Sloveniju će prvi put u istoriji predvoditi žena – Nataša Pirc Musar izabrana je za predsednicu države u drugom krugu glasanja, pokazuju preliminarni rezultati.

Pirc Musar, 54, osvojila je 53.83 odsto glasova, dok je njen rival u trci za petogodišnji predsednički mandat, konzervativac Anže Logar dobio 46.17 odsto, javlja agencija Rojters pozivajući se na podatke državne izborne komisije na osnovu 86.7 odsto prebrojanih glasova.

Na izborima za petog predsednika nekadašnje jugoslovenske republike od proglašenja nezavisnosti 1991. godine.

Iako je predsednička uloga uglavnom ceremonijalna, Pirc Musar, nekadašnja novinarka i uspešna advokatica, biće komandantkinja oružanih snaga Slovenije, članice NATO saveza i Evropske unije.

Tokom petogodišnjeg mandata, predsednica će takođe predlaže neke o nosećih državnih funkcija, poput guvernera Narodne banke, ali te nominacije mora da potvrdi i parlament.

• Pahor za BBC na srpskom: „Ne smemo da učinimo ništa da bi Rusija pomislila da na Zapadu ima razlika u stavovima“
• Da li ubedljiva pobeda debitanta Goloba na izborima u Sloveniji šalje Janšu u političku penziju
• Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom – ali to nije uspelo“
• Kako su se izbori u Sloveniji pretvorili u stalnu potragu za novim licima

Logar, dugogodišnji poslanik Slovenačke demokratske stranke (SDS) konzervativca Janeza Janše, ostvario je bolji rezultat u prvom krugu glasanja jer je njegovo ime zaokružilo tačno 296 hiljada birača.

Sa oko 60 hiljada glasova manje od Logara, Pirc Musar lako se domogla drugog kruga, ispred Milana Brgleza, kandidata koga je podržala vladajuća većina koja čini Vladu Slovenije premijera Roberta Goloba.

Pravo glasa na izborima u Sloveniji ima nešto manje od 1,7 miliona glasača, od čega je u prvom krugu pravo glasa iskoristilo 51,74 odsto upisanih.

Pirc Musar će naslediti Boruta Pahora, koji je vodio Sloveniju u dva petogodišnja mandata.

U politici aktivan više od tri decenije, Pahora, nekada manekena, često su u javnosti nazivali „Instagram predsednik“, zbog čestog korišćenja ove društvene mreže.

Ko su bili kandidati

• Nataša Pirc Musar

Ova 54-godišnja novinarka i pravnica nikada nije bila aktivna članica ili kandidatkinja političkih partija, pa joj je nezavisna kandidatura na predsednički izborima prva kampanja u kojoj učestvuje.

Studirala je pravo u Ljubljani, dodatno se školovala u Mančesteru, ali su joj prvi poslovi više bili usmereni na poslove komunikacije sa javnošću.

Šest godina je bila zaposlena kao novinarka u slovenačkom javnom televizijskom servisu, da bi potom pet godina radila kao prezenterka vesti na jednoj od najvećih komercijalnih televizija.

U dva mandata bila je slovenačka poverenica za pristup informacijama od javnog značaja, dok je nepunih šest meseci obavljala i funkciju predsednice Crvenog krsta Slovenije.

Njenu advokatsku karijeru obeležio je slučaj iz 2016. godine u kome je zastupala Melaniju Tramp, suprugu tadašnjeg kandidata za predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa.

Melanija Tramp, poreklom iz Sevnice u Sloveniji, tužila je vlasnika britanskog Dejli Mejla.

Na predsedničkim izborima kandidovala se kao nezavisna kandidatkinja, čiju su kampanju podržali raniji slovenački predsednici Milan Kučan i Danilo Tirk.

• Anže Logar

Dugogodišnji čovek od poverenja konzervativnog slovenačkog lidera Janeza Janše, na predsedničkim izborima nastupio je kao nezavisni kandidat – iako je bio dugogodišnji poslanik i ministar Janšine Slovenačke demokratske stranke (SDS).

Rođen je u Ljubljani, pre 46 godina.

Diplomirani ekonomista, obrazovao se u glavnom gradu Slovenije, dok je doktorat stekao u Novoj Gorici.

