Predsednički izbori u Americi 2020: Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike

Demokratkinja iz Kalifornije rođena je Ouklendu, u saveznoj državi Kaliforniji, od dvoje imigrantskih roditelja: majke rođene u Indiji i oca rođenog na Jamajci.

Nakon razvoda roditelja, Kamalu Haris je prevashodno odgojila njena samohrana hinduistička majka, Šjamala Gopalan Haris, istraživačica raka i aktivistkinja borbe za građanska prava.

Ona je odrasla aktivno učestvujući u svom indijskom nasleđu, pridružujući se majci na putovanjima do Indije, ali je Haris izjavila da je njena majka prihvatila crnu kulturu Okuklenda, uvevši u nju svoje dve ćerke – Kamalu i njenu mlađu sestru Maju.

• Bajden je pobedio – BBC projekcija
• Koliko je teško ženama u američkoj politici
• Upoznajte Džil Bajden, moguću prvu damu Amerike

„Moja majka je bila savršeno svesna da odgaja dve crne ćerke“, napisala je ona u autobiografiji Istine koje nosimo.

„Ona je znala da će njena nova domovina doživeti Maju i mene kao crne devojke i čvrsto je rešila da se postara da izrastemo u samouverene, ponosne crnkinje.“

Kad je Gopalan Haris prihvatila posao profesorke na Univerzitetu Makgil, Haris i njena mlađa sestra Maja pošle su sa njom, pohađavši pet godina školu u Montrealu.

Ona je na koledž išla u SAD, provevši četiri godine na Univerzitetu Hauard, jednom od najeminentnijih istorijski crnih koledža i univerziteta u zemlji, koji je opisala kao jedno od najformativnijih iskustava u njenom životu.

Haris kaže da se oduvek dobro osećala u vezi sa svojim identitetom i sebe prosto opisuje kao „Amerikanku“.

Ona je 2019. godine izjavila za Vašington post da političare ne bi trebalo trpati u fioke zbog boje njihove kože ili porekla.

„Moja poenta je bila: Ja sam ono što sam. Nemam problem s tim. Možda ćete morati malo da se potrudite da me razumete, ali ja nemam problem s tim“, rekla je ona.

Senatorka Haris se 2014. godine udala za advokata Daga Emhofa – sada stalnog lica na njenim stankama na turneji tokom kampanje – i postala je maćeha njegovo dvoje dece.

Penjanje uz lestvicu reda i zakona

Posle četiri godine provedenih na Hauardu, Haris je stekla diplomu iz prava na Kalifornijskom univerzitetu u Hejstingsu i započela karijeru u kancelariji Okružnog javnog tužioca u Alamedi.

Postala je okružni tužilac – glavni tužilac – za San Francisko 2003. godine, a potom bila izabrana, kao prva žena i prva crna osoba, za glavnu pravobraniteljku Kalifornije, vrhovnog pravnog i zvaničnika reda i zakona u najnaseljenijoj američkoj saveznoj državi.

Tokom skoro dva mandata provedena na tom položaju, Haris je stekla reputaciju jedne od najvećih novih zvezda Demokratske stranke, iskoristivši zamajac 2017. godine kao podršku za svoj izbor za mlađu američku senatorku u Kaliforniji.

Posle njenog izbora u američki Senat, bivša tužiteljka stekla je naklonost naprednjaka zbog oštrog ispitivanja tadašnjeg kandidata za Vrhovni sud Breta Kavana i Javnog pravobranioca generala Vilijama Bara tokom saslušanja u Senatu.

Ambicije ka Beloj kući

Kad je početkom prošle godine lansirala kandidaturu za predsednicu Amerike pred masom od više od 20.000 ljudi u Ouklendu, u Kaliforniji, njena kandidatura za 2020. isprva je dočekana sa velikim entuzijazmom.

Ali senatorka nije uspela jasno da artikuliše svoju kampanju i davala je nejasne odgovore na pitanja iz ključnih političkih oblasti kao što je zdravstvo.

Ona isto tako nije uspela da iskoristi očigledno visoku tačku njene kandidature: debatne nastupe koji su iskazali njene tužilačke veštine, često pretvarajući Bajdena u metu svojih napada.

Kao kalifornijska demoktratkinja sa rezimeom iz oblasti sprovođenja reda i zakona, Haris je pokušala da hoda po tankoj liniji između napredne i umerene struje u vlastitoj partiji, ali na kraju nije uspela da se dodvori nijednoj od njih, okončavši kandidaturu u decembru, pre prvog demokratskog nadmetanja u Ajovi početkom 2020. godine.

U martu je Haris podržala bivšeg potpredsednika, rekavši da će učiniti „sve što je u njenoj moći da mu pomogne da postane sledeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država“.

• Donald Tramp: od hotelijera do predsednika
• Zašto je nastao pokret „Životi crnaca su važni“

Istorijat odnosa prema kriminalu i policiji

Kandidatura Kamale Haris za predsedničke izbore 2020. godine dovela je njena dostignuća kao glavne kalifornijske tužiteljke u žižu javnosti.

Uprkos levičarskim sklonostima po pitanjima gej braka i smrtne kazne, doživljavala je stalne napade od naprednjaka zato što nije dovoljno napredna i bila predmet izuzetno oštre uredničke reči profesorke prava sa Univerziteta u San Francisku Lare Bazelon.

Objavivši taj tekst na samom početku kampanje Kamale Haris, Bazelon je napisala da je Haris uglavnom izbegavala da učestvuje u borbi naprednih snaga po pitanjima kao što su reforma policije, reforma zakona o drogama i nepravedne presude.

• Kako biti antirasista
• Važi li zakon i za policajce: „Neverovatno koliko im sudovi gledaju kroz prste“
• Borba republikanaca i demokrata za Kongres

Kao samoproklamovana „napredna tužiteljka“, ona je pokušala da istakne levičarskije delove sopstvenog nasleđa.

To su zahtev da neki agenti kalifornijskog ministarstva pravde nose telesne kamere, činjenica da je to bila prva državna agencija koja ih je usvojila i pokretanje baze podataka koja je omogućila javni pristup kriminalističkoj statistici – ali i dalje nije uspela da stekne podršku.

„Kamala je pandur“ postao je uobičajeni refren tokom njene kampanje, upropastivši njene napore za pridobijanje liberalnije demokratske baze tokom unutarpartijskih izbora za predsedničkog kandidata.

Ali te iste zasluge iz oblasti sprovođenja reda i zakona mogle bi da se pokažu od velike koristi na opštim izborima, kad demokrate budu morale da privole na umerenije i neopredeljene glasače.

A sada, dok SAD drma nesputano rasno svođenje računa a policijska brutalnost je izbila u prvi plan, Haris je zauzela mesto u prvim redovima, koristeći svoj pozamašni mikrofon da istakne napredne glasove.

U televizijskim emisijama ona poziva na promene policijske prakse širom SAD-a, na Tviteru poziva na hapšenje policajaca koji su ubili Brionu Tejlor, 26-godišnju Afro-Amerikanku iz Kentakija, a često govori i o potrebi da se razobliči sistemski rasizam.

Kad je u pitanju osporena inicijativa da se „definansira“ policija – poziv da se smanji budžet policijskih službi, a ta sredstva preusmere na socijalne programe – čemu se Bajden protivi, Kamala Haris je izvrdala ovo pitanje, pozivajući umesto toga na „preoblikovanje“ javne bezbednosti.

Haris je često izjavljivala da je njen identitet čini jedinstveno spremnom da predstavlja one sa margina.

Kao potpredsednica, ona bi mogla da dobije šansu da postigne upravo to pravo iz Bele kuće.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]