Kad je zvanično najavio kandidaturu u predsedničkoj trci 2020. godine, Džo Bajden je saopštio da se zalaže za dve stvari – radnike „koji su izgradili ovu zemlju“ i vrednosti koje mogu da premoste podele.
I dok se SAD suočavaju sa raznorodnim izazovima, od korona virusa do rasne neravnopravnosti, njegov plan je da stvori ekonomske prilike za radnike, povrati zaštitu životne sredine, pravo na zdravstvo i međunarodna savezništva.
Ovde je detaljno izloženo za šta se zalaže novoizabrani predsednik po osam ključnih tačaka.
- Izabran je predsednik – šta dalje?
- Upoznajte Džil Bajden, buduću prvu damu Amerike
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
Korona virus: Nacionalni program testiranja i pronalaženja zaraženih
Bajdenov pristup borbi protiv korona virusa, najkritičnijeg izazova sa kojim se suočava zemlja, jeste da omogući besplatno testiranje za sve i angažuje 100.000 ljudi u nacionalnom programu pronalaženja kontakata.
On kaže da želi da otvori najmanje 10 centara za testiranje u svakoj saveznoj državi, pozove federalne agencije da upotrebe svoje resurse i da izdaje jasnije nacionalne smernice preko federalnih stručnjaka.
On kaže da svi guverneri treba da učine nošenje maski obaveznim.
Glasači sumnjičavi prema federalnoj vlasti ovo će doživeti kao prekoračenje ovlašćenja, ali to je veoma u skladu s onim kako Bajden i demokrate uopšteno vide ulogu koja treba da odigra vlada.
Radna mesta i novac: Podizanje minimalne zarade i ulaganje u zelenu energiju
Da bi se pozabavio direktnim posledicama krize izazvane korona virusom, Bajden je obećao da će potrošiti „koliko god bude morao“ na odobravanje kredita malim preduzećima i povećanje direktne isplate pomoći porodicama.
Među predlozima su dodatnih 200 dolara mesečno u isplati socijalne pomoći, koji će se realizovati kroz poništenje smanjenja poreza iz vremena Trampovog mandata i otpisivanje dugova studentskog zajma u iznosu od 10.000 dolara za federalne pozajmice.
Bajdenova šira ekonomska politika, nazvana njegovim planom da „izgradi ponovo bolje“, želi da zadovolji dve kategorije birača koje tradicionalno podržavaju demokrate – mlade i manuelne radnike.
On se zalaže za podizanje minimalne federalne zarade na 15 dolara po satu – što je mera koja je popularna među mladima i nešto što je 2020. godine postalo simbol njegove stranke i pokazatelj njenog zaokreta ulevo.
- U fotografijama: Tramp u uniformi, Bajden za knjigom
- Jednostavan vodič za razumevanje američkih izbora
Bajden želi i da uloži dve milijarde dolara u zelenu energiju, tvrdeći da podsticaj zelenoj proizvodnji pomaže sindikalnoj radničkoj klasi, koja će obavljati većinu tih poslova.
Tu je i obećanje da će se iskoristiti 400 milijardi dolara federalnog novca za kupovinu američke robe, zajedno sa širim obavezivanjem na sprovođenje zakona u skladu sa parolom „kupuj američko“ za nove transportne projekte.
Bajden je prethodno bio kritikovan zbog podrške Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini (Nafta), za koje kritičari kažu da je poslove preselio u inostranstvo.
Njegov plan iz 2020. godine od federalne vlade traži da uloži 300 milijardi dolara u američke materijale, usluge, istraživanje i tehnologiju.
Rasno pitanje: Reforma krivičnog prava, grantovi za manjinske zajednice
Posle rasnih protesta koji su ove godine potresali Ameriku, izjavio je kako veruje da rasizam postoji u SAD i da mora da se rešava širokim ekonomskim i socijalnim programima za podršku manjinama.
Noseći stub njegovog programa „izgradi ponovo bolje“ jeste stvaranje poslovne podrške manjinama kroz investicioni fond od 30 milijardi dolara.
Što se tiče krivičnog prava, pomerio se daleko od svog žestoko kritikovanog stava „čvrsto prema kriminalu“ iz devedesetih.
Bajden sada predlaže mere za smanjenje zatvorskih kazni, bavljenje rasnim, rodnim i materijalnim nejednakostima u pravnom sistemu i rehabilitacijom puštenih zatvorenika.
On će sada stvoriti program grantova od 20 milijardi dolara za podsticaj saveznim državama za ulaganje u pokušaj smanjenja zatvorskih kazni, eliminisanja obavezne minimalne kazne, dekriminalizaciju marihuane i poništavanje prethodnih presuda u vezi sa kanabisom, kao i ukidanje smrtne kazne.
