oružje i eksplozivne naprave da ih u roku od mesec dana predaju bez posledica.

Ministarstvo pravde će u okviru postojeće Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika pripremiti izmene zakona, kojima bi se pooštrile kazne za krivično delo „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“ iz člana 348.

Pripremljene izmene odnosiće se na pooštravanje kazni za sledeća krivična dela:

  • onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina
  • onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se ne može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 2 do 12 godina
  • onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži veće količine oružja ili oružje velike razorne moći da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina
  • onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje nema dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina
  • onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje ima dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina.

U skladu sa pooštravanjem kazni za krivično delo iz člana 348 Krivičnog zakonika, na odgovarajući način pooštriće se kazne i za druga slična krivična dela, kao što je član 347 Krivičnog zakonika „izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela“.

U roku od mesec dana Ministarstvo prosvete pripremiće izmene propisa kojima bi se pooštrile sankcije prema učenicima koji krše propisanu zabranu unošenja alkohola, droge, psihoaktivnih supstanci, oružja, pirotehničkih predmeta ili drugih oruđa kojima se može povrediti ili ugroziti druga osoba.

Sankcije će biti pooštrene tako da će rokovi biti skraćeni, disciplinski postupak efikasniji, a predviđaće obavezno isključenje učenika iz škole, navodi se.

Šta je još rekao Vučić?

Vučić je najavio da će u narednih šest meseci biti primljeno oko 1.200 policajaca koji će biti raspoređeni po školama i da „gotovo uvek u školi bude bar po policajac“.

„Time ćemo ne samo podići sigurnost za 99 odsto, već, siguran sam, i za 80 odsto smanjiti vršnjačko nasilje u školi.

„Zato što oni koji tuku slabije od sebe, uvek imaju strah od jačih, a država je nesumnjivo najjača“, rekao je Vučić.

On je rekao da u Beogradu postoji 331 škola i da „331 policajac ima da sedi u toj školi, a biće ih i više“.

MUP je najavio da će od ponedeljka, 8. maja u svakoj školi u Srbiji, a ima ih oko 1.800, biti raspoređen policajac.


Pogledajte snimak iz okoline Mladenovca:

Napadač je ubio osmoro, a ranio 14 ljudi u selima u okolini Mladenovca.
The British Broadcasting Corporation

Dan pošto je na njegovu inicijativu, Vlada Srbije predložila nove mere za kontrolu naoružanja u rukama civila, Vučić je saopštio dodatna ograničenja, dodajući: „Ovo će nas koštati 25 miliona evra, ali sada se ne misli na novac“.

Najavio je „gotovo potpuno razoružanje Srbije“.

Ministarstvu unutrašnjih poslova je naloženo da pripremi hitne, bez, kako je rekao, duge procedure koje traju po 17 meseci, izmene i dopune Zakon o oružju i municiji, kojima bi se značajno pooštrili uslovi za nošenje i držanje oružja, kao i pooštravanje kazni za one koji krše propise.

„Svi ljudi koji imaju oružje, a to je oko 400.000 ljudi, bez lovaca, proći će reviziju i neće ostati više od 30.000 do 40.000 njih koji će moći da imaju oružje.

„Kazne za nelegalno oružje će biti toliko velike, gotovo da ćemo ih udvostručiti.

„Za to malo oružja što bude bilo ostalo, kao i kod lovaca, koji su obično discplinovaniji, biće predviđene petomesečne i jednogodišnje provere lica, lekarski i psihijatrijski pregledi, kao i testovi na psihoaktivne supstance“, rekao je Vučić.

Najavio je i pooštravanje uslova za posedovanje lovačkog oružja, dodajući da „zna da će oko toga biti mnogo problema“.

MUP, dodaje, da obezbedi sve mere za moratorijum za nošenje bilo kakvog oružja u naredne dve godine.

„Nalaže se MUP-u da preduzme sve mere iz nadležnosti da oni koji poseduju nelegalno oružje, da ga predaju. Ako ga ne predaju naći ćemo ga, a posledice će biti strašne“, ističe predsednik.

Ministarstvo pravde dobilo je zadatak da pripremi izmene sankcije za nepoštovanje propisa oko držanja, nošenja i čak proizvodnju oružja, a jedna od njih biće pooštravanje kazne za automatske puške AK-47, poznatiji kao kalašnjikov, i biće od dve do 12 godina.

Za neovlašćeno držanje oružja maksimalna kazna se podiže sa 12 na 15 godina.

„Onaj ko neovlašćeno nosi oružje za koje nema dozvolu takođe će biti kazna do 15 godina.

„Za neovlašćeno nošenje oružja kao što su noževi i perorezi predviđene su takođe kaznene mere, kako se ne bi dešavalo da se takvi predmeti više pojave u školama“, rekao je Vučić.

„Predložio sam vladi da se vrati smrtna kazna, ali su me odbili“

Vučić

Fonet/Milica Vučković

Vučić je rekao i da je predložio vladi da se vrati smrtna kazna, ali da su predsednica vlade Ana Brnabić i njen kabinet protiv.

I ja sam nekada bio protiv smrtne kazne, ali sada se gorko kajem, dodao je.

Do ukidanja 2002. godine, smrtna kazna se na prostoru današnje Srbije primenjivala skoro 200 godina.

Evropska unija od 2003. obavezuje kandidate za članstvo da ukinu ovu meru.

To je ujedno i preduslov za prijem u članstvo Saveta Evrope, međunarodnu organizaciju za prava i demokratske slobode.

Ujedinjene nacije su 2020. godine usvojile Moratorijum na smrtnu kaznu – rezoluciju kojom su pozvale sve zemlje članice da je ukinu.

Belorusija je jedina država u Evropi gde se smrtna kazna još sprovodi.

Smrtna kazna postoji i u Americi, Iranu, Kini, kao i u nekim zemljama Bliskog istoka.


Pogledajte video:

Amerika: Zašto ljudi predaju oružje policiji
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari