Iako je posle 15 meseci rata postignut načelan dogovor o prekidu vatre u Pojasu Gaze i oslobađanju izraelskih talaca i palestinskih zatočenika, Izrael je nastavio bombardovanje palestinske enklave koje je izazvalo desetine novih žrtava.
U trenucima kada je izraelska vlada trebalo da se sastane i potvrdi dogovor o prekidu vatre, palestinski izvori izvestili su da je u najnovijem izraelskom vazdušnom napadu ubijeno najmanje 73 ljudi, među kojima 20 dece i 25 žena.
Dvanaest žrtava živelo je u stambenom bloku u četvrti Šeik Radvan u gradu Gazi, objavila je Agencija za civilnu odbranu kojom upravlja Hamas.
U međuvremenu, izraelska vlada odložila je planirano glasanje o sporazumu o primirju, optužujući palestinski Hamas da „u poslednjem trenutku traži ustupke“.
„Kabinet premijera se neće sastati sve dok posrednici ne obaveste Izrael da je Hamas prihvatio sve elemente sporazuma“, navodi se u saopštenju portparola Benjamina Netanjahua.
Palestinska ekstremistička grupa odbacuje izraelske optužbe i tvrdi da je „posvećena sporazumu o prekidu vatre koji su objavili posrednici Katar i SAD“.
Potpuni detalji sporazuma nisu objavljeni, ali poznato je da podrazmevaju prekid vatre u Pojasu Gaze, postepeno povlačenje izraelskih snaga, i oslobađanje izraelskih talaca u Gazi i zatočenih Palestinaca u izraelskim zatvorima.
Rušdi Abaluf, BBC novinar iz Gaze koji izveštava iz Istanbula, preneo je saznanja da Hamas u poslednjem trenutku pokušava da u sporazum uključi imena jednog ili dva zatvorenika iz njegovog pokreta koji su u izraelskim zatvorima.
Čini se da je Hamas time pokušava da sporazum predstavi kao pobedu i povrati uzdrmanu popularnost u Gazi.
Mnogi Palestinci, posebno u Gazi, smatraju da je Hamas odgovoran za razaranja koja su pretrpeli posle napada 7. oktobra, preneo je BBC dopisnik.
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu
- Kako glasi sporazum o primirju u Gazi i može li da potraje
- Primirje u Gazi će zaustaviti ubijanje, ali neće okončati sukob
Sporazum o primirju koji su 15. januara uveče potvrdili posrednici treba da omogući stotinama hiljada raseljenih ljudi u Pojasu Gaze da se vrate njihovim domovima.
Izrael je objavio da su 94 taoca još u rukama Hamasa, od čega se za 34 pretpostavlja da više nisu živi.
Primirje dogovoreno treba da stupi na snagu 19. januara, izjavio je premijer Katara, šeik Mohamed bin Abdul Rahman Al Tani.
Katarski premijer rekao je da i da sporazum treba da ga odobri izraelska vlada.
Sporazum će zaustaviti borbe u Gazi, povećati preko potrebnu humanitarnu pomoć palestinskim civilima i oslobodi izraelske taoce posle više od 15 meseci u zatočeništvu, rekao je Džozef Bajden, predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u sredu, 15. januara da se još radi na konačnim detaljima sporazuma, a vođa Hamasa Hamasa Halil al Hadža rekao je da je on rezultat palestinskog „otpora“.
Mnogi Palestinci i porodice izraelskih talaca proslavili su vest, ali rat u Gazi nije prestao.
Koliko je bilo primirja do sada?
Rat Izraela i Hamasa traje od oktobra 2023.
Posle iznenadnog upada ekstremističkih grupa iz Pojasa Gaze u Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce, Izrael je pokrenuo odmazdu.
Do sada je ubijeno više od 46.000 ljudi u Gazi, prema palestinskim izvorima, ali se strahuje da je broj mnogo veći.
Većina od 2,3 miliona stanovnika u palestinskoj enklavi je raseljeno, mnogi delovi Pojasa Gaze su razoreni, a prisutna je velika velika nestašica hrane, goriva i lekova.
Tokom prethodnih 15 meseci brutalnog rata, Izrael je ubio nekoliko najviših predstavnika Hamasa, počev od Ismaila Hanijea do Jahje Sinvara.
Od 7. oktobra 2023. godine do sada, samo jednom je bilo postignuto primirje.
Obustava vatre trajala je od 24. do 30. novembra 2023. godine, i tada je Hamas oslobodio 105 talaca u zamenu za oko 240 palestinskih zatočenika u izraelskim zatvorima.
