Bivši američki predsednik Donald Tramp i sadašnji stanar Bele kuće Džozef Bajden pobedili su na republikanskim i demokratskim predizborima, što znači da ćemo u novembru ove godine gledati reprizu duela na predsedničkim izborima.

Njihove stranke treba uskoro da ih zvanično nominuju, a izbori u novembru biće ponavljanje duela iz 2020. godine kada je Bajden pobedio Trampa.

Bajdenova nominacija za predsednika SAD od strane Demokratske stranke bila je formalnost, jer se aktuelni lider zemlje koji odluči da se kandiduje za drugi mandat, po pravilu, ne suočava sa ozbiljnom konkurencijom.

Za republikance je bitka za nominaciju bila prilično ozbiljna, iako je Tramp od samog početka kampanje imao ogromnu prednost, a njegova najveća konkurentkinja, bivša američka ambasadorka pri UN Niki Hejli, nije imala gotovo nikakve realne šanse da obezbedi nominaciju.

U utorak su održani unutarstranački izbori u obe partije u nekoliko država.

Nakon što je Hejli ispala iz trke posle ubedljivog poraza u 14 država u takozvanom Super utorku, Trampu je nedostajalo još samo 137 glasova delegata, koje je obezbedio posle glasanja u Vašingtonu.

Bajden ima 81 godinu, a Tramp 77.

Duel Bajdena i Trampa 2024. neće biti prvi predsednički revanš

Poslednji put kada je jedna od dve vodeće američke stranke nominovala kandidata za predsednika koji je već jednom izgubio na izborima dogodio se 1968. godine.

Tada su republikanci nominovali Ričarda Niksona za predsednika, koji je izgubio od Džona Kenedija na izborima 1960. godine.

Situacija u kojoj se ista dva kandidata ponovo sastaju na predsedničkim izborima poslednji put se dogodila 1950-ih.

Prema Pju risrču (Pew Research), novi izborni duel Trampa i Bajdena biće sedmi takav slučaj u istoriji.

Sadašnji predsednik rekao je u utorak uveče da je počastvovan što su birači podržali njegovu kandidaturu za reizbor „u trenutku kada je pretnja koju Tramp predstavlja veća nego ikada“.

Navodeći pozitivne ekonomske trendove, on je rekao da su SAD „usred povratka“, ali da su se suočile sa izazovima za budućnost kao demokratske države, kao i sa onima koji žele da ograniče pravo na abortusa i ukinu socijalne programe.

„Verujem da će američki narod izabrati da nastavi da se krećemo u budućnost“, rekao je Bajden.

Uprkos stalnoj zabrinutosti birača da su Bajdenove godine ozbiljan problem i da ograničavaju njegovu sposobnost da obavlja predsedničke dužnosti, partijski aparat se okupio oko njega.

Sa druge strane, Tramp je i dalje veoma popularan u republikanskoj biračkoj bazi, što ga je dovelo do pobede na predizborima u utakmici sa rivalima koji su bili snažno finansijski podržani.

Njegova kampanja za drugi mandat u Beloj kući bila je usmerena na strožije zakone o imigraciji, a poručio je i da će „zapečatiti granicu“ i sprovesti dosad nezabeležene deportacije.

Obećao je i da će se boriti protiv kriminala, povećati domaću proizvodnju energije, oporezovati uvoz iz inostranstva, okončati rat u Ukrajini i nastaviti program „Amerika na prvom mestu“.

Demokrate i republikanci imaju nešto drugačija pravila za svoje predizbore, ali proces je u suštini isti.

Svaka država ima određeni deo partijskih delegata, koji se dodeljuju ili u celini pobedničkom kandidatu ili proporcionalno, na osnovu rezultata.

Republikanski kandidat mora da obezbedi najmanje 1.215 delegata u predizborima da bi obezbedio predsedničku nominaciju, dok kandidat demokrata mora da obezbedi 1.968.

Glavni konkurenti Bajdena i Trampa odustali su pre predizbora u nekoliko država u utorak, tako da je ukupan rezultat očekivan.

Predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra 2024.

Pogledajte video: Godina glasanja u svetu