Predsednik Češke Miloš Zeman: Ko je čovek koji ne voli Kosovo

Već na crvenom tepihu beogradskog aerodroma, češki predsednik poručio je svom srpskom kolegi – „volim Srbiju i srpski narod. Ne volim Kosovo.“

Ove reči Miloša Zemana dospele su i u američke medije, a u javnosti zemlje koja ga je dočekala donele su ovom političkom veteranu gotovo bezrezervne simpatije – iako je upravo on bio na čelu češke vlade koja je podržala NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.

Ipak, kad se stišaju pažnja i simpatije, Češka ostaje jedna od zemalja koje su na listi onih koje su priznale nezavisnost Kosova.

Zeman je na konferenciji za medije sa svojim srpskim kolegom najavio da će za mesec dana, na sastanku ustavnih vlasti u Pragu, postaviti pitanje da li je moguće povući priznanje nezavisnosti Kosova.

Dodao je i da on nije diktator, te da ne može da nametne svoj stav.

„Iako predsednik Češke Republike ima neka ovlašćenja, njegova realna moć je ograničena – vlada je ta koja donosi odluke, sa premijerom kao ključnom ličnošću.

Predsednik, ipak, ima veliku neformalnu moć – uticajan je u javnosti, a mediji obraćaju pažnju na to šta predsednik govori“, kaže profesor Miloš Brunclik sa Instituta za političke nauke Karlovog univerziteta u Pragu.

Nije ovo prvi put da Miloš Zeman govori o mogućoj promeni češkog stava o Kosovu, ali formalnog zaokreta do sada nije bilo ni u naznakama.

„Teško je očekivati da se to dogodi“, kaže za BBC na srpskom Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put uz konstataciju da je češka politika veoma specifična.

Češka je jedna od 23 zemlje Evropske unije koje su priznale nezavisnost Kosova.

Češka i Slovačka – dve zemlje, dva stava o Kosovu

Za razliku od Češke, nekadašnja manja članica Čehoslovačke nalazi se među pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

„Slovačka ne priznaje Kosovo jer ima jaku mađarsku manjinu u južnim pograničnim predelima – slično kao Rumunija.

Zato te dve zemlje ne žele da rizikuju sa priznanjem Kosova, dok Češka nema taj problem“, kaže Dimitrije Milić.

On kaže da Slovačku i Češku razlikuje i odnos prema nacionalnom pitanju.

„Slovačka je dugo imala i pitanje potisnutog identiteta – u toj zemlji se javlja visok stepen nacionalizma, gotovo da se za svaku partiju može reći da ima elemente nacionalističke.

U Češkoj nema toliko naglašenih elemenata nacionalizma.“

Novinarka Sofija Kordić, koja živi i radi u Pragu, opisuje Zemana kao populistu koji je u ovu srednjeevropsku zemlju na površinu izneo strah od islama.

„On je zaslužan za neverovatnu antiislamsku histeriju u Češkoj, gde inače izbeglice možete na prste nabrojati.

Kad danas govori o Kosovu, on govori u kontekstu straha od islama“, kaže ona.

I sam Zeman nerado se seća 1999. godine, kada je bio na čelu Vlade koja je podržala bombardovanje Jugoslavije upravo zbog pitanja Kosova.

Kasnije je tvrdio da je pogrešio što je poverovao američkoj državnoj sekretarki Madlen Olbrajt da u bombardovanju neće stradati civili.

„On se trudi da skrije da je podržavao bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, kada je bio premijer Češke“, kaže Sofija Kordić.

Ipak, iako je biran na direktnim izborima, Zeman za svoje stavove često nema uporište u većinskom delu javnosti.

„Zeman je bio čovek koji je pomogao da zemlja uđe u EU i NATO, a sada je promenio stavove po nekim ključnim pitanjima.

Ipak, po tim pitanjima on nema puno saveznika – više je primer koji iskače iz opšteg diskursa“, kaže Dimitrije Milić.

O njegovoj političkoj težini na specifičan način govori i činjenica da se Zeman nalazi na čelu Stranke građanskih prava koja nije uspela da uđe u parlament Češke, ali je sam Zeman na predsedničkim izborima ostvario natpolovičnu većinu.

Ko je Miloš Zeman

• Rođen je 28. septembra 1944. godine;
• Diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Pragu;
• Tokom Praškog proleća 1968. godine postao član Komunističke partije, izbačen iz partije 1970. godine jer se protivio okupaciji Čehoslovačke od strane Varšavskog pakta;
• U višepartijskom sistemu, najpre postaje član Čehoslovačke socijaldemokratske partije na čije čelo dolazi 1993. godine i transformiše je u najjaču stranku u zemlji;
• 1998 – 2002. godine predsednik Vlade Češke Republike;
• 2003. godine gubi na predsedničkim izborima od Vaclava Klausa;
• 2007. godine napušta Socijaldemokratsku stranku, a dve godine kasnije osniva svoju partiju – Stranku građanskih prava;
• 2013. godine u drugom krugu izbora postaje predsednik Češke Republike, ali njegova stranka na parlamentarnim izborima 2017. godine ne ulazi u parlament;
• 2018. godine u drugom krugu pobeđuje nezavisnog kandidata, akademika Jiržija Drahoša i osvaja drugi predsednički mandat.

Od kritičkog intelektualca do čoveka koji deli društvo

Za poznavaoce češke politike, definisanje političke orijentacije Miloša Zemana predstavlja izazov opisivanja njegove višedecenijske političke karijere.

„Mnogi bi ga označili kao levičara jer je kao premijer vodio Socijaldemokratsku partiju – ali niti je ta stranka levica, niti je on levičar.

Najkraće bih ga mogla opisati kao populistu“, kaže novinarka Sofija Kordić.

U procesu definisanja, ona kaže da je Zeman sebe – najbolje opisao.

„On je čovek koji je u komunizmu važio za kritičkog intelektualca, koji je patio pod tim režimom.

A onda je i sam rekao da sa intelektualizmom ne može uspeti u politici.“

Na meti veoma često ima i novinare – javno je za njih govorio da žali što još postoje, a da je inteligencija čeških novinara na nivou bića koja su nekada živela na Madagaskaru.

„Zeman uspešno svađa češko društvo, svesno radi stvari koji iritiraju.

Ne podnosi kritiku i jako je sujetan, pa je zato veoma negativan i prema novinarima“, kaže Sofija Kordić.

U češkoj javnosti njegove istupe često prate navodi da se u medijima pojavljuje pod dejstvom alkohola, da pravi diplomatske gafove i političke blamaže.

Prati ga, ipak, i drugačija vrsta kritike – o povezanosti sa sumnjivim kapitalom koji stiže sa Istoka, na šta je evroatlantska većina u češkom društvu posebno osetljiva.

„Oko Zemana postoji krug biznismena kojima on pokušava da pomogne, posebno na tržištima poput Rusije ili Kine.

I na taj način, on balansira sa proevropskom politikom češke vlade“, kaže profesor sa praškog Instituta za političke nauke.

Taj balans je slika i prilika Zemanovih političkih odnosa.

Iako mu je po češkom Ustavu u nadležnosti da sa šefom diplomatije Tomašem Petričekom sarađuje oko najvažnijih pitanja – u javnosti najčešće iznose dijametralno suprotne stavove.

Pitanje Kosova samo je jedna od brojnih tačaka ovog, često veoma koloritnog sukoba.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]