Predsednik Južne Koreje preživeo glasanje o opozivu

Jun Suk Jeol, koji je izazvao politički haos u Južnoj Koreji neuspelim uvođenjem vanrednog stanja, za sada će ostati predsednik zemlje, ali je pitanje do kada.

Predlogu za njegovim opozivom nije prošao u parlamentu, jer opozicioni poslanici nisu uspeli da obezbede dovoljan broj glasova, pošto su predstavnici vladajuće stranke kojoj pripada i Jun Suk Jeol, bojkotovali sednicu.

Zahtev za opoziv Juna Suka Jeola usledio je nakon njegove odluke ranije ove nedelje da uvede vanredno stanje u zemlji, što je izazvalo masovne proteste.

Jun je u utorak uveo vanredno stanje kako bi, kako je obrazložio, iskorenio „antidržavne snage“, optužujući opoziciju da parališe funkcije vlasti zahtevima za opoziv vlade i predloženim smanjenjem budžeta.

Ukinuo ga je šest sati kasnije pošto se skupština usprotivila toj odluci.

Uoči glasanja o opozivu, Jun se javno izvinio i obećao da se takva nagla odluka neće ponoviti u budućnosti.

• Vanredno stanje u Južnoj Koreji: Kocka koja se predsedniku obila o glavu
• Skupocena tašna prve dame Južne Koreje trese vladajuću stranku
• Život u južnokorejskom selu na par metara od granice sa Severnom Korejom

Šta se dešavalo u parlamentu?

Zahtev opozicije o opozivu predsednika Jun Suk Jeola odbačen je u parlamentu u Seulu zbog nedostatka kvoruma.

Opoziciji je bila potrebna podrška najmanje osam poslanika vladajuće stranke da bi obezbedila 200 glasova potrebnih za usvajanje predloga.

Međutim, poslanici Partije narodne moći većinski su bojkotovali glasanje, a u sali je bilo samo njih troje.

Iščekujući glasanje, ispred zgrade zgrade parlamenta u glavnom gradu Seulu bilo je okupljeno desetine hiljada ljudi koji su tražili odlazak predsednika.

„Nećemo stati dok Jun ne bude kažnjen. Borićemo se do kraja dok ne bude opozvan“, poručeno je sa skupa koji je završen puštanjem pesme Maraje Keri „Sve što želim za Božić“ (All I Want for Christmas), uz poziv demonstrantima da pokupe smeće, javlja BBC reporterka Tesa Vong iz Seula.

Opozicija poručuje da neće odustati od zahteva da opozove predsednika.

„Definitivno ćemo opozvati Juna Suka Jeola koji je postao najveći rizik za Republiku Koreju.

„Vratićemo zemlju u normalne tokove do i kraja godine i biće to božićni oklon za vas“, rekao je lider opozicione partije Li Džae-mijung okupljenima.

Južnokorejski predsednik se pre sednice prvi put javno obratio posle neuspelog uvođenja vanrednog stanja, izjavivši da je odluku doneo „iz očaja“, a potom je uputio i izvinjenje naciji.

Rekao je i da prepušta odluku o njegovom mandatu Partiji narodne moći, kojoj pripada, a odmah potom njen lider Han Dong-Hun rekao je da je ostavka južnokorejskog predsednika neizbežna.

Ali uprkos tome što se i predsednikova partija usprotivila uvođenju vanrednog stanja, njeni poslanici nisu želeli da glasaju za njegov opoziv.

Uvođenje vanrednog stanja izazvalo haos

Odluka o uvođenju vanrednog stanja šokirala je sve u Južnoj Koreji, pa i svetu.

Jun Suk Jeol u utorak se iznenada obratio naciji i rekao da uvodi vanredno stanje kako bi, obrazložio je, zaštitio zemlju od Severne Koreje, ali i obračunao se sa onima u Južnoj Koreji koji pomažu severnom susedu.

Bilo je to prvo uvođenje vanrednog stanja u Koreji posle 50 godina.

„Proglašavam vanredno stanje kako bih zaštitio Republiku Koreju od pretnje komunističkih snaga Severne Koreje i da bismo eliminisali iz zemlje omražene antidržavne snage bliske Severnoj Koreji“, saopštio je Jun Suk u televizijskom obraćanju naciji u utorak kasno uveče.

Međutim, opozicija i mnogi građani, ali i stranka kojoj pripada i predsednik Jun Suk Jeol, usprotivili su se uvođenju vanrednog stanja i nisu poverovali u njegovo obrazloženje.

