Predsednički izbori u Americi 2020: Ko su „Srbi za Trampa“ i zašto ga podržavaju

Pristalice američkog predsednika su se početkom oktobra okupile ispred vojne bolnice u kojoj je lečen Donald Tramp zbog zaraze virusom korona.

Među brojnim transparentima vijorio se i jedan sa natpisom „Srbi za Trampa 2020″.

Isti transparent, uz zastave Srbije, Republike Srpske i poruke podrške policiji, viđen je i ovog vikenda na mitingu Čikagu, ali i na prethodnim okupljanjima republikanaca čiji će se predsednički kandidat Tramp suočiti sa demokratom Džoom Bajdenom na izborima 3. novembra.

Američki Srbi za Trampa 2020 su jedna od 40 koalicija – poput Žene za Trampa, Glasovi crnaca za Trampa, Italijani za Trampa, Albanci za Trampa, Grci za Trampa – koje su deo zvanične kampanje čiji je cilj da motivišu svoje zajednice da Trampu osiguraju pobedu.

• Tramp ili Bajden – ko vodi u predizbornim anketama
• Ko će biti sledeći američki predsednik? Vi birajte
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu

„Kao srpska zajednica, mi smo dobro integrisani u američko društvo i sve što vidimo da je dobro za tu tradicionalnu, porodičnu, radnu Ameriku, dobro je i za nas“, za BBC kaže osnivačica i predsednica ove inicijative Olga Ravasi.

Prema poslednjem popisu stanovništva u Americi pre deset godina, oko 190.000 ljudi izjasnilo se da je srpskog porekla, ali organizacije u dijaspori tvrde da ih ima mnogo više.

Stavovi srpske dijaspore oko ovih izbora podeljeni su kao i u ostatku Amerike, a u centru bitke za 46. predsednika isprepletana su nacionalna osećanja i različite ideologije.

Politikolog Milan Krstić smatra da je potpisivanje „vašingtonskog sporazuma“ između Beograda i Prištine u Beloj kući u septembru indirektno učešće države Srbije u kampanji Donalda Trampa.

„To bi moglo privući srpske birače“ smatra Krstić.

Katarina Lauver koja u Americi živi 30 godina, nije među njima.

„Sporazum koji je Srbija potpisala sa Kosovom (u Vašingtonu) je više u korist Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata nego za promenu našeg statusa u regionu“, kaže Lauver za BBC.

Ona aktuelnog predsednika vidi kao nacionalistu „koji vodi Ameriku u građanski rat“.

Tramp je svojim izjavama „stvorio klimu netolerantnosti štetnu i opasnu po društvo“, smatra ona.

Pogledajte video: Zašto su ovi američki izbori jedinstveni

Bajden i Tramp u očima srpske emigracije u Americi

Olga Ravasi smatra da Trampova administracija ima drugačiji pristup od demokrata u pogledu odnosa prema Srbiji i rešavanju pitanja Kosova.

„Ne ucenjuju, ne vrše pritiske i ne žele da se bave politikanstvom i praznim obećanjima, već nude ekonomsku mobilnost“, objašnjava ona.

Kaže da ne zna šta bi američki „Srbi mogli da traže u Bajdenovom kampu kada su poznate njegove politike po pitanju Kosova i Republike Srpske“.

„Za nas je glasanje za Trampa pragmatičan potez i potez zdravog razuma“, kaže Ravasi.

Zajednici okupljenoj oko grupe Srbi za Trampa, među kojima ima i preduzetnika, odgovara njegov ekonomski pristup – niski porezi, olakšice u poslovanju i obećanja novih radnih mesta.

„Ne smemo zanemariti taj racionalni momenat pripadnika srednje klase koji je najbolji pokazatelj šta je njemu u životu važno – kako će prehraniti porodicu i poslati decu u školu. A Tramp se bavi tim temama“, kaže Ravasi, koja kaže da pripada konzervativnom krilu Srba u Americi.

Smatra i da su Srbi, po tradiciji i kulturi, bliži „tradicionalnim vrednostima“ za koje se Tramp zalaže, i sa njim dele i načela poput očuvanja porodice i verskih sloboda.

Predsednica grupe Srbi za Trampa kaže da su ljudi iz konzervativnog krila vrlo racionalni i da „razmišljaju svojom glavom“, dok za demokrate tvrdi da se bave temama velikog emotivnog intenziteta.

„Danas je subverzivno i pank biti konzervativan“, kaže Ravasi.

• Ovalna soba i Niske strasti: Uvreda Srbije ili „pogrešno protumačena” kritika Amerike
• Šta Tramp i Bajden govore o oružju, rasizmu, klimatskim promenama
• Tramp i virus korona: Kako će uticati na predsedničke izbore

Lauver kaže da će glasati za Bajdena i demokrate jer veruje da će biti bolji za unutrašnju politiku Amerike.

Ona veruje da bi kandidat demokrata normalizovao odnose između konzervativaca i liberala u Kongresu i Senatu, ali i među porodicama i prijateljima koje je udaljila politika.

