Koren, grane i lišće.

Zvuči kao čas biologije, ali nije.

Tako Lea Aluvić, 52-godišnja istoričarka umetnosti iz Hrvatske, opisuje vrste prijatelja.

„Prijateljstva koja opstaju i posle toliko godina su koreni, lišće su ljudi koji se u našim životima zadržavaju kratko, dok su grane simbol onih koji su tu, ali mogu i da odu.

„Moj koren su prijatelji sa fakulteta, ti odnosi traju decenijama i sa njima delim sve – i dobro i loše“, govori ona za BBC na srpskom.

Iako po prirodi lako razgovara sa drugima, njen krug bliskih ljudi se vremenom znatno suzio.

Radi se o prirodnom procesu, koji uglavnom počinje u srednjem dobu, kada „svodimo račune“ i bitniji nam je kvalitet odnosa, a ne njihov broj, objašnjava Jelica Petrović, psihološkinja.

„Biramo ljude sa kojima imamo emocionalnu razmenu, iz kojih ‘crpimo dobru energiju’ i sa kojima nam je prijatno“, kaže za BBC na srpskom.

‘Ne znam kako bih bez njih’

Glas Lee Aluvić na pomen reči prijatelj dobija posebnu boju.

„Veoma su važni u našim životima i ne znam kako bih neke situacije prebrodila da ih nije bilo.

„Volim da verbalizujem probleme i sa najboljom drugaricom vodim česte ‘terapeutske’ razgovore, a to mnogo znači“, dodaje.

Njene najbliže prijatelje, na koje u svakom trenutku može da se osloni, upoznala je još na fakultetu, a nekolicina je iz detinjstva.

S godinama je odnos jačao, iako svi žive različite načine života.

„Oni sa decom ne žive istom dinamikom, te se viđanje proređuje, ali to ne utiče na kvalitet naše veze.

„Nemoguće je da sve bude isto kao kada ste bili mlađi, suština je važna, a ona je ostala ista“, zaključuje ponosno.

Devojka sedi za stolom i gleda u kompjuter — Umesto ulaganja u prijatelje, ponekad biramo da budemo sami i odmaramo

Svake godine sa tri prijateljice ide u Ljubljanu, glavni grad Slovenije, gde im živi četvrta članica družine.

„Tim prolećnim susretima čuvamo odnos“, kaže.

Da prijateljstva delotvorno utiču na zdravlje i sprečavaju razvoj pojedinih psiholoških problema poput depresije i anksioznosti, pokazuju istraživanja.

„Povezivanje sa drugima je osnovna psihološka potreba, a kako smo stariji to je sve izraženije, ali i teže da se ispuni.

„Važno je o kakvom odnosu je reč. Možete da budete okruženi hiljadama ljudi, a da se opet osećate usamljeno“, objašnjava psihološkinja Jelica Petrović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Poverenje i razumevanje

Jeleni Pavlović iz Kraljeva, grada na zapadu Srbije, tokom godina se smanjio krug bliskih prijatelja.

Veliko društvo iz srednje škole se proredilo posle upisa na fakultet, a prijateljstvo je nastavila sa četvoro, petoro.

Sličan je bio i broj kolega sa fakulteta sa kojima se svakodnevno i intenzivno družila.

Po završetku studija, i taj krug se dodatno razredio.

Neki su se iselili iz zemlje, pojedina prijateljstva je i sama prekinula jer joj više nisu odgovarala.

Promenile su se i životne okolnosti, roditeljstvo je umanjilo vreme za druženje, kaže.

Prijateljstva koja su opstala nastala su upravo tokom srednjoškolskih dana.

„Imaju čvrstu osnovu, postojana su i znam da mogu da ih nazovem iznenada posle nekoliko meseci, a da će oni pokušati da budu uz mene.

„Ne moram da im objašnjavam, znaju me, a i ja njih“, kaže ova 35-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Sličnu situaciju Jelena primećuje i kod drugih, a veruje da je tome doprinela i pandemija korona virusa.