Na političkoj sceni je duže od jedne decenije, a karijeru je počeo kao kandidat SDS-a na lokalnim izborima u Ljubljani 2010. godine.

Na državnom nivou, posebno je bio zadužen za odnose sa javnošću i komunikaciju sa medijima u Vladi Slovenije, kao i u vreme slovenačkog predsedavanja EU.

Za poslanika SDS-a u nacionalnom parlamentu biran je od 2014. do 2020. godine, da bi se u poslaničke klupe vratio 2022. godine, kada je njegova stranka ubedljivo poražena na parlamentarnim izborima.

Od 2020. do 2022. godine bio je ministar inostranih poslova u vladi Janeza Janše.

Koje su bile glavne poruke kandidata?

Nadležnosti predsednika Slovenije nisu velike i uglavnom se odnose na predstavljanje zemlje, ponajviše u inostranstvu.

Takođe, predsednik Slovenije je vrhovni komandant vojske ove zemlje koja je članica NATO-a.

U debati na Javnom servisu TV Slovenije, Anže Logar je rekao da bi se kao predsednik bavio strateškim, a ne dnevnopolitičkim pitanjima.

„Radiću na tome da Slovenija bude prisutna na svim mestima gde se odlučuje o važnim pitanjima za budućnost“, kaže on, uz napomenu da bi mu u tome pomoglo prethodno iskustvo iz međunarodnih institucija i diplomatije.

Njegova protivkandidatkinja istakla je četiri tačke sopstvenog programa, od kojih bi na pitanjima zdravstvene i penzione reforme trebalo raditi duže od jednog mandata.

Ona smatra da je važno da se bavi različitim vrstama bezbednosti zbog blizine rata u Ukrajini, ali želi i da bude „ambasadorka zelenih tehnologija i održivog razvoja jer planeta puca po šavovima“, navela je Pirs Musar u televizijskoj debati.

Dosadašnji predsednici Slovenije

• 1991 – 2002. Milan Kučan
• 2002 – 2007. Janez Drnovšek
• 2007 – 2012. Danilo Tirk
• 2012 – 2022. Borut Pahor

Kako će se menjati politička scena?

Glasači u Sloveniji ove godine imaju pune ruke posla.

Krajem aprila, na parlamentarnim izborima ubedljivo je pobedio novi opozicioni pokret Sloboda, čiji je lider Robert Golob postao premijer umesto političkog doajena Janeza Janše.

Široka levo-liberalna koalicija ima ubedljivu većinu u skupštini, pa je vlada stabilna, što nije bila karakteristika u prethodnom mandatu.

Ipak, ni to nije bilo dovoljno da Milan Brglez, kandidat Socijalnih demokrata koga je pokret Sloboda podržao na predsedničkim izborima, uopšte uđe u drugi krug glasanja.

Samo nedelju dana posle konačne odluke o predsedniku Slovenije, birači će se ponovo izjašnjavati – ovoga puta o lokalnim vlastima.

Na glasanju 20. novembra, odlučiće o županima, kako se u ovoj zemlji nazivaju gradonačelnici i predsednici 212 opština.

Ukoliko bude potrebe, tamo gde nijedan od kandidata ne bude osvojio više od polovine glasova izašlih birača, drugi krug biće održan 4. decembra.

Time će se i konačno završiti slovenačka izborna 2022. godina, u kojoj bi neki od birača mogli da na glasanje izlaze čak pet puta.

U toj godini, po završetku drugog mandata i u 58. godini života, dosadašnji predsednik Slovenije Borut Pahor potražiće novi posao.

„Kad završim sa politikom, ostaviću ljubav iza sebe i nemojte me pitati šta mi je ljubavnica – kad imate ljubav, ne možete da razmišljate o ljubavnici.

„Kad me žalost prođe, razmišljaću o ljubavnici – i sad bih samo želeo da je volim, možda ne kao ljubav, ali ipak da je volim“, rekao je Pahor u intervjuu za BBC na srpskom u junu 2022. godine.

Iako se spekulisalo da bi mogao da bude naslednik Miroslava Lajčaka na poziciji izaslanika Evropske unije za Zapadni Balkan, sam Pahor je te navode snažno demantovao.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]