Međutim, on je odbio pozive za smanjenje finansiranja policije, rekavši da resursi umesto toga treba da budu vezani za očuvanje standarda.
On tvrdi da neka sredstva izdvojena za policiju treba preusmeriti socijalnim službama kao što su one za zaštitu mentalnog zdravlja i poziva na ulaganje u visini od 300 miliona dolara u policijski program po zajednicama.
Klimatske promene: Povratak u globalni sporazum
Bajden je klimatske promene nazvao egzistencijalnom pretnjom i kaže da će pozvati ostatak sveta da brže preduzima nešto povodom smanjenja emisija po povratku u Pariski klimatski sporazum.
Ovaj sporazum, iz kog se Donald Tramp povukao, obavezao je SAD na smanjenje gasova efekta staklene bašte i za do 28 odsto do 2025. godine, računajući na osnovu nivoa iz 2005. godine.
Iako ne podržava Novi zeleni dil – klimatski i paket radnih mesta koji je predložilo levo krilo njegove stranke – on predlaže federalno ulaganje u visini od 1,7 milijarde dolara u istraživanje zelene tehnologije,
Od toga se nešto poklapa sa finansiranjem iz njegovog ekonomskog plana, da se potroši u narednih deset godina, i želi da SAD dostignu neto nulu emisija gasova do 2050. godine – na šta se obavezalo više od 60 drugih zemalja prošle godine.
Kina i Indija, dva druga najveća emitera ugljenika, tek treba da se pridruže ovom savezu. Ulaganja se poklapaju sa njegovim ekonomskim planom da stvori radna mesta za proizvodnju proizvoda „zelene energije“.
Spoljna politika: Obnova američke reputacije i moguće suprotstavljanje Kini
Bajden je napisao da će se kao predsednik usredsrediti prvo na nacionalna pitanja.
Uprkos tome, ima malo toga što sugeriše da su se Bajdenove vrednosti u spoljnoj politici pomerile sa multilateralizma i angažovanja na svetskoj ceni, za razliku od Trampovog neprikriveno izolacionističkog pristupa.
On je obećao i da će popraviti odnose sa američkim saveznicima, naročito sa NATO, kojem je Tramp uporno pretio smanjenjem finansiranja.
- Koje zemlje vole najviše Trampa, a koje najmanje i gde je Srbija
- Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike
Bivši potpredsednik kaže da Kina mora da se pozove na odgovornost zbog nefer ekološke i trgovinske prakse.
Ali umesto unilateralnih taksi predlaže međunarodnu koaliciju sa drugim demokratskim zemljama koje Kina „ne može da priušti da ignoriše“, mada nije dovoljno jasan oko toga šta to tačno znači.
Zdravstvo: Proširenje Obamakera
Bajden kaže da će proširiti sistem javnog zdravstvenog osiguranja usvojen dok je bio zamenik predsednika Obame i da će sprovesti plan za zdravstveno osiguranje procenjenih 97 odsto Amerikanaca.
Iako ne ide toliko daleko da prihvati predloge za univerzalno zdravstveno osiguranje sa liste želja levlje nastrojenih članova njegove vlastite partije, Bajden obećava da će svim Amerikancima ponuditi mogućnost da učestvuju u opciji javnog zdravstvenog osiguranja sličnoj Medikeru
Ta opcija pruža zdravstvene povlastice starijima, a Bajden je najavio i da će smanjiti starosnu granicu prava na Mediker sa 65 na 60 godina.
Odbor za odgovorni federalni budžet, nestranačka grupa, procenjuje da će ukupni Bajdenov plan koštati 2,25 triliona dolara u periodu od 10 godina.
Imigracija: Poništavanje Trampovih mera
U prvih 100 dana svog mandata, Bajden obećava da će poništiti Trampove mere koje odvajaju roditelje od dece na američko-meksičkoj granici, ukinuti ograničenje na broj zahteva za azil i okončati zabrane putovanja iz nekoliko zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
On obećava i da će zaštiti „Sanjare“ – ljude koji su dovedeni ilegalno u SAD kao deca i kojima je dozvoljeno da ostanu u sklopu mera iz vremena Obamine vladavine – kao i da će se postarati da oni dobiju prava na federalnu studentsku pomoć.
Obrazovanje: Univerzalno predškolsko, proširenje besplatnog koledža
U značajnom zaokretu ulevo, podržao je nekoliko krupnih segmenata obrazovne politike koji su postali popularni u njegovoj stranci – otpisivanje duga za studentski zajam, proširivanje koledža bez školarine i univerzalni pristup besplatnom predškolskom obrazovanju.
Sve to će biti plaćeno uz pomoć novca povraćenog od ukidanja smanjenja poreza iz vremena Trampove vladavine.
Pogledajte zašto su ovi američki izbori bili specifični
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