„Tada se smanjio broj ljudi sa kojima smo u kontaktu, a kada se izgubi, potreban je napor da bi se veza održala.

„Prijateljstvo zahteva ulaganje, a već duže vreme nisam spremna za tu vrstu ulaganja“, kaže.

U danu kada ima obaveza na poslu, a kod kuće oko deteta, čak i ako ima vremena za poziv ili viđanje, bira da bude sama i odmara, objašnjava.

‘Dosta smo kila soli zajedno pojeli’

Prijateljska slika Dejana Mijailovića je znatno drugačija.

Prošle su četiri decenije, a on se i dalje druži sa velikim brojem prijatelja iz osnovne i srednje škole.

Iako se ne viđaju učestalo kao nekada, svakodnevno su u kontaktu, u čemu su im znatno pomogle društvene mreže, kaže.

„Neograničeno se poštujemo i verujemo jedni drugima, spontani smo i taj osećaj je predivan. Slavimo jubilarne, proslavljamo rođendane dece.

„U njihovoj kući se osećam kao u mojoj i znam da u bilo koje doba dana mogu da dođem – često u šali kažemo da smo ‘dosta kilograma soli pojeli zajedno’, aludirajući na razne situacije kroz koje smo skupa prošli“, govori ovaj 56-godišnjak za BBC na srpskom.

I on primećuje da se vremenom pojedini povlače, što opisuje kao prirodni proces.

U društvu ima inertnijih koji bi radije da su kod kuće, ali ih drugi podstaknu na izlazak, pa posle često kažu da im je drago što su se videli.

„S godinama dolazi i određena zatvorenost. Ljudi hoće da se osame, odlaze na selo, postaju pomalo asocijalni, ali kada se vrate, vide šta gube i koliko je važno biti okružen prijateljima“, dodaje Mihajlović.

Muškarci i žene hodaju snimljeni s leđa — Psiholozi kažu da s godinama biramo ljude sa kojima imamo emocionalnu razmenu, iz kojih ‘crpimo dobru energiju’ i sa kojima nam je prijatno

Psihološkinja Petrović potvrđuje da je kod povučenijih ljudi izraženije da se smanjuje broj prijateljstava s godinama, ali da se ipak radi o individualnom procesu.

Nedavno istraživanje koje je radila sa starijim ljudima iz Vojvodine pokazuje da većina ispitanika kvalitet života meri po razvijenosti društvene mreže.

Udaljenost se javlja i usled nerazumevanja i isključivosti.

„Ako poštujem tvoj izbor, poštuj i ti moj, nemoj da mi namećeš nešto, to pravi prijatelji nikada neće da urade.

„Oni znaju kakav si, poštuju tvoja interesovanja kojima se možda ne bi ni bavili“, smatra Mijailović.

Tu su i poznanstva nastala poslednjih godina, koja su takođe važna „ali zna se ko su pravi prijatelji“, dodaje.

Slično razmišlja i Lea Aluvić.

„Oni su vam to lišće koje će otići, ali vas dodatno oplemenjuju i šire vidike.

„Imate i ljude sa kojima niste toliko prisni, a sa kojima putujete zajedno, jer imate isti hobi, ili idete na koncert omiljenog muzičara – oni su moje granje“.

Iako se njen društveni krug proredio, u glasu nema gorčine.

„Kada ste mlađi, važnije vam je da ste deo grupe, da negde pripadate i ne razmišljate da li sa tim ljudima delite interesovanja.

„Bliski stavovi kasnije postaju prioritet, spoznali ste sebe, znate šta vam prija i shodno tome se sa nekim zbližavate ili razilazite“, dodaje ova Zagrepčanka.

Dok su mnoga prijateljstva počinjala u osnovnim i srednjim školama, opstajući decenijama, poput Dejanovih ili Leinih, mladi, posebno generacija Z,rođeni između 1997. i 2012, imaju problem kako da ih steknu i održe.

Kod njih su, čini se, zastupljenije grane i lišće, nego koren.

Pogledajte i ovu priču