U međuvremenu je Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, kao i vojnog lidera Hamasa Muhameda Deifa, iako je Izrael tvrdio da je on poginuo u vazdušnom napadu na Gazu u julu 2024.
Krajem 2024. godine, postignuto je i primirje Izraela i Libana, tačnije libanskog Hezbolaha, posle godinu dana borbi.
U znak podrške palestinskom Hamasu, Hezbolah je izvodio napade na sever Izraela, što je primoralo hiljade Izraelaca da se rasele iz tog područja.
Izrael je potom pokrenuo snažne vazdušne napade na Liban, a u jednom od takvih ubijene su najistaknute vođe Hezbolaha, pre svih Hasan Hasralah.
Potom je Izrael pokrenuo i kopnenu invaziju na Liban.
Primirje je postignuto 26. novembra 2024, a o detaljima više pročitajte ovde.
Uporedo sa borbama Hamasa i Hezbolaha, koje snažno podržava Iran, i jemenski pobunjenici Huti vode sukobe sa Izraelom.
Prošle godine, Iran je prvi put lansirao rakete prema Izraelu kao odgovorna ubistva vođaa Hamasa i Hezbolaha Hanijea i Nasralaha, zbog čega je svet tada bio zabrinut da će Bliski istok utonuti u još dublje sukobe.
Izrael je uzvratio, ali se na tome završilo.
Pogledajte fotografije slavlja iz Gaze i Izraela
Šta je dogovoreno?
Nacrt dogovora ima nekoliko faza.
Prva faza je šestonedeljni prekid vatre.
Tokom tog perioda Hamas će osloboditi 33 taoca koje je zarobio u napadu 7. oktobra 2023.
U zamenu za svakog oslobođenog taoca, Izrael će osloboditi desetine palestinskih zatvorenika.
Izrael će povući vojnike iz gušće naseljenih delova Pojasa Gaze u tampon zonu na istočnoj strani, raseljenim Palestincima će biti dozvoljeno da počnu da se vraćaju domovima – tamo gde oni nisu razopreni – a stotine kamiona sa pomoći bi trebalo da ulaze na palestinsku teritoriju svakog dana.
Druga faza, u kojoj bi trebalo da budu oslobođeni preostali taoci, podrazumeva povlačenje izraelskih trupa i povratak na „održivo smirivanje“ situacije i trebalo bi da počne 16. dana primirja.
Treća i poslednja faza označiće početak rekonstrukcije Gaze, što što bi moglo da potraje godinama.
Tada bi trebalo da budu rešena ključna pitanja o budućnosti Gaze, kao što su ko će njome upravljati i da li se Izrael u potpunosti povlači.
Indirektni pregovori u Kataru se vode od maja 2024. godine i predlog primirja je na stolu već osam meseci.
„Precizne konture ovog plana sam izložio 31. maja 2024. godine, nakon čega ga je jednoglasno podržao Savet bezbednosti UN.
„To je rezultat ne samo ekstremnog pritiska pod kojim je Hamas i izmenjene regionalne jednačine nakon prekida rata u Libanu i slabljenja Irana – već i uporne i mukotrpne američke diplomatije.
„Moja diplomatija nikada nije prestala da ulaže napore da dođemo do dogovora“, rekao je Bajden na konferenciji za medije posle vesti o postignutom primirju.
Bajden je potom rekao i da je u postizanju dogovora pomogao novoizabrani predsednik Donalda Trampa, koji je izvršio pritisak na obe strane zahtevajući oslobađanje talaca pre njegove inauguracije u ponedeljak, 20. januara.
„Proteklih nekoliko dana razgovarali smo kao jedan tim“, rekao je Bajden.
Tramp je prvi potvrdio izveštaje o postignutom sporazumu, pretekavši Belu kuću i Katar.
U kasnijoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je pokušao je da preuzme zasluge za „epski“ sporazum, rekavši da je to „moglo da se dogodi samo kao rezultat naše istorijske pobede u novembru“.
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
- Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok
- Amnesti Internešnal optužuje Izrael za genocid nad Palestincima u Gazi
Zašto je sporazum baš sada prihvaćen kada osam meseci nije bilo pomaka?
Lusi Vilijamson, BBC dopisnica sa Bliskog istoka
Postoji nekoliko stvari koje su se promenile – i politički, i na terenu.
Prva je izbor Donald Trampa za sledećeg američkog predsednika.
On je zapretio da će „nastupiti pakao“ ako taoci ne budu pušteni pre nego što on stupi na dužnost 20. januara.
