Trodnevno glasanje završeno je u nedelju 17. marta, u osam časova po lokalnom vremenu, a preliminarni rezultati, na osnovu 30,08 odsto prebrojanih glasova, pokazuju da je Putin ima podršku 87,68 odsto birača, saopštila je ruska Centralna izborna komisija.
Rezultat izbora nije sporan, jer Putin nije imao kredibilnog protivnika u predsedničkoj trci, a pobeda će mu omogućiti da ostane na vlasti do 2030.
Najmanje 80 demonstranata uhapšeno je u ruskim gradovima poslednjeg dana glasanja, a pred biralištima u Rusiji su se formirali dugi redovi, nakon što je udovica opozicionog lidera Alekseja Navaljnog pozvala na okupljanja u znak protesta.
Glasalo se i na istoku Ukrajine, na teritorijama koje je okupirala Rusija – u Zaporožju, Hersonu, Donjecku i Lugansku, kao i u diplomatskim predstavništvima Rusije širom sveta.
Kilometarski redovi ruskih birača formirali su se pred biralištima u Beogradu, Berlinu, Almatiju, i Jerevanu, gde su hiljade Rusa izašle na glasanje.
- „Ko, ako ne Putin“: Kako Rusi gledaju na predstojeće predsedničke izbore
- Kontrolisani izbori koji će Putinu doneti peti mandat
- U okupiranoj Ukrajini, naoružani ljudi donose glasačke kutije na vrata za ruske izbore
U Rusiji, prva biračka mesta otvorena su na poluostrvu Kamčatka, najistočnijem regionu Rusije, u osam sati po lokalnom vremenu u petak, a poslednja će se zatvoriti birališta u najzapadnijoj oblasti, oko Kaljinjingrada, u 20 sati u nedelju.
Kremlj retko kad nešto prepušta slučaju.
Kada je Putin objavio da će se kandidovati, dobro uigrana propagandna mašinerija je odmah krenula u akciju.
Na svim državnim kanalima, 71-godišnji predsednik Putin je promovisan kao nacionalni lider koji je daleko iznad svih potencijalnih rivala.
„Podrška predsedniku prevazilazi partijsku podršku“, izvestio je voditelj na državnim TV vestima kasnije te nedelje.
„Vladimir Putin je kandidat naroda!“, uskliknuo je.
Putin je već sada duže na vlasti od bilo kog vladara od sovjetskog diktatora Josifa Staljina.
On je predsednik od 2000. godine, osim kada je četiri godine bio premijer pošto je nekadašnji ruski ustav nametao ograničenja na dva predsednička mandata.
Međutim, ustav je u međuvremenu izmenjen, tako da su praktično poništeni njegovi prethodni predsednički mandati, tako da se „vratio na nulu“.
To znači da bi mogao da se kandiduje i za još jedan šestogodišnji mandat 2030. godine, kada će napuniti 78 godina.
Pogledajte video o Putinu:
Tokom vladavine, Putin je sistematski jačao poziciju tako da više ne postoji realna pretnja da će mu vlast biti ugrožena.
Njegovi najglasniji kritičari su ili mrtvi, ili su u zatvoru ili u egzilu.
Ipak, Kremlj je odlučan da da privid legitimiteta ruskom izbornom procesu.
Iako nema sumnje u konačan izborni rezultat, čini se da je vlastima veoma stalo do visoke izlaznosti, što će biti predstavljeno kao dokaz da je Putin narodni kandidat.
Izlaznost na poslednjim izborima 2018. zvanično je bila 68 odsto, ali su međunarodni posmatrači prijavili nepravilnosti, poput ubacivanja više glasačkih listića u kutije.
Ove godine glasanje će biti lakše nego ranije, a završava se u nedelju.
U delovima okupirane Ukrajine koje Rusija naziva svojim „novim regionima“, birališta su otvorena 10 dana pre dana izbora, a društvene mreže su preplavljene reklamama koje pozivaju ljude da izađu na izbore.
Kada glasaju, imaju izbor – ili bolje rečeno privid izbora.
Osim ruskog lidera, na glasačkom listiću je i još nekoliko imena.
Nikolaj Haritonov predstavlja Komunističku partiju, i dalje drugu najpopularniju partiju u Rusiji, iako je prošlo više od 30 godina od pada Sovjetskog Saveza.
On podršku crpi iz male, ali lojalne baze onih koji su nostalgični za sovjetskom prošlošću.
Druga dva kandidata su Leonid Slucki iz nacionalističke LDPR i Vladislav Davankov iz Novih ljudi, navodno liberalne, pro-biznis stranke.
Uprkos njihovom veoma različitom političkom stavu, sva trojica u velikoj meri podržavaju politiku Kremlja – i nijedan nema šanse protiv aktuelnog predsednika.
Kandidaturu je podneo i Boris Nadeždin, koji je javno kritikovao politiku Kremlja, i dao je tračak nade opoziciono orijentisanim birača.
Bio je čest gost u emisijama na državnoj televiziji i bio je relativno kritičan prema ratu Moskve u Ukrajini.
