Preminuo Dik Marti, autor izveštaja o trgovini organima na Kosovu

Nekadašnji specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, čija je istraga dovela do formiranja Specijalnog suda za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Hagu i procesa protiv ključnih komandanata te formacije, preminuo je u 78. godini, javljaju švajcarski mediji.

U dokumentu iz 2010. godine poznatom kao „Martijev izveštaj“, ovaj švajcarski pravnik je optužio komandate OVK i tadašnje političke lidere Kosova za umešanost u trgovinu organima posle sukoba sa srpskim bezbednosnim snagama 1999. godine.

Martijeve istraga je trajala dve godine, a sam izveštaj je zaprepastio evropsku javnost.

Osim istrage o zločinima OVK, Marti je istražio i mrežu tajnih zatvora u kojima je američka Centralna obaveštajna agencija ispitivala radikalne islamiste posle napada na Njujork i Vašington 2001. godine.

• Šta je Specijalni sud za Kosovo – u 100 i 500 reči
• Saljih Mustafa, prvi komandant OVK, pravosnažno osuđen na 22 godine zatvora
• Hašim Tači se obratio sudu u Hagu: „Očekujem da ću biti oslobođen svih optužbi“
• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države – a ne Albanaca i Srba“

Šta je pisalo u Martijevom izveštaju?

OVK, militantna grupa etničkih albanaca, je 1998. i 1999 godine vodila gerilski rat protiv bezbednosnih snaga Srbije, lojalnih pokojnom jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, tokom kojeg je vojna intervencija NATO-a dovela do toga da je Beograd izgubio kontrolu nad teritorijom.

U Martijevom izveštaju je navedeno da je tadašnji kosovski premijer Hašim Tači, ratni politički vođa grupe etničkih Albanaca, bio jedan od ključnih aktera u trgovini drogom i organima.

Opisano je i kako su etnički Srbi i kosovski Albanci koji su se protivili OVK bili tajno zarobljeni u severnoj Albaniji „i bili podvrgnuti nehumanom i ponižavajućem tretmanu, pre nego što su na kraju nestali“.

U jeku sukoba, Marti je rekao da su „nekim zatvorenicima izvađeni organi“ na klinici u blizini Fuše-Kruja u Albaniji.

Organi su zatim navodno isporučeni iz Albanije i prodati privatnim klinikama za transplantaciju kao deo međunarodnog crnog tržišta organa.

Prema Martijevim rečima, te aktivnosti su „nastavljene, doduše u drugim oblicima, sve do danas“.

On je takođe naveo deceniju poverljivih izveštaja u kojima se navodi da Tači i drugi u njegovoj grupi imaju kontrolu nad trgovinom drogom.

Tači, tada premijer, a kasnije i predsednik Kosova, negirao je optužbe iz izveštaja.

Međutim, posle novih dokaza o ratnim zločinima koji su navodno komandanti OVK počinili u tom periodu, a do kojih su došli istražitelji Evropske unije 2015. godine, uspostavljen je Specijalni sud za Kosovo u Hagu, na osnovu sporazuma EU i kosovskoj parlamenta.

Tači je 2020. godine podneo ostavku na mesto predsednika Kosova kako bi pred sudom odgovarao na optužbe za zločine protiv čovečnosti navodno počinjenih tokom sukoba na Kosovu.

Pored Tačija, optuženi su i nekadašnji predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, bivši portparol OVK Jakup Krasnići i bivši komandant OVK Redžeb Selimi.

Sva četvorica su se izjasnila da nisu kriva.

U decembru 2023. godine, Specijalni sud osudio je komandanta OVK Saljija Mustafu, koji je tokom rata rukovodio zatvorom gde su se zatvorenici mučili.

Osuđen je drugostepeno na 22 godina zatvora.

• Šta je Savet Evrope i zašto je važan
• Počela procedura prijema Kosova u Savet Evrope, podrška 33 zemlje na osnovu sporazuma Beograda i Prištine

Ko je bio Dik Marti?

Marti, nekadašnji tužilac u Švajcarskoj, najpoznatiji je po istrazi u ime Saveta Evrope kojom je 14 evropskih vlada optuženo da je dozvolilo američkog Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) da rukovodi tajnim zatvorima, kao i da osumnjičene za terorizam tajno privodi i sprovodi kroz evropske granice.

Oženjen sa troje dece, advokat po struci, Marti je imao doktorat iz prava i karijeru započeo kao specijalista za Švajcarski zakon.

Od 1969. do 1975. godine živeo je u Nemačkoj, a potom se vratio u Švajcarsku gde je radio kao državni tužilac i sprovodio energične kampanje protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala.

U Savet Evrope u Strazburu izabran je 1988. godine, ispred Alijanse liberala i demokrata za Evropu.

Bio je član nekoliko značajnih komiteta pri Savetu Evrope, a vodio je komitet za ljudska prava.

Savet Evrope je zadužen da nadgleda Evropski sud za ljudska prava.

Dik Marti je stoga bi uticajna figura, posebno u kontroverzi oko američke tajne službe i istrage o ratnim zločinima i trgovinom organima na Kosovu kasnih 1990-ih godina.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]