Smatraju da je to učinio zbog unutrašnjih problema sa kojima se suočava i pada popularnosti.

Pojedini su ga optužili za državni udar i diktaturu.

Odluka predsednika izazvala je velike proteste u Seulu, a predsednik je potom pod pritiskom parlamenta i demonstranata povukao odluku.

Vojska je bila raspoređena oko parlamenta, sa kojima su se pojedini demonstranti sukobili kako bi obezbedili poslanicima da uđu u zgradu i glasaju protiv odluke o uvođenju vanrednog stanja.

Posle ukidanja vanrednog stanja, vojska se povukla.

Ostavke su podneli ministar odbrane za koga se smatra da je bio jedan od inicijatora odluke o uvođenju vanrednog stanja, kao i načelnik generalštaba južnokorejske vojske.

Ministar se prethodno izvinio za ulogu u potezu koji je šokirao zemlju i izazvao velike proteste.

Vojni zvaničnici su pred poslanicima odgovarali o potezu predsednika, a ispostavilo se da je mali broj njih znao za njegov plan.

Zamenik ministra odbrane rekao da je o tome saznao iz vesti.

‘Odluka o vanrednom stanju je bila greška’

Samo nekoliko sati pre nego što je u parlamentu trebalo da se glasa o njegovom opozivu, južnokorejski predsednik se prvi put obratio naciji posle neuspelog uvođenja vanrednog stanja.

„Odluka je doneta sam iz očaja, bila je to greška“, rekao je Jun Suk Jeol u dvominutnom obraćanju naciji.

„To je izazvalo anksioznost i neprijatnost kod ljudi. Veoma mi je žao i izvinjavam vam se“, rekao je on i dodao da neće ponovo uvoditi vanredno stanje kako se govorilo u javnosti.

Nije rekao da je spreman da podnese ostavku niti je pomenuo glasanje o opozivu u parlamentu.

Neposredno posle obraćanja Juna Suka Jeola naciji, lider Partije narodne moći Han Dong-hun rekao je da je prevremena ostavka južnokorejskog lidera neminovna, pošto više nije u stanju da ispunjava državne dužnosti.

Dan ranije je šef Nacionalne obaveštajne službe otkrio da je predsednik imao listu za hapšenje ključnih političara, među kojima su lideri opozicionih partija, ali i predsednik vladajuće južnokorejske stranke Han Dong-hun, prenela je agencija Jonhap.

Uvođenjem vanrednog stanja, predsednik je želeo da „iskoristi šansu da ih uhapsi“, rekao je Hong Jang-von, prvi zamenik direktora obaveštajne agencije.

Ko je Jun Suk Jeol?

Jun Suk Jeol je bio relativni novajlija u politici kada je dobio predsedničke funkcije.

Zahvaljujući krivičnom postupku protiv bivše predsednice Park Geun Hje 2016. optužene za korupciju, popularnost Juna Suka Jeola je rasla.

Jun Suk Jeol postao je predsednik Južne Koreje 2022. godine na najneizvesnijim predsedničkim izborima od 1987, pošto je imao samo 0,7 procentnih poena više od Lija Jae-mjunga, kandidata Demokratske partije.

Ljudi su polagali „velike nade“ u Juna kada je on izabran, rekao je Don S Lee, vanredni profesor javne uprave na Univerzitetu Sungkiunkvan.

„Oni koji su glasali za njega verovali su da će nova vlada slediti vrednosti kao što su principi, transparentnost i efikasnost“.

Jun Suk Jeol zagovara i oštar stav prema Severnoj Koreji, a komunističkog suseda je pomenuo i kada je obrazlagao uvođenje vanrednog stanja.

Rekao je da treba da se zaštiti od severnokorejskih snaga i da „eliminiše antidržavne elemente“, iako je od samog početka bilo očigledno da je njegova odluka bila manje u vezi zbog pretnji sa Severa, a više zbog problema sa kojima suočava na unutrašnjem planu.

Popularnost Juna Suka Jeola već je bila u padu, a posebno posle poraza njegove stranke na parlamentarnim izborima u aprilu, što je protumačeno i šta birači misle o njegovom mandatu.

Jun Suk Jeol je bio pod pritiskom i zbog njegove supruge, koja je optužena da je prihvatala skupocene poklone, kao i da je manipulisala akcijama.

Zbog toga se predsednik javno izvinio u oktobru u televizijskom obraćanju.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]