Hamas je to mogao da protumači kao znak da će čak i kakve-takve kočnice koje je administracija Džozefa Bajdena koristila u pokušaju da zauzda izraelsku vladu biti uklonjene, mada je teško zamisliti šta bi to tačno moglo da znači za teritoriju koja je već toliko razorena za 15 meseci rata.
Izrael takođe oseća pritisak od dolazećeg američkog predsednika da okonča sukob u Gazi, koji preti da ugrozi Trampove nade za obezbeđivanje šireg regionalnog sporazuma i njegovog željenog imidža predsednika koji okončava ratove.
Tramp je, nakon vesti o postizanju primirja, objavio na svojoj društvenoj mreži Istina da je postignut dogovor o puštanju talaca na slobodu i zahvalio se.
„Sporazum epskih razmena o prekidu vatre mogao da se desi samo kao rezultat naše istorijske pobede u novembru“, dodao je.
Iz kabineta premijera Izraela saopštili su da se Hamas povukao zbog „čvrstog stava“ Netanjahua protiv zahteva u poslednjem trenutku o raspoređivanju snaga na Filadelfijskom koridoru između Gaze i Egipta.
Napominju i da postoji „još nekoliko nerešenih tačaka“ sporazuma kojima se treba pozabaviti, ali se nadaju da će se to dogoditi u narednim satima.
Glavni pregovarač Hamasa dao je izjavu o sporazumu o prekidu vatre, rekavši da ta grupa „neće oprostiti“ Izraelu patnje u Gazi tokom rata.
„U ime svih žrtava, svake kapi prolivene krvi i svake suze zbog bola i ugnjetavanja, poručujemo da nećemo zaboraviti i nećemo oprostiti“, rekao je Halil al Haja.
Oglasio se i Isak Hercog, predsednik Izraela.
„Ovaj sporazum, kada bude potpisan, odobren i sproveden, doneće bolne, izazovne i mučne trenutke.
„Ovo nije jednostavna situacija – to je jedan od najvećih izazova koje smo ikada poznavali“, rekao je.
Sa druge strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu suočava se sa stalnim pritiskom njegove ultradesničarske koalicije da nastavi rat.
Ali Tramp bi takođe mogao da mu postane korisno sredstvo u ubeđivanju njegovih saveznika da progutaju ovaj sporazum i ostanu u vladi.
Novi američki predsednik i čovek kog je izabrao za izraelskog ambasadora doživljeni su kao pobornici izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, za koju je izraelski ultradesničarski ministar finansija Bezalel Smotrič rekao da želi da je anektira.
Posle sastanka sa premijerom Smotrič je delovao neuvereno, pišući na društvenim mrežama da je aktuelni sporazum „katastrofa“ za izraelsku nacionalnu bezbednost i da ga on neće podržati.
Neki u Izraelu, međutim, veruju da i Smotrič i njegov ultradesničarski saveznik, ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, vide aktuelnu ulogu u izraelskoj vladi kao najbolju šansu da učvrste kontrolu nad Zapadnom obalom, naročito kad se Tramp vrati u Belu kuću, i da je malo verovatno da će ostvariti pretnje ostavkom.
Druga najbolja stvar koja se promenila sve je veći pritisak na Netanjahua od njegovog vlastitog vojnog establišmenta.
Naširoko se smatra da su se ključne ličnosti iznova suočile sa njim oko nestajućih vojnih ciljeva u neprekinutom ratu, posle ubistva vrhovnih vođa Hamasa i desetkovanja Gaze.
Prošle nedelje je 10 izraelskih vojnika poginulo u Gazi, ponovo dovevši u prvi plan cenu rata po Izrael i večito pitanje da li je „potpuna pobeda“ nad Hamasom koju je Netanjahu obećao uopšte moguća.
Neki analitičari sada sugerišu da se Hamas brže obnavlja nego što ga Izrael poražava i da stoga Izrael mora da preispita vlastitu strategiju.
A došlo je i do treće – regionalne – promene koja je takođe uticala na promenu ovdašnjih očekivanja: slabljenja i erozije Hamasovih saveznika u iranskoj Osovini otpora, od Hezbolaha u Libanu i Bašara al Asada u Siriji, zajedno sa ubistvom Hamasovog vođe Jahje Sinvara u Gazi.
- Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora“
- BBC urednik: Sinvarova smrt je težak udarac za Hamas, ali nije i kraj rata u Gazi
- Šta se desilo sa devojčicom sa fotografije zarobljenika u Gazi
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