„Imam obavezu da glasam za kandidata koji će biti odmeren, slušati eksperte, biti predsednik i za demokrate i za republikance i koji će obnoviti i sačuvati ideale na kojima je izgrađena ova zemlja“, kaže ona.

Ona misli da je, sa Trampom na čelu države, „Amerika na putu ka totalitarizmu gde konzervativna manjina vlada celom zemljom“.

„Njegove zakonske promene ugrožavaju prirodu, građanska prava i stvaraju još veći jaz između bogatih i siromašnih, između rasa i religija“, kaže Katarina Lauver.

Politika republikanaca je u odnosu na politiku demokrata bliža jednom delu srpske zajednice u Americi jer imaju „uravnoteženiji pogled“ prema odgovornosti Srbije u dešavanjima 1990-tih na ovom prostoru, ocenjuje Milan Krstić, saradnik na Fakultetu političkih nauka i urednik sajta američki-izbori.rs.

„Svaki američki izbori su važni za čitav svet, a ovi su posebno važni i za Srbiju zbog činjenice da se zbog približavanja Srbije i Amerike ove godine stvorio utisak da od ishoda izbora zavisi kakvi će biti budući srpsko-američki odnosi“, kaže Krstić za BBC.

Da bi se domaćoj javnosti približili američki izbori i njihov uticaj, Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) u čijem je odboru i Krstić, pokrenuo je prvi sajt na srpskom jeziku koji kroz analize i vesti razjašnjava ovaj složeni izborni proces.

„Republikanci su otvoreniji za neke fleksibilnije opcije, ali to ne znači da će povući priznanje Kosova ili odobriti nezavisnu Republiku Srpsku, kako se neki tabloidi u Srbiji nadaju“, objašnjava politikolog.

• Pobedio ili izgubio, Tramp je već izmenio svet
• Da li Džo Bajden može da pobedi Donalda Trampa
• Oni gotovo uvek predvide ko će biti predsednik Amerike

Nije svima nacionalno poreklo presudno u hijerarhiji političkih vrednosti – ima i glasača sprskog porekla koji su možda bili za Trampa, ali su nezadovoljni kako je upravljao krizom tokom pandemije korona virusa, pa se na kraju ipak odluče za Bajdena – ili uopšte ne glasaju.

Postoje i oni koji će glasati za Bajdena iz političkih uverenja.

„Zanimljivo je da Bajden ni ne pokušava da pridobije srpsko-američke glasače – deluje da je odustao“, ističe Krstić.

Šta je o Srbiji govorio Tramp, a šta Bajden

„Trebalo je poslati i vojne trupe na zemlju u nekom trenutku, jer iako bi tako možda bilo više smrtnih slučajeva, manje ljudi bi moglo da pobegne preko granice, ali bi se smanjio teror koji se upravo događa“ – Tramp o NATO bombardovanju 1999.

„Imam pomešana osećanja prema dogovoru sa Miloševićem, zato što verujem da on jedino razume silu i verujem da je on krajnji problem, kao i da će ovo morati da bude rešeno silom, i iskreno, želeo bih da smo sada iskoristili silu“ – Bajden posle sporazuma Ričarda Holbruka i Slobodana Miloševića 1995.

„Dok srpski narod ne bude pogledao sebe u lice i razumeo šta su njegovi lideri uradili, i u šta su njih ubedili, srpski narod neće moći da se otrgne od ideje da su žrtve, od ideje koju svi političari koriste i kojom manipulišu“ – Bajdenpred Ligom albanskih Amerikanaca 2002

„Sjedinjene Države neće, naglašavam neće, očekivati od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. To nije preduslov za našu podršku nameri Srbije da postane članica Evropske unije“ – Bajden prilikom posete Srbiji 2009

„SAD i Srbija, naravno, ne slažu se oko svakog pitanja, ima mnogih ožiljaka i rana koje su žive iz devedesetih godina, ali ja se nadam da ćemo preduzeti korake i da će to učiniti nove generacije“ – Bajdenprilikom druge posete Beogradu 2016.

Koliko su američki Srbi uključeni u izborni proces

Iz kampanje Srbi za Trampa tvrde da 90 odsto Srba u Americi podržava tog kandidata, međutim, nema dostupne statistike ili anketa koje bi mogle da to potvrde ili daju uvid da li i kako srpska dijaspora glasa.

„Postoje Srbi koji istorijski glasaju za demokrate, a u ovom izbornom ciklusu ni sama Republikanska stranka nije homogena i postoje republikanci koji nisu naklonjeni Trampu“, kaže Olga Ravasi.

Oko grupe Srbi za Trampa je do sada okupljeno nekoliko hiljada ljudi, kaže Ravasi, koja je ovu inicijativu pokrenula sa Pamelom Latković Kolins čija porodica živi u Americi nekoliko generacija.