Ali u zemlji u kojoj su mnogi osuđeni na zatvor jer su govorili protiv rata, on nije ni dobacio do glasačkog listića.
Hiljade ljudi stajalo je u redovima da mu daju potpis i podrže kandidaturu Nadeždina, ali su mu je ruske izborne vlasti odbile, tvrdeći da je više od 15 odsto potpisa bilo manjkavo.
Isključivanje Nadeždina iz trke ubilo je svaku mogućnost iznenađenja.
- Putin skoro bez rivala na izborima: Opozicionaru Borisu Nadeždinu odbijena kandidatura
- Antiratnoj političarki odbijena kandidatura za predsedničke izbore u Rusiji
Uoči glasanja održane su televizijske debate u kojima Putin nije učestvovao.
Umesto toga, TV izveštavanje se usredsredilo na njegove unapred osmišljene sastanke sa radnicima u fabrikama, vojnicima i studentima, dok je njegovo obraćanje o stanju nacije krajem februara shvaćeno kao predizborni govor koji ima za cilj da ga predstavi kao čoveka iz naroda.
Iako je govorio i o ratu u Ukrajini, Putin se u većoj meri posvetio domaćim temama.
Možda je to bilo prećutno priznanje da su mnogi Rusi više zabrinuti problemima koji su bliži njihovoj kući nego uspesima Rusije na bojnom polju ili njenim beskrajnim sukobima sa Zapadom.
Ruski lider je predložio niz socijalnih mera, između ostalog modernizovani poreski sistem koji je bio „pravedniji“ za ruske porodice i podsticaje usmerene na povećanje stope nataliteta u državi koja je sve manja.
Govor je pružio uvid u mnoga pitanja sa kojima se Rusija suočava, među kojima je i siromaštvo i problemi u obrazovanju, infrastrukturi i zdravstvenoj zaštiti.
Za čoveka koji je 20 godina bio (i jeste) predsednik, Vladimir Putin se pokazao nesposobnim da reši mnoga od ovih pitanja.
Umesto toga, do 40 odsto ruskog budžeta u 2024. se troši na vojnu i nacionalnu bezbednost.
Mnoge od njegovih mera zahtevaju znatne novčane injekcije ili ulaganja, a Rusija ima ozbiljan problem sa korupcijom, što znači da sredstva često dopru do onih kojima su namenjena.
- Ko je Vladimir Putin
- Čovek koji je Putinu otvorio vrata Kremlja
- Putinov 70. rođendan: Sedam ključnih trenutaka koji su ga definisali
- Putin se uporedio sa ruskim carom Petrom Velikim koji je „vraćao teritorije“
Ali svi ti problemi teško da će biti presudni na izborima za koje većina međunarodnih posmatrača očekuje da neće biti ni slobodni ni pošteni.
U nedostatku istinskog entuzijazma za glasanje, pojedini snimci iz predizborne kampanje iz ankete izazvali su mnogo komentara na društvenim mrežama, doimajući se skoro karikaturalnim.
Komunistička nada Nikolaj Haritonov prikazan je kako ljutito stiska pesnicu dok sluša najnovije vesti o nestabilnosti na trgovinskom tržištu.
„Probali smo kapitalizam, proigrali smo se i sad je dosta!“, izjavljuje on, marširajući preko Crvenog trga da bi seo na stolicu u Kremlju nakon zamišljene izborne pobede.
Naravno, ništa od toga se neće dogoditi.
U drugoj predizbornoj reklami, nacionalistički lider LDPR Leonid Slucki pokušava da se stavi u cipele svog prethodnika Vladimira Žirinovskog, koji je vodio stranku 30 godina do smrti pre dve godine.
Kada pomoćnica pokuša da zameni pločice sa imenima na stolu, Slucki joj odlučno kaže: „Ne, ne diraj ništa!“.
Sve to zapravo pokazuje koliko je srećan što ostaje epizodista u igri koju režira Vladimir Putin.
Jedina potencijalna začkoljica oko izbora do sada potiče od Julije Navaljne, udovice najglasnijeg kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, za čiju je smrt u zatvoru prošlog meseca okrivila „krvavog mafijaša“ Vladimira Putina.
Ona je pozvala pristalice da preplave biračka mesta i glasaju za bilo koga osim za njega.
„Moramo da iskoristimo dan izbora da pokažemo da postojimo i da nas ima mnogo“, rekla je ona u video poruci.
- „Ako hoćete da pobedite Putina, prestanite da budete dosadni“, poruka udovice Navaljnog evropskim parlamentarcima
- „Izvini se“: Trend ponižavajućih pokajničkih videa u Rusiji
- Zatvorena u psihijatrijsku bolnicu u Rusiji zbog antiratnih objava
Rusi će se 18. marta nesumnjivo probuditi i videti da je Putin ponovo izabran za predsednika.
Kada se pojavi na pobedničkom mitingu u Moskvi, možda će čak i pustiti suzu – kao što je to učinio posle predsedničkih izbora 2012. – i obilato zahvaliti biračima na poverenju koje su mu ukazali.
U narednih šest godina, iluzija demokratije će se sigurno nastaviti.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