Imaju svoje timove u dvadesetak država širom SAD u kojima žive ljudi srpskog porekla. Uoči izbora su ih pozivali da se registruju i glasaju za republikanske kandidate, na lokalnom i državnom nivou.

Kampanju su iskoristili i da animiraju dijasporu da se na ovogodišnjem popisu stanovništva izjasne kao Amerikanci srpskog porekla, da bi se dobila bolja slika o prisutnosti srpske dijaspore.

„Tramp je otvorio vrata za srpsku zajednicu, učinio je da se prvi put i mi čujemo i da smo prepoznati kao ozbiljan politički subjekt“, kaže Ravasi.

I specijalni izaslanik Trampove administracije za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel poklanja ovoj grupi posebnu pažnju, pa ih je u foto-finišu kampanje više puta posećivao, a prisustvovao je liturgiji u hramu Svetog Save u Milvokiju.

„Tramp je da sada radio za vas, i sada je vreme da radite za njega“, poručio je Grenel uoči posete crkvi Svetog Save u Milvokiju nekoliko dana pre izbora.

https://www.instagram.com/p/CGx1toWAJPP/

Mogu li Srbi za Trampa imati uticaj na (srpske) glasače u njihovim zajednicama

Indicije da su Srbi u Pensilvaniji, Viskonsinu i Mičigenu pomogli Trampovu pobedu 2016. glasajući protiv Hilari Klinton predstavljaju nagađanja jer ne postoji pouzdani izvor koji to može da potvrdi, ocenjuje Milan Krstić.

Tačno je da je u tim državama razlika načelno bila mala i svaki glas bitan, objašnjava on, ali nije bilo organizovane srpske kampanje niti anketa na osnovu kojih bi se znalo da se određeni procenat Srba glasao za njega.

Ali ni tada ne bismo mogli da kažemo da su samo Srbi doprineli pobedi, kaže Krstić, već da su bili „samo jezičak na vagi“.

Koalicije ne mogu da budu ključ pobede, smatra Krstić, ali jesu jedan od faktora koji doprinosi pobedi u onim državama gde je trka neizvesna.

Šta ako pobedi Bajden?

Kako je Bajden dobro upoznat sa ovim regionom, smatra Krstić, a u vreme potpredsedničkog mandata imao je intenzivnu saradnju sa Srbijom i slao signale da je spreman da pomogne da se ubrza njen put u EU i pomogne u dovođenju investicija i razvoju , moguće je da takvu podršku Srbija može očekivati.

Moguće je i da će Bajden po pitanju Kosova imati pristup iz nasleđa devedesetih u kojem se očekuje od Srbije da „prizna realnost“ i popusti, dok Trampova administracija ostavlja više prostora za neko „kreativno delovanje“.

Krstić misli da je u tom smislu bolje za Srbiju da Tramp ostane na mestu predsednika, ali da treba imati na umu i globalne posledice ako ostane na toj poziciji.

„Pokazao se dobro za svet jer nije započeo ni jedan veliki rat, ali kao neko ko je populista i kao takav vodi jednu od najvećih svetskih sila šalje negativnu poruku i pomaže da se talas populizma ojača i proširi dalje“, zaključuje politikolog.

Država Srbija i podrška kampanjama

Dok nije sporno da organizacije u dijaspori budu politički aktivne, sama država Srbija ne bi smela da se izjašnjava i direktno učestvuje u predsedničkoj kampanji, smatra Krstić.

Ukazuje da je bila greška kada je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u avgustu prošle godine izjavio da će organizovati Srbe u Americi da glasaju za Trampa, jer to može imati negativne posledice po Srbiju ukoliko pobedi Bajden.

Krstić smatra je odlaskom srpske delegacije u Vašington u septembru i potpisivanjem sporazuma Srbija indirektno učestvovala u kampanji.

To je samo kruna jednog procesa koji je započet pre godinu dana, imenovanjem Grenela za specijalnog izaslanika, ocenjuje Krstić, nekoliko meseci pošto je Tramp i zvanično započeo kampanju za drugi predsednički mandat.

Srbija je na sličan način 2016. dala podršku kampanji Hilari Klinton, podseća Krstić, kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić učestvovao na panelu na konferenciji Klinton fondacije sa bivšim načelnikom Opštine Srebrenica Ćamilom Duralkovićem i Bilom Klintom.

https://www.youtube.com/watch?v=pb0LWJreVmg

Upitan zašto pravi partnerstva sa Klintonovima koji se od 1999. u Srbiji pamte po bombardovanju, Vučić je odgovorio: „Zato što sam pametan.“

„Hoćete vi da mi garantujete da neće da pobedi Hilari Klinton? Treba Amerika onda da vodi politiku protiv Srbije ovde. Hoćete to?“, izjavio je tada Vučić .

Podršku Trampu 2016. godine dao je i Vojislav Šešelj, a ove godine je pored Dačića i potpredsednik Dveri Ivan Kostić rekao da je za Srbiju važno da Tramp pobedi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]